Jedna od najbitnijih zakonskih obaveza lokalnih samouprava u Srbiji u 2020. godini je izrada i usvajanje Plana razvoja lokalne samouprave.
Ova obaveza lokalnih samouprava je propisana Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije (član 9), kojim su utvrđene iste obaveze i drugih nivoa vlasti u zemlji, u oblasti razvojnog i strateškog planiranja (obaveze republičkog i pokrajinskog nivoa). Rok za usvajanje plana razvoja lokalne samouprave, kako je propisano u članu 53. Zakona, je 1. januar 2021. godine.
Izrada Plana razvoja lokalne samouprave zahteva posebno i dodatno angažovanje lokalne samouprave, pre svega glavnih nosilaca vlasti (gradonačelnici, predsednici opština, gradska i opštinska veća, načelnici uprava), ali i svih drugih aktera u lokalnoj zajednici – javnih preduzeća, ispostava državnih organa, udruženja građana, kompanija, preduzetnika i drugih. Razlog tome je obaveza lokalne samouprave da ceo proces izrade Plana razvoja bude otvoren, transparentan i participativan i da rezultira usvajanjem akta oko koga postoji konsenzus svih aktera u lokalnoj samoupravi, od javne vlasti, preko civilnog do poslovnog sektora i građana.
Šta je Plan razvoja LS?
Plan razvoja lokalne samouprave je dokument dugoročnog razvojnog planiranja, koji se donosi za period od najmanje sedam godina. Plan razvoja usvaja skupština jedinice lokalne samouprave na predlog nadležnog izvršnog organa u lokalnoj samoupravi. Kao predlagači Plana razvoja, prema odredbi člana 9. Zakona, mogu se pojaviti ili gradonačelnik i Gradsko veće u gradovima, ili predsednik ili Opštinsko veće u opštinama.
To, praktično, znači da su izvršni organi lokalne samouprave odgovorni za započinjanje rada na izradi Plana, za kvalitet rada kao i za blagovremeno podnošenje Predloga Plana razvoja skupštini jedinice lokalne samouprave na usvajanje. U tehničkom smislu, rad na izradi Plana razvoja lokalne samouprave treba da započne što je pre moguće, jer njegova izrada nije kratkotrajan i jednostavan posao već zahteva bar četiri do šest meseci aktivnog rada, kako bi se omogućilo da zainteresovani akteri iz lokalne zajednice budu uključeni u proces izrade i kako bi lokalna javnost, na način koji je propisan zakonom, bila obaveštena o procesu i toku izrade plana i bila aktivan subjekat na javnim raspravama koje su obavezne kada se donese Nacrt Plana razvoja lokalne samouprave.
Koji su obavezni elementi
Obavezni elementi odnosno sastavni delovi Plana razvoja lokalne samouprave propisani su Zakonom, i lokalne samouprave u procesu izrade plana i u utvrđivanju njegovog sadržaja nemaju puno manevarskog prostora da samostalno utvrđuju strukturu plana. Zakon predviđa da Plan razvoja obavezno mora da sadrži sledeće elemente:
– Pregled i analizu postojećeg stanja u lokalnoj samoupravi;
– Viziju odnosno željeno stanje;
– Prioritetne ciljeve razvoja;
– Pregled i opis mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom jedinice lokalne samouprave.
Ovakva struktura obaveznih elemenata plana razvoja propisana je za sve lokalne samouprave u RS, i pored ovih elemenata moguće je da timovi koji rade na izradi plana u nju uključe eventualno i deo koji se odnosi na opis samog procesa izrade plana i u uvodnom delu kraće obraćanje predsednika opštine ili gradonačelnika u kome se na prigodan način opisuju potrebe, razlozi i ciljevi za predlaganje i usvajanje plana razvoja lokalne samouprave.
Prilikom određivanja vizije razvoja odnosno željenog stanja socio-ekonomske, finansijske, prostorne i svake druge lokalne realnosti u projektovanoj godini (najveći broj lokalnih samouprava opredeliće se za izradu plana razvoja za period 2021-2028. god.) treba voditi računa da se oko njenog sadržaja postigne konsenzus svih strana uključenih u planiranje razvoja (javnog, civilnog i poslovnog sektora) i da vizija bude u isto vreme ambiciozna, realistična i jasna.
