Električni i elektronski otpad koji izbacujemo iz domaćinstava predstavlja, zapravo, opasan otpad, koji sadrži teške metale i može da ugrozi zdravlje ljudi.
– Kadmijum je dosta zastupljen u industrijskom i elektronskom otpadu. Može da dovede do oštećenja bubrega i kostiju – kaže prof. dr Petar Bulat iz Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“.
Kadmijuma ima u akumulatorima, baterijama, poluprovodnicima, motorima sa unutrašnjima sagorevanjem, dizel-gorivu, cementu, plastici, fosfatnim đubrivima. Svara se i u proizvodnji cinka, bakra, olova, a ima ga i u duvanskom dimu. Oslobađa se i prilikom spaljivanja plastike i gume. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka, spada u grupu kancerogenih supstanci.
Olova ima u akumulatorima, materijalu za oblaganje kablova, u računarima i ekranima televizijskih prijemnika, uljanim bojama, pločama za štampu, bojama protiv korozije, municiji, kristalnim čašama. Dim i prah koji nastaju spaljivanjem uglja i nafte sadrže olovo. Tretiranjem ruda i minerala takođe se oslobađa olovo. U keramičkoj industriji jedinjenja olova se koriste za dobijanje crvene i žute nijanse.
Olovo oštećuje nervi sistem, usporava fizički i mentalni razvoj dece, štetno utiče na urogenitalni trakt, akumulira se u mozgu i kostima. Smanjuje aktivnost esencijalnog enzima za nastanak hemoglobina. Olovo-acetat i olovo-fosfat su kancerogeni.
Sijalice i toplomeri sa živom
Žive ima u predmetima opšte upotrebe kao što su štedljive sijalice, stari toplomeri. U slučaju da se predmet koji sadrži živu razbije, treba otvoriti prozore, napustiti prostoriju i sačekati da se ona dobro provetri. Treba biti oprezan kod uklanjanja delova razbijenog predmeta da ne dođe do posekotine i mogućeg prodora u ranu. Živa može da izazove ozbiljne zdravstvene posledice poput oštećenja centralnog nervnog sistema, jetre, bubrega.
I dok se akumulatori sakupljaju i recikliraju, baterije se i dalje najčešće razbacuju.
– U Srbiji se prosto nisu pojavila preduzeća zainteresovana za reciklažu baterija, jer je to veoma skup proces i postrojenja koja su namenjena za tu vrstu reciklaže spadaju u veću investiciju – rekla je Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Zasad baterije mogu da se prikupe i izvezu u neku od zemalja EU gde postoje postrojenja za njihov tretman. Jedinice lokalne samouprave u Srbiji imaju obavezu da obezbede da se opasan otpad iz domaćinstava odloži u transfer-stanice, reciklažne centre ili na zelena ostrva.
Upravljanje otpadom, uključujući i opasan otpad je, napominje Šerovićeva, delatnost od opšteg interesa i poverena je kako javnim komunalnim preduzećima tako i zainteresovanim privatnim kompanijama.
Oprez sa hemikalijama
– U našim domaćinstvima, pored električnog i elektronskog otpada, imamo i mnoštvo različitih hemikalija. Najviše su zastupljeni organski rastvarači, o čemu ne vodimo računa. Iako na svakom pakovanju, bilo deterdženta, bilo nekog drugog sredstva koje se koristi u domaćinstvu, stoji napomena da treba da ga držimo van domašaja dece i da kada završimo upotrebu treba da ga skladištimo i odlažemo na prikladan način, mi tome ne posvećujemo pažnju – kaže prof. Bulat.
Kupatilo i kuhinja su prostorije u kojima obično imamo najviše kućne hemije – pogotovo u stanovima koji nemaju ostave i podrumske prostorije to su najčešća mesta za odlaganje. Mnoga od tih sredstava mogu loše da utiču na životnu sredinu. U ruralnim područjima problem su pesticidi, kako njihova pravilna upotreba, tokom koje i sami poljoprivrednici treba da budu adekvatno zaštićeni, tako i odlaganje ambalaže u koju su bili upakovani.
– U Srbiji ima dosta opasnog otpada iz hemijske industrije. Nakon što im istekne rok trajanja sva ambalaža koja je kontaminirana hemijskim i agresivnim supstancama predstavlja opasan otpad – objašnjava Radmila Šerović.
Iako je danas moguće zbrinuti neke vrste opasnog otpada kod nas, ima mnogo opasnog otpada koji mora da se izveze u inostranstvo, jer jedino tamo postoje postrojenja za njegov tretman.
I lekovi opasan otpad
Opasan otpad su i neiskorišćeni lekovi koje ima skoro svaka kućna apoteka. Pored neupotrebljenih lekova, farmaceutski otpad čini i ambalaža u koju su bili upakovani, kao i instrumenti koji su korišćeni u njihovoj pripremi i primeni. Opasan farmaceutski otpad generiše se i u zdravstvenim ustanovama, kao i u samoj farmaceutskoj industriji. Opasan farmaceutski otpad su: antibiotici, psihoaktivne supstance, vakcine, ali i sredstva koja mogu da budu otrovna, iritirajuća, korozivna, eksplozivna.
RTS
Foto: Pixabay.com
