Agencija za zaštitu životne sredine u prethodnih nekoliko godina je implementirala najnovije softversko rešenje koje je uz pomoć pravne regulative uspela da poveća broj izveštaja i prihod od ekološke takse. Zahvaljujući tome, u budžet Srbije se u prošloj godini na ime ekološke takse slilo oko 10 milijardi dinara od srpskih preduzeća.
Trenutno, međutim, nije poznato koliko privrednih subjekata ne plaća taksu kao ni koji je broj preduzeća koja šalju izveštaje o zagađenju Agenciji za zaštitu životne sredine, ali, po rečima Filipa Radovića, direktora te agencije, sa sigurnošću se može reći da broj kompanija koje plaćaju ekološku taksu iz godine u godinu raste.
– Zahvaljujući merama koje smo preduzeli, više nijedna kompanija neće biti u mogućnosti da sakrije svoje podatke – kaže Radović, dodajući da zahvaljujući tom softveru kompanije više neće moći da dostavljaju lažne podatke i ne plaćaju eko taksu.
Bolja situacija na terenu
Situacija na terenu je sve bolja i bolja, što se može pokazati i brojem dostavljenih izveštaja Agenciji. U 2013 godini dostavljeno je oko 11 hiljada izveštaja, dok je ove godine u informacioni sistem Nacionalnog registra dostavljeno preko 23 hiljade izveštaja.
To pokazuje da raste svest i građana i operatera o životnoj sredini i o potrebi smanjenja zagađenja u Srbiji. Naravno, da treba još mnogo raditi da bi se situacija na terenu značajnije poboljšala. Tome doprinose isto tako i aktivnosti na zabrani stavljanja na tržište tankih plastičnih kesa, koji su poseban problem. Time se Srbija uključila u svetski pokret isključivanja ovih kesa iz upotrebe – objašnjava direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Filip Radović je učestvovao na ECO EXPO 2018. gde je vodio panel o upravljanju ambalažnim otpadom i sekundarnim sirovinama. On kaže da je sajam bio vrlo dobro organizovan za šta se pobrinula u najvećoj meri Privredna Komora Zelenih Srbije, ali je šteta da nije više medijski propraćen, jer su sve teme bile vrlo životne i značajne, ne samo za Srbiju već i za lokalne samouprave i pojedince.
– Ono što nas vrlo brzo čeka je dostavljanje podataka za Javna komunalna preduzeća i divlje deponije. Više od polovine lokalnih samouprava je apliciralo za unos u informacioni sistem. Radimo na razvoju izveštavanja za lako isparljive organske materije i F gasove. Posebno želim da naglasim i unapređenje sistema inventara gasova sa efektom staklene bašte, gde je ovaj segment rada Agencije posebno pohvaljen u izveštaju Evropske komisije – kaže Radović.
Napreduje prikupljanje podataka
Agencija za zaštitu životne sredine samostalno sprovodi veliki niz projekata i aktivnosti, ali i aktivno učestvuje u većini aktivnosti, pre svega onih koje organizuje Ministarstvo zaštite životne sredine i druge organizacije. Potrebno je izdvojiti značajne napore Agencije u obezbeđivanju dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja. Početkom aprila su dostavljene informacije preduzećima da nisu ispunila svoje obaveze izveštavanja. U cilju prikupljanja svih podataka neophodnih kako za izveštavanje, tako i za naplatu naknada.
Već početkom maja prvi zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka bili su dostavljeni Prekršajnom sudu u Beogradu. Agencija već dve godine ima uspostavljen i helpdesk gde operateri telefonski mogu dobiti sve potrebne informacije vezane za izveštavanje. Ono što nas očekuje, a vrlo je važno i za rad Agencije, ali i velikog broja preduzeća i operatera je implementacija novog paketa Zakona Evropske unije o cirkularnoj ekonomiji.
– Vrlo je važno uključiti se u ove aktivnosti na vreme i uhvatiti korak sa svim zemljama EU – navodi Filip Radović.
Na pitanje kakva je trenutno naša pozicija u pogledu Poglavlja 27 i pregovora sa EU i šta bismo trebali da uradimo da našu poziciju eventualno poboljšamo, direktor Agencije za zaštitu životne sredine kaže da po njegovom mišljenju pozicija Srbije je u pregovaračkom procesu sve bolja i bolja.
To je vidljivo po velikom broju aktivnosti koje se sprovode, pre svega, u Ministarstvu zaštite životne sredine u pogledu upravljanja otpadom, emisija zagađujućih materija u vazduh, klimatskim promenama koje doprinose učvršćivanju naše pozicije u pregovaračkom procesu. Dobar indikator je i izveštaj Evropske komisije o napretku gde su aktivnosti Srbije pozitivno ocenjene.
– Da bi naša pozicija bila još bolja, potrebno je uložiti dodatne napore u nekim oblastima životne sredine – zaključio je Filip Radović.
B. P./Privredni žurnal
Foto: Medija centar Beograd
