Vladimir Popović, komunalni inspektor u Odeljenju komunalne inspekcije u Gradskoj opštini Novi Beograd podelio je svoja iskustva o obukama državnih službenika.
Vladimir Popović (33) je završio Fakultet političkih nauka. Po struci je diplomirani politikolog zaposlen u Gradskoj Opštini Novi Beograd od 2015. godine. Radio je na različitim pozicijama i odeljenjima u GO Novi Beograd, trenutno je na poziciji komunalnog inspektora. Ističe da je posao inspekcije malo dinamičniji od prosečnog posla u javnoj upravi, jer podrazumeva i terenski i kancelarijski rad, ali i stalne kontakte kako sa strankama tako i sa drugim organima i institucijama.
NM: Da li su obuke koje organizuje Nacionalna akademija za javnu upravu za zaposlene obavezne ili dobrovoljne?
Popović: Većina je dobrovoljna, postoje i one obavezne koje se bave implemetacijom određenih zakonskih rešenja za čiju primenu su potrebna nova znanja i takve obuke znaju da budu obavezna.
NM:Koliko su obuke koje zaposleni u javnoj upravi i lokalnim samoupravama pohađaju zaista korisne i potrebne? Postoje li, po Vašem mišljenju i mišljenju vaših koleginica i kolega, i obuke koje su zapravo samo formalne i nepotrebne?
Popović: Obuke su više nego korisne ali su i realno potrebne, jer javna uprava nema sklonosti da brzo usvaja nova znanja. Obuke su koncipirane prema važećim propisima tako da jedino razmimoilaženje obuka i realnosti jeste u delu gde su određeni propisi i procedure podložni improvizaciji u praksi. Pa samim tim obuka deluje kao nepotrebna, jer u praksi se radi drugačije, ali upravo takva obuka može da smanji procenat improvizacije u praksi.
NM:Kakva je razlika izmedju obuka institucija i obuka privatnih kompanija? Da li ste pohađali i takve?
Popović: Ako pričamo konkretno o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu njihove obuke su konkretnije. Usko su vezane za upravu, poznaju njen rad i njene potrebe, pa su kao takve apsolutno prilagođene upravi. Sa druge strane, obuke privatnih kompanija znaju da bude opštije kako bi zahvatilo više delatnosti pa kao takve budu korisne, ali često nije moguće primeniti stečena znanja. Imao sam iskustva i sa jednom i sa drugom vrstom obuke i moj glas ide Nacionalnoj akademiji za javnu upravu koja, za sada, organizuje bolje i konkretnije obuke u odnosu na privatne kompanije.
NM:Da li neko konsultuje zaposlene u upravama o obukama? Koje su im obuke potrebne, koga bi želeli za predavače, koji termini im odgovaraju, trajanje obuka, itd?
Popović: Pa kod nas se o tome stara kadrovsko odeljenje i mogu slobodno reći da taj posao obavlja na zavidnom nivou. Obično se u toku godine (početkom ili krajem) popunjava upitnik gde zaposleni istaknu u kojim segmentima bi želeli da se usavrše, i u zavisnosti od radnog mesta zaposlenima se nudi pohađanja određenih obuka. Obuke su obično u radno vreme, tako da sami termini nisu problem. Ono šta je dobro u radu NAJU jeste da vi možete sami da se prijavljujete na obuke koje su dostupne za vašu oblast rada.
NM: Koje obuke ste vi i vaše kolege pohađale i kakvi su vam utisci posle obuka?
Popović: Ono šta mogu da vam kažem da je tip obuka koje smo pohađali veoma raznolik, od obuka za bolju međusobnu komunikaciju, preko obuka pregovaračkih veštine i poslovne komunikacije do praktičnih obuka primena određenih programa i veština (word,eksel…) ili implemetaciju određenih propisa. Zaključak svih je da su više nego korisne.
NM: Možete li navesti primer neke nedovoljno dobre obuke?
Popović: Trenutno ne, i to je utisak i svih ostalih koji su pohađali obuke da su do sada na veoma visokom nivou.
NM: Da li je trajanje i obim obuka dovoljan da se ovlada novim znanjima kojima se pojedine obuke bave?
Popović: U većini slučajeva da, postoje neke obuke za koje bi bilo idealno da traju dan duže.
NM: Kako bi ste ocenili predavače NAJU, da li su dobro odabrani i dovoljno kompetentni?
Popović: Iznenađujuće dobro, iskustva su više nego pozitivna. Predavači se kreću u opusu od vrlo dobar/odličan. Jedina razlika koja ih deli jeste način prenošenja znanja, neki su jako dobri u tome, dok su drugi dobri.
Za kraj ću biti slobodan da podelim sopstveni utisak, a to je da je NAJU pravo osveženje na polju državne uprave. I da bi NAJU mogla da posluži kao model podizanja celokupne uprave na jedan viši nivo. Od ambijenta do organizacije.
