Država je rešila da više učestvuje u troškovima odgajanja deteta pa je donela Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, kojim je deo odgovornosti prenela i na lokalne samouprave
Trudnoća i rođenje deteta, najlepši momenti u životu žene, osim srećom i iščekivanjem, u Srbiji su praćeni i strepnjom od gubitka posla i brigom zbog kašnjenja isplate propisanih naknada. Iako prava trudnica i porodilja štite čak tri zakona Republike Srbije, a pre njih i sam Ustav, mnoge žene zaposlene u privatnom sektoru susrele su se sa otkazima, a one u javnoj upravi i lokalnim samoupravama najčešće sa višemesečnim kašnjenjem u isplati naknada zarada.
Ovu negativnu praksu poslodavaca nedavno je indirektno podržala načelnica Odseka za poslove u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milena Antić Janić. „Nijedan poslodavac neće zaposliti takvu ženu – koja se danas zaposlila, a sledećeg dana zatrudnela. NJemu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje», rekla je ona i to usred kampanje za podizanje nataliteta.
Srećom, daleko pre ovog incidenta, Republika Srbija rešila je da strožim kaznenim merama i zakonskim proširenjem na veći broj kategorija žena koje mogu da računaju na budžetsku pomoć ograniči samovolju poslodavaca i da, kako su naveli nadležni, smanji mogućnost zloupotreba koje su se dešavale.
Naime, država je rešila da više učestvuje u troškovima odgajanja deteta pa je donela Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, kojim je deo odgovornosti prenela i na lokalne samouprave. Po ovom zakonu, koji se primenjuje od 1. jula ove godine i odnosi se samo na porodilje, svaka opština će sama za sebe određivati osnovice za naknadu na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na zarade. To znači da će organi lokalne samouprave morati da prihvate prikazanu zaradu koju je poslodavac isplaćivao zaposlenoj, ako je na tu zaradu platio poreze i doprinose. Visinu osnovice je do sada određivao poslodavac.
Prednosti novog zakona
Iako trudnice i porodilje zaposlene u javnim službama i administraciji ove godine nisu dobile povećanje plata od pet odsto koje su dobile njihove koleginice, država im je novim zakonskim rešenjem obećala redovnost i sigurnost prilikom isplate naknade zarada. Najveća novina je da će naknada za vreme porodiljskog odsustva biti isplaćivana direktno na račun porodilje, a ne na račun poslodavca, što je do sada bio slučaj. Država na ovaj način ubrzava proceduru koja je do sada trajala i po nekoliko meseci, koliko su porodilje čekale da im stignu prve uplate naknada zarada. Ovim zakonom je, dalje, povećan jednokratni roditeljski dodatak – 100.000 dinara za prvo dete, za drugo dete 154.000 dinara, za treće 278.000 dinara, a za četvrto 370.000 dinara, koji se isplaćuje na 24 mesečne rate. Takođe, preduzetnice, poljoprivrednice i žene angažovane van radnog odnosa dobile su pravo na isplatu naknade zarade za porodiljsko odsustvo.
Novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa finansijsku podršku porodici sa decom u vidu naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta kao i ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Pravo na naknade predviđene ovim zakonom mogu da ostvare zaposleni kod pravnih i fizičkih lica.
Ono što je naročito bitno jeste da pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva. Porodiljsko odsustvo za prvo i drugo dete traje jednu godinu, dok je za treće i svako sledeće dete dve godine. Novinu predstavlja i način utvrđivanja osnovice za naknade, koja se sada utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja trudničkog bolovanja ili porodiljskog odsustva.
