Inostranim posetiocima naše zemlje veoma su zanimljivi kulturno-istorijski spomenici, zatim srpsko gostoprimstvo, prirodne atrakcije, gastronomsko-enološka ponuda. Devizni priliv od turizma u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra
Turistička organizacija Srbije (TOS) okuplja 115 lokalnih organizacija, a naše znamenitosti i lepote predstavlja na velikim međunarodnim sajmovima u svetu. Kako se trendovi menjaju, tako i TOS sve više pažnje posveđuje i onlajn kampanjama i prezentaciji, a sveukupan nastup našeg turizma pokazao se kao delotvoran, imajući u vidu da poslednjih godina učestalo raste i broj stranih turista. Srbija se sve više prepoznaje kao turistička destinacija, kaže u intervjuu za „Naše mesto“ direktorka TOS-a Marija Labović.
Raspolažete li podacima o broju turista iz zemlje i inostranstva u Srbiji za prošlu, odnosno ovu godinu?
Prošla godina je bila rekordna kada je turizam u pitanju, kako u pogledu broja noćenja i turističkih dolazaka, tako i deviznog priliva od turizma. Završili smo 2018. sa 3,4 miliona turista, što je za 11 odsto više nego u 2017. Kada su turistički dolasci u pitanju, domaći su rasli osam odsto, a posetioci iz inostranstva za 14 odsto. Realizovanih noćenja je bilo 9.336.103, od čega 5,6 miliona čine domaći turisti, a 3,6 inostrani. To je povećanje od 12 odsto u odnosu na 2017. Upravo 2018. smo imali devizni priliv od više od 1,3 milijarde evra, što je takođe 12 odsto više nego prethodne godine. To je bila treća godina kako smo prešli milijardu evra. Takođe, to je peta godina u nizu kako imamo dvocifreni rast broja inostranih turista i četvrta kako imamo rast domaćih turista. Jer, pre nego što smo krenuli sa kampanjama „Moja Srbija“ i vaučerima, imali smo pad i stagnaciju kada su naši turisti u pitanju, a sada i oni prepoznaju Srbiju kao turističku destinaciju.
Da li su domaći turisti koje ste pomenuli samo oni koji su koristili vaučere, ili su ove olakšice bile samo podsticaj?
Vaučeri su bili dobar podsticaj. I ove godine je opredeljeno 100.000 vaučera kao subvencionisana mera za domaće turiste. Ako znamo da je preduslov za vaučer minimum pet noćenja, to je onda ukupno ugrubo oko pola miliona noćenja. A mi imamo oko 5,6 miliona noćenja domaćih turista. Tako da su vaučeri zapravo dodatno inicirali da možda i socijalno ugroženije grupe mogu da putuju. Jer, za vaučere mogu da se prijave zaposleni koji imaju primanja manja od 60.000 dinara, ali i nezaposleni, penzioneri, vojni invalidi.
Kada je krenula kampanja sa vaučerima potrudili smo se da bude intenzivnija nego obično da bismo skrenuli pažnju turistima na tu mogućnost, ali i podsetili naše građane da mogu kvalitetno da provedu odmor i u Srbiji.
Prema Vašim informacijama, šta najviše privlači turiste da posete našu zemlju?
Naše istraživanje je pokazalo da 62 odsto onih koje smo anketirali dok su bili na odmoru u Srbiji, kaže da su se opredelili za našu zemlju zbog kulturno-istorijskog nasleđa. Dobar odnos cene i kvaliteta je označilo 46 odsto njih, dok se 44 odsto turista odlučilo da dođe zbog gostoprimstva, 42 zbog prirodnih atrakcija, 40,7 procenata zbog gastronomsko-enološke ponude. Ovi podaci se poklapaju i sa time gde odmaraju. Inostrani turisti se na prvom mestu odlučuju za Beograd, koji je neminovno povezan sa kulturno-istorijskim nasleđem. Dobar rast imaju i Novi Sad, Niš. Novi Sad je ove godine, recimo, evropska prestonica mladih, a 2021. evropska prestonica kulture. Na drugom mestu su prirodne lepote, planinski centri, pa tek onda banjski kapaciteti.
