Jedan od najvećih problema u naplati izvornih prihoda opština je nedostatak kadra koji je zaposlen u lokalnoj poreskoj administraciji (LPA).
Nedostatak kapaciteta LPA da isprati stanje na terenu, sredi baze i unapredi poreski potencijal, pa čak i nedostatak opreme su česti problemi sa kojima se suočavaju lokalne samouprave.
Na lokalu je poreski potencijal ograničen te je prioritet na novoj gradnji i uređenju poreskih baza sa stvarnom situacijom na terenu. Ograničenja su naročito izražena u malim opštinama, gde je priliv investicija mali i nema nove izgradnje stambenih i poslovnih objekata.
Medjutim, bilo da se radi o razvijenim ili nerazvijenim lokalnim samoupravama, u svojoj strukturi porez na imovinu predstavlja stabilan i održiv prihod, što je dalje od značaja u procesu planiranja budžeta lokalnih samouprava, kaže za portal Naša mesta Jelena Holcinger, ekspertkinja za javne finansije i poreze švajcarke nevladine organizacije Helvetas, koja u Srbiji već šest godina sprovodi projekat “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana” koj finansira Vlada Švajcarske.
Projekat pruža podršku u 44 jedinice lokalne samouprave u jačanju kapaciteta lokalnih poreskih administracija, sa ciljem uspostavljanja veće efikasnosti u administriranju lokalnih prihoda. U tom kontekstu, inicijalni fokus je stavljen na ažuriranju baza podataka lokalnih poreskih administracija, koje su početna osnova za uspešno administriranje lokalnih prihoda. Uporedo, projekat pruža i tehničku i ekspertsku podršku zaposlenima u lokalnim poreskim administracijama, finansira angažovanje dodatnih saradnika koji pomažu zaposlenima u administrativnim poslovima i ima posredničku ulogu u procesu iniciranja zakonskih izmena u ovoj oblasti, između lokalnog i centralnog nivoa vlasti.
Rezultati projekta su odlični. U opštinama koje su uključene u projekat imamo od 7 do 10 posto povećanje izvornih prihoda na godišnjem nivou, a 30 posto u odnosu na ono od čega smo krenuli, istakla je Holcinger.
Na nivou Srbije u poslednje tri godine, prihodi od poreza na imovinu beleže rast od oko pet milijardi dinara godišnje. Na globalnom nivou, lokalni prihodi su oko 25% javnih prihoda. U proseku, poreski prihodi lokala su oko 14% javnih poreskih prihoda.
Najveći udeo poreskih prihoda lokalnih budžeta zadržava porez na zarade, dok su transferi nacionalnog nivoa vlasti i dalje većinski udeo prihodne strane lokalnih budžeta (negde i preko 50%). Treba napomenuti da je porez na zarade deljeni prihod izmedju Republičkog budzeta i lokalnog nivoa vlasti i to u odnosu: 74:26 u korist opština, 77:23 u korist gradova i 66:34 u korist grada Beograda.
Porez na imovinu kao najizdašniji izvorni prihod lokalne samouprave godinama unazad pokazuje trend rasta. U poslednje dve godine, podržane lokalne samouprave u proseku beleže rast svojih prihoda za 30% ukupno.
Prema njenim rečima, procentualni udeli koji se nalaze kod nas u budžetskim klasifikacijama (prihoda i rashoda) su na nivou proseka Evrope.
Ako se posmatra rashodna strana lokalnih budžeta, naše lokalne samouprave su većini u rangu evropskog proseka u smislu izdvajanja sredstava za usluge u njihovoj nadležnosti. One su većinski namenjene ulaganju u obrazovanje, komunalne usluge, putnu i saobraćajnu infrastrukturu, socijalne usluge itd.
Projekat koji sprovodi Helvetas, a finansira Švajcarska Vlada „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje gradjana“ je trenutno jedini donatorski Program koji pruža podršku lokalnim poreskim administarcijama. Međutim, lokalne samouprave su itekako zainteresovane za ovakvu vrstu podrške, a u prilog tome je i činjenica da se na javni poziv za projekat Helvetasa prijavila 91 opština i da postoji stalno interesovanje lokalnih poreskih administracija za učešće u projektnim aktivnostima. Razlog za ovo leži u činjenici da je u pitanju kompleksna materija sa frekventnim izmenama, kako zakonskim tako i faktičkim. Zbog toga je potrebna intenzivnija podrška u radu zaposlenih u čijoj su nadležnosti poreski poslovi na lokalnom nivou, kako bi poslove efikasno i u skladu sa regulatornim propisima i zahtevima gradjana- poreskih obveznika i sproveli.
U projekat su uključene opštine: Aleksandrovac, Arandjelovac, Bač, Bačka Palanka, Batočina, Bečej, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Brus, Bor, Ćuprija, Golubac, Kladovo, Kula, Lapovo, Ljubovija, Mali Zvornik, Negotin, Nova Varoš, Odžaci, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Rača, Ražanj, Rekovac, Soko Banja, Sombor, Srbobran, Svilajnac, Temerin, Titel, Topola, Trstenik, Užice Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vrnjačka banja, Vlasotince, Zaječar, Žabalj i Žabari.
Osim toga, organizacija pruža i tehničku podršku za još 11 lokalnih samouprava i to: Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Smederevu, Subotici i Šapcu.
S obzirom da Projekat u svom mandate može da podrži 55 JLS, kako bi se dosegao što veći obuhvat podrške, u saradnji sa SKGO, otpočelo se sa organizovanjem regionalnih tehničkih radionica kojima mogu da prisustvuju zaposleni u lokalnim poreskim administracijama iz cele Srbije.
Porez na imovinu se vraća direktno zajednici
S obzirom da su porezi koji se plaćaju na lokalu, sredstva koja ostaju lokalnom zajednici za finansiranje najvećeg dela usluga koje pruža opština (komunalne usluge, uredjenje javnih površina, učešće u uslugama obrazovanja, zdravstva i sl.), Holcinger ističe da je jako važno urediti sistem i ne predstavljati porez kao represiju.
I ovde je jako važno uspostaviti dobru osnovu za komunikaciju za gradjanima. Porez po zakonu mora da se plati, ali taj novac ostaje u lokalnoj zajednici. Nije potrebno povećavati poreske stope, već postići neku vrstu jednakosti, pravičnosti gde svi plaćaju – da se plaća manje. Takodje, treba iskomunicirati sa građanima i opcije u slučajevima gde gradjani nisu u mogućnosti da izmire svoje obaveze na vreme (reprogami), s obzirom da zakon prepoznaje takve olakšice. Porez na imovinu ostaje u celosti lokalni prihod i na raspolaganju lokalnim budžetima za komunikaciju sa građanima.
U cilju sistematičnijeg i obuhvatnijeg pristupa u sprovođenju projektnih aktivnosti, Projekat podržava i digitalizaciju lokalnih poreskih usluga, kao dodatu vrednost za građane i smanjenje administrativnih procedura. U ovom domenu Projekat sradjuje sa Kancelarijom za IT i eUpravu Vlade Srbije i nadležnim ministarstvima, kao I Instutom Mihajlo Pupin.
.){kind=link}