Osnovica naknade zarade za zaposlene koje su zasnovale radni odnos nakon rođenja deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa. Članom 13. ovog zakona je regulisano da se mesečna osnovica naknade zarade dobija deljenjem zbira gore navedenih osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade vrši se na osnovu podnetog popunjenog obrasca zahteva i sledećih dokaza: izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta – original doznake; fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu; fotokopije overene zdravstvene knjižice majke; rešenja o pravu na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta; ugovora o radu; fotokopije prijave na PIO; fotokopije radne knjižice; rešenja nadležnog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno lične izjave da u vreme trajanja odsustva neće obavljati istu ili drugu delatnost, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije moguće preneti na drugo lice.
Precizniji zakon
Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva može se preuzeti na internet sajtu www.euprava.gov.rs, a potrebno je popuniti i osnovne podatke o ličnosti, o radnom statusu i o broju dece u porodici i njihove podatke. Lokalne samouprave imaju rok od 30 dana za rešavanje predmeta, a u slučaju dopune dokumentacije rok se produžava na još toliko.
Ovim zakonom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom, pa tako njegova primena počinje od momenta kada porodica dobije dete. Beogradski advokat Duško Kovačević kaže za naš list da, iako to ovaj zakon ne navodi, prava koja zakon predviđa mogu se primeniti i kada porodica usvoji dete jer se prema članu 104. Porodičnog zakonika usvojenjem između usvojenika i usvojitelja zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja. Porodicu u smislu ovog zakona čine: supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.
Članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju – do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života.
Članom porodice staratelja smatra se i lice koje se u porodici staratelja nalazi na osnovu rešenja organa starateljstva. Međutim, članom porodice ne smatra se izvršilac nasilja u porodici, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare pravo po ovom zakonu ako ispunjavaju druge propisane uslove.
Kovačević navodi da je ovaj zakon bolji od prethodnog jer je njime preciziran pojam porodice i sama primena zakona proširena i na porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. On ističe da se pod porodicom osim bračnih partnera smatraju i vanbračni partneri i dodaje da je preciziran pojam stambenog prostora tako što se sada navodi da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu.
Dobra strana ovog zakona je, kako kaže, što je predvideo da prava na finansijsku podršku porodici sa decom jesu i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa invaliditetom, što je u ranijem zakonskom rešenju bilo omogućeno samo za decu sa smetnjama u razvoju.
Advokat Kovačević primećuje da je još jedna pozitivna strana ovog zakona u tome što je predvideo i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnike novčane socijalne pomoći. Takođe, i što uvodi novu odredbu koja se odnosi na prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, a koja nije postojala u ranijem zakonskom rešenju. Iako pun pozitivnih novina, ovaj zakon se ne odnosi na trudničko bolovanje, koje je vezano za zdravstveno osiguranje zaposlenih koje je regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju, a isplatu naknade vrši Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju trudničko bolovanje može da se otvori odmah na početku trudnoće, čak iako je žena zaposlena tek tri meseca po ugovoru o radu, i može da traje do 30 ili više od 30 dana. Prvih mesec dana bolovanja zaposlenoj otvara izabrani ginekolog, a nakon toga potrebno je odobrenje lekarske komisije. Za prvih 30 dana ginekolog izdaje potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koja se dostavlja poslodavcu. Za period preko 30 dana neophodno je da ginekolog uputi zaposlenu na lekarsku komisiju koja će odlučiti o tome da li je potrebno dalje produženje bolovanja.
Po potrebi trudničko može da se produži sve do porođaja i tada se nadovezuje porodiljsko odsustvo.
Troškovi naknade za prvih 30 dana trudničkog padaju na teret poslodavca, a preko 30 dana na teret države. Isplatu vrši poslodavac, s tim što za bolovanje preko 30 dana ima pravo da iznos naknade refundira od države. Dakle, naknadu zarade za porodiljsko bolovanje za prvih 30 dana obračunava poslodavac i vrši isplatu direktno na račun trudnice, a za ovaj iznos nema pravo nadoknade od države.
