Norveški parlament usvojio je u maju odluku kojom se zabranjuje seča šuma. Ovim postupkom, Norveška je postala prva zemlja na svetu koja je uvela ovakvu zabranu. U skladu sa odlukom, nijedan proizvod koji je nastao kao posledica seče i uništavanja šuma neće se koristiti u ovoj skanidavskoj zemlji.
Stalni odbor za energetiku i životnu sredinu norveškog parlamenta preporučio je meru kao deo Akcionog plana za raznolikost prirode. Za usvajanje ove odluke najviše se borila Norveška Fondacija za zaštitu šuma, koja je godinama je sprovodila kampanje, organizovala akcije i ulagala napore kako bi podstakla takvu odluku parlamenta.
Nils Herman Ranum iz te fondacije poručio je da je ostvarena velika pobeda.
– Ovo je važan korak u cilju zaštite kišnih šuma. U poslednjih nekoliko godina, brojne firme su se obavezale da će prestati sa nabavkom i upotrebom robe koja je povezana sa uništavanjem šuma. Ovo do sada nije bilo u skladu sa zvaničnom politikom vlade, ali to se sada promenilo i ostvarena je velika pobeda – poručio je on.
Norveški akcioni plan o zabrani seče šuma uključuje i zahtev parlamenta da vlada u svojim ulaganjima kroz Norveški penzioni fond obavezno vodi računa o zaštiti biodiverziteta.
– I druge zemlje trebalo bi da slede Norvešku i usvoje donesu odluku o zabrani seče šuma. Bar bi Nemačka i Velika Britanija trebalo to da urade, u skladu sa svojim obavezama i izjavama koje su dale na Klimatskom Samitu UN – istakao je Ranum.
Naime, tokom Klimatskog Samita 2014. godine, Nemačka i Velika Britanije pridružile su se Norveškoj u nameri da usvoje nacionalne obaveze koje će ohrabriti upotrebu proizvoda koji nisu nastali kao posledica uništavanja i seče šuma. Takođe su se obavezale da pronađu načine za održivu proizvodnju proizvoda kao što su palimino ulje, soja i drvo.
Palmino ulje, soja i drvena građa bili su u 40% slučajeva uzrok uništavanja šuma u periodu od 2010. do 2011. godine u mnogim zemljama, a posebno u Brazilu i Argentini.
Inače, Norveška ulaže značajna sredstva u projekte za očuvanje životne sredine širom planete, pa je tako uloženo 250 miliona dolara u zaštitu šuma u Gvajani, kao i milijardu dolara za sprovođenje Sporazuma o prevenciji seče šuma u Brazilu. To se prvenstveno odnosi na zaštitu tropskih šuma koje pokrivaju svega 6% zemljine površine, a predstavljaju stanište za više od polovine svetske flore i faune.
Procenjeno je da je ugroženost retkih i važnih šuma tolika da bi u slučaju izostanka odgovarajućih akcija zaštite one bile potpuno uništene za samo sto godina. Ne treba zaboraviti da očuvanje šuma značajno doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Naše mesto
Foto: Pixabay.com