Kada su u pitanju domaći turisti, oni se najčešće odlučuju za banje, planinske centre, pa za ostale vidove odmora.
Kako to može da se iskoristi kada je reč o lokalnim samoupravama, odnosno turističkim organizacijama opština i gradova?
Generalno gledano, porast koji Srbija ima kada su u pitanju dolasci i realizovana noćenja, ne odslikava se samo kroz broj soba koje su popunjene, odnosno segment vezan za smeštaj i ishranu, već i kroz dodatne sadržaje. Tu je upravo prilika lokalnih turističkih organizacija koje nude celokupan turistički proizvod svog mesta, što je potencijal koji treba da iskoriste i koji već koriste. To je prilika i za lokalne proizvođače hrane, suvenira i sličnog, da ostvare dodatni prihod, odnosno da se kreiraju i dodatna radna mesta. Na taj način i ljudi ostaju u svojim mestima, upravo zbog toga što im se otvaraju nove mogućosti za posao, a oni najbolje i poznaju svoju opštinu i ono što ona ima da ponudi.
Možete li da nam navedete neke od novih projekata koji pospešuju razvoj turizma na lokalu, a koji su preduzeti poslednjih godina ili su u planu ove godine?
Srž je u dodatnim sadržajima, jer turisti više ne traže samo destinacije, to jest samo prenoćište i obrok, već traže doživljaj, kako da kroz sveobuhvatne aktivnosti dožive mesto u koje su došli. Dosta se u to ulaže na nivou gradskih sredina i manjih mesta kod nas, što u avantura-parkove, akva-parkove, u putnu infrastrukturu, turističku signalizaciju. Trudimo se i da kroz razne sastanke, edukacije posvećene lokalnim organizacijama, skrećemo pažnju i na to šta dodatno mogu da iskoriste. Sama činjenica, na primer, da su različiti lokaliteti sada već prilagodili radno vreme dolasku turista, pokazuje da tu može nešto dodatno da se uradi, i da se to na lokalu i čini.
Pogledajte koliko investicija danas imamo u Vrnjačkoj Banji, ne samo kada su u pitanju hoteli, već i drugi kapaciteti, zatim u Sokobanji, Golupcu, imamo projekte vezane za pristane na Dunavu, radi se Ramska tvrđava. Gotovo svi planinski centri sada imaju i prilagođenu ponudu za letnju sezonu.
Koliko turističkih regija imamo u Srbiji i koje su prednosti za organizacije na nivou opština da nastupaju u okviru ovakvih asocijacija?
Zvanično ih imamo četiri, to su organizacije Vojvodine, Zapadne Srbije, Sandžaka i Kopaonika. Formalno su osnovane i imaju upravljačke organe. Ipak, pojedine su se udružile iako nisu formalno organizovane, a tu imamo Srem, Centralnu Srbiju, Podunavlje, dok su u fazi osnivanja Istočna Srbija, Podrinje i Jugoistočna Srbija. Dobro je što su prepoznali značaj udruživanja i to smo videli na nekoliko sajmova gde su nastupali zajedno i imali zajednički promotivni materijal.
Jer, kada su u pitanju turisti iz inostranstva, naročito iz dalekih zemalja, njima je i Srbija mala kao destinacija. Kada u ovaj deo Evrope dođu turisti iz Kine, na primer, koji su u porastu kada pričamo o Srbiji, oni žele da obiđu više od jedne zemlje. Možete zamisliti koliko je onda pojedinačna lokalna turistička organizacija nedovoljno primećena ako se ovakvim posetiocima predstavlja samostalno.
Na koje sve načine TOS okuplja/pomaže turističke organizacije lokalnih samouprava?
