Dobrovoljni penzijski fondovi su oblik dugoročne štednje za starost. Za razliku od nekih drugih vidova dugoročne štednje, ovde građani mogu da ulože koliko i kada hoće. Novac, odnosno investicione jedinice, se sakupljaju na računu i ne uvećavaju samo uplatama već i prinosom na ta sredstva
Svake godine imovina dobrovoljnih penzijskih fondova se poveća za tri do četiri milijarde dinara da bi na kraju prošle godine u njima bilo 36,2 milijarde dinara ili oko 305 miliona evra. Ipak, ovo je i dalje svega 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, što znači da je takozvani treći stub penzijskog sistema kod nas i dalje nerazvijen. Međutim, uzimajući u obzir demografiju i činjenicu da populacija ne samo u Srbiji već i u Evropi stari i da će u budućnosti sve više penzionera dolaziti na jednog zaposlenog, neki vid sopstvene štednje za starost kao dodatak državnoj penziji biće neophodan.
Dobrovoljni penzijski fondovi su oblik dugoročne štednje za starost. Za razliku od nekih drugih vidova dugoročne štednje, ovde građani mogu da ulože koliko i kada hoće. Kod životnih osiguranja, na primer, ukoliko se preskoči nekoliko premija polisa osiguranja propada. U slučaju penzijskih fondova novac, odnosno investicione jedinice, se sakupljaju na računu i ne uvećavaju samo uplatama već i prinosom na ta sredstva. Dobrovoljni penzijski fondovi su pod kontrolom Narodne banke Srbije i po pravilu su konzervativni pri ulaganju. Na to ih uostalom obavezuje i regulativa po kojoj mogu da ulažu u državne hartije od vrednosti, depozite u bankama, do 40 odsto u akcije i svega do pet odsto imovine mogu da ulažu u nekretnine.
Manji iznosi mesečno
Treba reći da sigurnost uloga obezbeđuje i to što su dobrovoljni penzijski fondovi odvojeni od društava za upravljanje fondovima. Ukoliko društvo za upravljanje fondovima loše posluje, može da ode u stečaj i likvidaciju, ali sredstva članova fonda ne ulaze u stečajnu masu. Fond nema status pravnog lica, tako da u slučaju stečaja ili bankrota društva NBS određuje drugo društvo koje će da upravlja fondom.
U Srbiji trenutno postoje četiri društva za upravljanje koja upravljaju sa sedam fondova.
Dobrovoljne penzijske fondove karakteriše mesečno ulaganje manjih iznosa u dužem vremenskom roku. Posle napunjene 58. godine član fonda stiče pravo da podigne svoja sredstva. Ovo može uraditi u obliku mesečnih penzija ili može podići odjednom 30 odsto akumuliranih sredstava, a ostatak na rate. Sredstva iz fonda se ne mogu povući pre 58. godine života osim u slučaju trajne nesposobnosti za rad. Takođe, sredstva se moraju početi koristiti pre 70. godine života.
Trenutno nešto više od devet odsto svih zaposlenih, odnosno oko 185.445 korisnika, prema podacima Narodne banke Srbije uplaćuje dodatnu privatnu penziju, mada njih oko 20 odsto uplaćuje u više fondova.
I država podstiče ovu vrstu štednje pa tako poslodavci koji uplaćuju svojim zaposlenima privatnu penziju dobijaju oslobađanje od poreza na dobit, dok se zaposlenima ukoliko uplaćuju penzije administrativnom zabranom to odbija od poreza na dohodak.
Korist za državne finansije
Iako konzervativne finansijske institucije, dobrovoljni penzijski fondovi već godinama ostvaruju bolje prinose od štednje u bankama ili životnih osiguranja. Prošle godine prosečan prinos svih fondova iznosio je 4,7 odsto. Tako su fondovi ostvarili prvi zadatak, a to je da ostvare prinos veći od inflacije koja je bila tri odsto i tako očuvaju vrednost imovine, ali su i „pobedili” štednju u bankama (u dinarima s obzirom da se u fondove mogu uplaćivati samo dinari) za ceo procentni poen. Od početka poslovanja prvog fonda 2006. godine prosečan godišnji prinos dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je 9,4 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Ukoliko se, recimo, tokom 20 godina uplaćuje mesečno 5.000 dinara u penzijski fond i ukoliko pretpostavimo godišnji prinos od 4,7 odsto kao u prošloj godini, na računu bi se prikupilo 1,91 miliona dinara, odnosno tokom 15 godina bi imali dodatnu mesečnu penziju od 14.754 dinara. Ukoliko bi pak godišnji prinos bio 9,4 odsto kao u dosadašnjoj istoriji fondova, tokom 20 godina bi se u fondu nakupilo 3,3 miliona dinara ili mesečna penzija od 33.279 dinara tokom 15 godina.
Dobrovoljni penzijski fondovi pored toga što omogućavaju štednju za starost, takođe imaju i jednu korisnu funkciju za državne finansije.
Naime, s obzirom da najveći deo svoje imovine fondovi ulažu u državne obveznice oni mogu biti značajni finansijeri javnog duga. Tako država umesto da se zadužuje u inostranstvu u stranoj valuti, preuzima kursni rizik i plaća kamate strancima, njene obveznice kupuju penzijski fondovi, odnosno posredno građani Srbije.
Na kraju prošle godine fondovi su najveći deo svoje imovine, čak 83,6 odsto, uložili u državne obveznice. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su sedam odsto, akcije 8,5 odsto, a ostale hartije od vrednosti, gde su pre svega obveznice Evropske banke za obnovu i razvoj, 0,3 odsto. U domaćoj valuti, na kraju 2017. godine, nalazilo se 86,4 odsto ukupne imovine, a u stranoj valuti 13,7 odsto ukupne imovine.
Ovaj vid štednje trenutno predstavlja najfleksibilniji vid ulaganja uz najviše prinose.
Piše: Miloš Obradović