Samo tako formulisana vizija može biti istinska, usaglašena projekcija stvarnosti grada ili opštine u budućnosti. Kada je reč o prioritetnim ciljevima i merama iz planova razvoja treba naglasiti da je potrebno definisati do 10 prioritetnih ciljeva i da za svaki cilj treba odrediti i precizirati mere, čijom realizacijom se doprinosi ostvarivanju cilja.
U opisu mera neophodno je napraviti mini-analizu i prikaz sadašnje stvarnosti u konkretnom pitanju, definisati način realizacije mere, benefite od realizacije mere, rokove, odgovorne subjekte i neophodna finansijska sredstva, odnosno procenu cene koštanja sprovođenja predložene mere.
Kako se izrađuje plan
Lokalne samouprave imaju dve mogućnosti da izrade Plan razvoja. Prva mogućnost je da ceo posao oko izrade Plana razvoja obave samostalno, angažovanjem lica na položaju i zaposlenih u opštinskoj upravi na izradi plana. Druga mogućnost je da u skladu sa pozitivnim propisima za izradu plana angažuju eksperte ili konsultante sa iskustvom u izradi planskih dokumenata i strateškom planiranju, koji bi u skladu sa važećom metodologijom kroz rad sa lokalnom administracijom bili odgovorni za pisanje i završetak izrade Plana razvoja. Eventualno, treća mogućnost bi bila da lokalne samouprave, preko nacionalne asocijacije lokalnih vlasti (SKGO), učestvuju u programu ili projektu koji podržava izradu planskih dokumenata na lokalnom nivou.
Bez obzira na to koju su od prve dve navedene mogućnosti izabrale za modalitet izrade plana: da li samostalnu izradu plana angažovanjem lica na položaju i službenika iz lokalne administracije ili angažovanje stručnih konsultanata i eksperata, sama tehnologija izrade plana treba da bude ista. Lokalna samouprava (gradonačelnik ili predsednik opštine) posebnom odlukom obrazuju Radnu grupu za izradu Plana razvoja (ako lokalna samouprava samostalno izrađuje plan) ili Projektni tim za obezbeđivanje uslova, podataka i dokumenata za izradu Plana razvoja (ako lokalna samouprava angažuje eksternog eksperta odnosno konsultanta).
U sastav oba tima treba da uđu odgovorna lica iz lokalne administracije za pitanja iz oblasti finansija, lokalnog ekonomskog razvoja, društvenih delatnosti, kulture, uprave, zaštite životne sredine, komunalnih delatnosti i slično, kao i predstavnici značajnih javnih preduzeća ili pružalaca usluga na lokalnom nivou (npr. turističke organizacije, vodovod, čistoća, kanalizacija i dr.) Odlukom treba da se predvidi, u oba slučaja, da će Radna grupa ili Projektni tim biti odgovorni za formiranje i rad tematskih radnih grupa, koje se osnivaju radi definisanja prioritetnih ciljeva i mera u sektorskim oblastima.
Imajući u vidu dosadašnja iskustva u izradi planova razvoja lokalnih samouprava, trebalo bi razmotriti mogućnost da se formiraju radne grupe u sledećim tematskim oblastima: ekonomski razvoj; društveni razvoj; urbani razvoj i zaštita životne sredine. Navedene tematske oblasti „pokrivaju“ set glavnih izvornih i poverenih poslova lokalne samouprave i u isto vreme predstavljaju najvažnije oblasti intervencija lokalne samouprave koje će se planirati planom razvoja.