Pravna zaštita
Ako bolovanje traje duže od mesec dana, poslodavac treba da za svaki mesec uradi obračun zarade i da ga dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, uz zahtev za refundaciju zarade. Filijala RFZO će zatim ustanoviti pravo na naknadu i njenu visinu na osnovu dokaza koje poslodavac dostavi (obračuni od značaja za utvrđivanje visine naknade, doznake od lekara, izvodi sa tekućeg računa na kojima se vidi da je poslodavac izmirio doprinose za zaposlenu…). Nadležna filijala RFZO treba da isplati naknadu za trudničko bolovanje na namenski račun poslodavca (račun za bolovanja) i to najkasnije u roku od 30 dana od datuma podnošenja zahteva za refundaciju. Sa tog namenskog računa se naknada zarade isplaćuje zaposlenoj. Poslodavac može iz svojih sredstava isplaćivati naknade zarada za više meseci, a zatim objedinjenim zahtevom to refundirati od RFZO.
Visina naknade za trudničko bolovanje iznosi 100 odsto osnovice, s tim da se za prvih 30 dana računa 100 odsto proseka u prethodnih 12 meseci (prosek se računa na osnovu ukupne zarade), a od 31. dana računa se 100 odsto tromesečnog proseka (prosek se uzima od osnovne zarade uvećane za minuli rad, a u obračun ne ulaze bonusi, nagrade niti druga primanja iz radnog odnosa). To je razlog zbog kojeg naknada ponekad nije ista u toku celokupnog perioda. Važno je da iznos naknade ne može biti niži od utvrđene minimalne zarade za mesec kada se vrši isplata.
Ukoliko zaposlenoj trudnici istekne ugovor dok je na trudničkom bolovanju, poslodavac je obavezan da taj ugovor produži do isteka porodiljskog bolovanja. Po slovu zakona, to znači da poslodavac ne može trudnici da otkaže ugovor o radu dok je na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Trudničko bolovanje se zaključuje najranije 45, a najkasnije 28 dana pre dana porođaja. Govoreći o pravnoj zaštiti trudnica u slučajevima kašnjenja ili odbijanja RFZO da donese rešenje o isplati naknade, advokat Kovačević savetuje da je, pored žalbi na rešenja organa uprave i tužbe Upravnom sudu, delotvornije i efikasnije da se trudnice obrate i Zaštitniku građana. Razlog za to je što su u takvim slučajevima, kako tvrdi, ispunjeni zakonski uslovi da on pokrene postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kovačević ukazuje da postoji besplatna pravna pomoć koju mogu da koriste trudnice koja je predviđena, pre svega, samim Ustavom Republike Srbije i to kao pravo koje se ostvaruje na dva načina: preko pravne pomoći koju pruža advokatura kao nezavisna i samostalna profesionalna delatnost i preko službi pravnih pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom.
„Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da opština organizuje službu pravne pomoći građanima. Imajući ovo u vidu građani čije su opštine organizovale ovakve službe mogu da im se obrate radi pružanja besplatne pravne pomoći. Takođe besplatno zastupanje stranaka u građanskim sudskim postupcima regulisano je Zakonom o parničnom postupku“, kaže on.
Kovačević navodi i da dosadašnja sudska praksa govori da su u određenim slučajevima „organi uprave uzimali za sebe više prava nego što im sam zakon dodeljuje pa su odbijali da isplaćuju određene iznose nadoknade uz obrazloženje da podnosilac zahteva nije primao zaradu koju je prijavio, odnosno da se radi o simuliranim ugovorima zaposlenog sa poslodavcem u cilju ostvarivanja veće nadoknade“. Nezakonitost ovakvih rešenja je, prema njegovim rečima, potvrđivao kako Zaštitnik građana u svojim rešenjima tako i sudovi u donetim presudama. Sami sudski postupci jesu vremenski duže trajali, ali su sudovi u znatnom broju slučajeva usvajali tužbene zahteve i nalagali nadležnom organu da izvrši isplatu utuženog iznosa uz nadoknadu troškova postupka.
Piše: Biljana Živančević
