Инвестирање у злато је све популарније међу грађанима Србије. Не подлеже ризицима банкрота или нестабилности тржишта и не захтева превелика улагања. Због тога је погодно за штедњу и увећање капитала.
Иако је трећина испитаника и даље верна сламарици, значајан број се окреће алтернативама како би увећала капитал. Куповина некретнина, трговање на берзи, улагање у криптовалуте и инвестиционо злато су само неке од опција.
Стручњаци наглашавају да је раст вредности злата стабилан већ деценијама и да је његова цена порасла за више од 70 процената у последњој деценији.
Упркос ниским каматама на штедњу и инфлацији, штедња грађана у банкама достигла је око 15,8 милијарди евра, а преко 5,4 милиона штедних партија. Интересантно је да већина штедиша чува мање износе (до 500 евта).
Показало се да се до зараде брже долази улагањем у племенити метал, чак и ако не располажете значајним буџетом. У поређењу са другим облицима инвестирања, злато не подлеже ризицима банкрота или нестабилности тржишта. Због тога је погодно за штедњу и увећање капитала.
Финансијски стручњаци препоручују комбиновање штедње у банци са инвестицијама у злато како би се очувао капитал и остварио профит на дуже стазе.