U sastav ovih radnih grupa, radi ostvarivanja principa otvorenosti, transparentnosti i participacije u procesu izrade planova razvoja, treba da budu zastupljeni i predstavnici lokalnih udruženja građana odnosno značajne organizacije iz civilnog sektora i predstavnici poslovnog sektora – zastupnici interesa najvećih lokalnih kompanija, preduzeća i preduzetnici. Svrha uključivanja predstavnika civilnog i poslovnog sektora iz lokalne zajednice u tematske radne grupe je da se obezbede uslovi da se interesi ova dva sektora inkorporiraju u glavne razvojne prioritete lokalne samouprave i da se obezbedi podrška ova dva sektora za usvajanje i kasnije uspešno sprovođenje Plana razvoja lokalne samouprave. Zadatak tematskih radnih grupa treba da bude da na bazi procene trenutnog stanja lokalne samouprave predlože i obrazlože prioritetne ciljeve i da predlože mere za realizaciju tih ciljeva.
Transparentnost procesa izrade i ispunjavanje zakonske obaveze
Zakonom je ustanovljena obaveza lokalne samouprave (čl. 32) da obavesti javnost o početku izrade Plana razvoja objavljivanjem obaveštenja na internet prezentaciji lokalne samouprave, kao i da sprovede javnu raspravu (čl. 36) o Nacrtu plana razvoja lokalne samouprave, te da o tome izradi izveštaj i učini ga dostupnim javnosti. Činjenjem zakonom propisanih obaveza i koraka, lokalna samouprava čitav proces izrade plana čini transparentnim i otvorenim za lokalnu javnost i građane i omogućava da se konsultuje sa građanima, te da pruži priliku građanima da izraze svoje mišljenje u vezi sa vizijom, prioritetima, merama i ciljevima razvoja.
Lokalna samouprava ispunjava obaveze propisane Zakonom, ako izradi i usvoji Plan razvoja lokalne samouprave a tokom izrade plana pravovremeno i na adekvatan način obavesti građane o početku izrade plana, uključi zainteresovane strane i ciljne grupe u proces konsultacija tokom izrade plana i sprovede javnu raspravu i obavesti javnost putem činjenja dostupnim izveštaja sa obavljene javne rasprave o toku i rezultatima javne rasprave. Takođe, za potpuno ispunjavanje svih zakonskih obaveza u segmentu planiranja razvoja, lokalna vlast je, kako je Zakonom (čl. 53) propisano, dužna da otpočne sa unošenjem planskih dokumenata u Jedinstveni informacioni sistem (JIS) najkasnije počev od 1. januara 2021. godine. Treba napomenuti da je JIS zapravo jedinstveni elektronski sistem, koji vodi Vlada RS preko organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika i lokalne samouprave kroz unošenje svojih planskih i programskih dokumenata, što omogućava da se na centralnom nivou izvrši uvid u sva strateška, planska, programska i akciona dokumenta na nivou cele države.
Za lokalne samouprave je najbitnije da se organizuju na način koji će omogućiti izradu kvalitetnog Plana razvoja i njegovo blagovremeno usvajanje. Posle usvajanja Plana razvoja kreiraju se uslovi za dalje planiranje lokalnog razvoja kroz donošenje programa i akcionih planova, koji moraju biti usklađeni sa Planom razvoja. Putem programa lokalne samouprave će planirati razvojne prioritete u pojedinim sektorskim oblastima, bitnim za razvoj lokalne samouprave, a putem donošenja akcionih planova će ciljeve iz programa situirati u okviru razumno određenog vremenskog perioda za sprovođenje neophodnih intervencija kako bi se realizovali programski prioriteti u funkciji ostvarivanja glavnih prioriteta iz ranije usvojenih planova razvoja.
Pet opština sa usvojenim Planom u 2019.
Tokom 2019. godine pet opština izradilo je i usvojilo planove razvoja u okviru projekta Stalne konferencije gradova i opština, koji je realizovan uz pomoć UNDP-a i SlovakAid-a. Reč je o sledećim opštinama: Kuršumlija, Mali Zvornik, Sjenica, Bački Petrovac i Petrovac na Mlavi. Planove razvoja navedene opštine su izradile za period 2020-2027. godine, postupajući tokom izrade u skladu sa metodologijom koja je propisana Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, a uz pomoć akreditovanih eksperata.
Piše doc. dr Dragan Luković