Lokalnih turističkih organizacija ima 115 u Srbiji. Imamo vrlo dobru saradnju u raznim segmentima. Mi organizujemo objedinjeni nastup Srbije na inostranim tržištima, jer bi se pojedinačno, na primer, male organizacije teško same predstavile, s tim da su one svakako prisutne, što na sajmovima različitog tipa, što na radionicama. Uvek su uključene u naše studijske posete, gde se sa lokalnom organizacijom dogovorimo oko itinerera, oni preporuče šta bi gosti i novinari trebalo da vide i slično.
Kakav je, prema Vašem iskustvu, odziv prilikom promocije srpskog turizma u inostranstvu?
Kada je reč o sajmovima, organizujemo 12 nastupa godišnje, i to su najveći sajmovi turizma u svetu. Pored toga, pojavljujemo se na još pet u okviru drugih organizacija, pa smo tako, na primer, prisutni sa Turističkom organizacijom Beograda u Istanbulu ili sa TO Vojvodine u Budimpešti, gde su oni zvanično organizatori štanda, iako nastupamo zajedno. Pojavljujemo se i sa Evropskom turističkom komisijom, čiji smo član, i koristimo priliku da i mi budemo prisutni kao deo Evrope, naročito na dalekim destinacijama.
Teško je izmeriti kakav je ukupan odziv, jer su neki sajmovi namenjeni poslovnoj, a neki širokoj publici. Ako imate sajam u Štutgartu početkom januara, koji je namenjen aktivnom odmoru, kampingu, odmoru u prirodi, i znate da ga poseti više od 250.000 ljudi, taj sajam ne možete brojčano da poredite sa poslovnim sajmovima u Londonu ili Moskvi. Ono što možemo da kažemo jeste da je interesovanje za Srbiju kao destinaciju uvek veliko i svake godine se trudimo da ponudimo i nešto novo, da to prilagodimo tržištu i vrsti sajma. Ove godine smo već nastupali na sajmovima u NJujorku, Sofiji, Izraelu, Štutgartu, Berlinu, Moskvi.
Koji vidovi promocije srpskog turizma su se u praksi pokazali kao efikasni, uključujući sajmove, konferencije, tradicionalne medije, blogove, društvene mreže?
Trendovi se menjaju, i to ne samo u turizmu, već u marketingu uopšte. Trudimo se da ih pratimo, tako da smo u skladu sa tim donekle smanjili nastup na sajmovima (više se pojavljujemo na sajmovima koji su za poslovne posetioce) i sve više smo okrenuti digitalnim oglašavanjima. Drastično smo preraspodelili naš budžet, tako da se u velikoj meri obraćamo onlajn. Vrlo su nam značajne prezentacije koje radimo za najbitnija tržišta za nas, i ciljano za medije i organizatore putovanja, gde se trudimo da predstavimo ono što izdvajamo za tu godinu.
I ove godine imamo globalnu kampanju, već tri godine zaredom, i bili smo prisutni i na SiEnEnu, BiBiSiju, Euronjuzu, Eurosportu, Travel čenelu, Nešenal džiografiku kroz spotove i prezentacije, kroz koje utičemo na svest i kreiranje brenda Srbije kao turističke destinacije. Ali, čak i u tim globalnim kampanjama, manje smo bili zastupljeni kroz takva TV oglašavanja, a više kroz njihove digitalne kanale. Zato gledamo da radimo više prezentacija i radionica. Činjenica je da se zbog onlajn prisustva, turisti iz inostranstva sve češće odlučuju da dođu individualno, mada i to zavisi od tržišta.
Gde volite privatno da se odmarate u Srbiji?
Pošto volim boravak u prirodi, trudim se da što češće tako provedem vreme, što u Beogradu, što van grada. Privatno bih izdvojila neki aktivan odmor, pešačenje, ali ne mogu da odvojim nijednu pojedinačnu destinaciju, jer je svaka za sebe specifična i nudi različiti doživljaj. Pošto je počelo i lepo vreme, mogla bih da pomenem kraće izlete u okolini Beograda, do vinarija ili etno sela.
Piše: Danijela Ćirović
