O tome šta je Nacionalna akademija za javnu upravu, kada je formirana, kako funkcioniše i koja je njena misija, razgovarali smo sa njenim direktorom Draženom Maravićem, koji kaže da je Nacionalna akademija organ državne uprave, uspostavljen usvajanjem Zakona krajem 2017. godine, a koji je počeo sa radom marta 2018. godine. „Akademija je centralna trening institucija sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi i ima za konkretan cilj stalni profesionalni razvoj zaposlenih u upravi. Opšti cilj njenog rada jeste podrška reformi javne uprave i stalno obezbeđivanje standarda u radu uprave kako bi građanima pružili kvalitetnije javne usluge i kako bi postali deo evropskog administrativnog prostora“, kaže Maravić.
Da li su obuke koje NAJU organizuje obavezne za sve zaposlene u lokalnim samoupravama i kako se biraju polaznici?
Pravo je i dužnost zaposlenih u javnoj upravi da se stručno usavršavaju, tako da su obuke namenjene svim zaposlenima. Pošto su državni organi i gradovi i opštine samostalni u svom radu, velika je odgovornost na njihovim rukovodiocima da prepoznaju potrebe svojih zaposlenih i da ih upute na usavršavanje, a inicijativa može da dođe i od samog zaposlenog da traži saglasnost od neposrednog rukovodioca da se prijavi na obuku. Za neke zaposlene je obuka obavezna, kada je to propisima predviđeno. Na primer, rukovodioci koji po prvi put budu postavljeni na neko rukovodeće mesto od sada će imati obaveznu obuku. To važi i za neke druge zaposlene. Međutim, razume se da je konstantno usavršavanje neophodno u svakom poslu i van uprave, pa tako i u upravi. Propisi se stalno menjaju, posebno u procesu evropskih integracija, Vlada razvija i usvaja nove javne politike i strategije. Neophodno je da svi budu u toku sa ovim promenama, i obuke su odličan mehanizam za to. Polaznici se ne biraju, već se samostalno prijavljuju preko našeg portala na obuke koje su u njihovoj sferi interesovanja. Broj polaznika za svaku obuku je ograničen, tako da je bitno na vreme se prijaviti ili čekati naredni termin obuke.
Iz kojih sve oblasti i na koje teme NAJU organizuje obuke?
Obuke koje sprovodi NAJU su u vezi sa svim poslovima koje uprava obavlja. Imamo veoma širok i raznovrstan program koji obuhvata konkretne teme iz oblasti kao što su Sistem javne uprave, Upravljanje u javnoj upravi, Javne finansije, Upravljanje međunarodnom razvojnom pomoći i fondovima EU, E-uprava i digitalizacija, Evropske integracije i međunarodna saradnja, zatim imamo obuke za lični razvoj i veštine, strane jezike, a obavljamo i stalni trening naših trenera. U narednom periodu veliki naglasak će biti na obuci rukovodilaca na svim nivoima, kao i na unapređenju kapaciteta uprave na lokalu u oblastima kao što su Lokalni razvoj i investicije u lokalnoj samoupravi, Obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, Stanovanje i stambena podrška, Društvene delatnosti u lokalnoj samoupravi, Zaštita životne sredine, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Upravljanje opštinskom imovinom, Bezbednost u lokalnoj zajednici, Normativni proces i uređivanje rada organa i službi jedinice lokalne samouprave i Planiranje u lokalnoj samoupravi.
Gde se obuke održavaju, koliko dugo traju?
Obuke za nivo državne uprave se po pravilu sprovode u privremenim prostorijama Akademije, u Palati Srbije, gde koristimo tri učionice. Za obuke koje organizujemo na zahtev pojedinačnog organa uprave, one se sprovode in house, odnosno u tom organu uprave čije zaposlene tom prilikom obučavamo.
Što se tiče realizacije obuka za nivo lokalne samouprave, u tome nam pomažu same jedinice lokalne samouprave koje su prepoznale značaj stručnog usavršavanja i ustupile nam svoje prostorije na korišćenje. Obuke se najčešće održavaju u Regionalnim centrima za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, koji postoje u nekim gradovima i opštinama, s obzirom da ove ustanove imaju odlične tehničke uslove i iskusan kadar. Pored toga, obuke se održavaju i na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, sa kojim imamo sporazum o saradnji. Izbor lokacija je takav da omogućava dostupnost obuka polaznicima iz svih krajeva zemlje.
Od aprila ove godine, uspešno smo realizovali 50 obuka koje je pohađalo oko 800 polaznika u Novom Pazaru, Kanjiži, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Užicu, Čačku, Kruševcu, Kikindi, Šapcu, Smederevu, Beogradu i Novom Sadu. Pri određivanju koje će se obuke držati uzimamo u obzir i lokalne potrebe i interesovanje za određene teme. Godišnjim programom obuka definišemo teme i sadržaj obuka, ali i dužinu trajanja svake od njih. Samo neke specifične obuke kao što je Trening trenera traju pet dana, a većina obuka koje Akademija sprovodi traju jedan ili dva dana, imajući u vidu da je službenicima često nezgodno da duže odsustvuju sa posla.
Ko su predavači? Da li su oni zaposleni u NAJU ili u javnoj upravi ili su u pitanju nezavisni stručnjaci koji se biraju ili akredituju na neki poseban način?
Predavači nisu stalno zaposleni u Akademiji, ona je mali organ po broju stalno zaposlenih. Sprovodimo akreditaciju realizatora kako bismo došli do najboljih stručnjaka iz svake od oblasti i za svaku obuku biramo najboljeg realizatora. Prirodno je da zato najveći broj potencijalnih predavača dolazi iz reda iskusnih službenika, ali je akreditacija otvorena za sve, za ljude iz privrede, medija, zaposlene na fakultetima ili drugim obrazovnim i naučnim institucijama.
Da bi zainteresovana lica postala realizator obuka u Akademiji, potrebno je da imaju relevantno iskustvo u radu u oblasti za koju se angažuju, kao i specifična znanja i veštine za obrazovni rad sa odraslima. Važna je stručnost, ekspertiza predavača u određenoj oblasti, njegovo specijalističko znanje koje mora da se nadopunjuje znanjima i kompetencijama za obrazovni rad sa odraslima, jer samo takvo jedinstvo obezbeđuje uspešan transfer stečenog znanja u praksi i promenu koja nam je svima cilj.
Da li obuke u sistemu permanentnog obrazovanja zaposlenih u javnoj upravi može da sprovodi samo NAJU ili to mogu da rade i neke druge organizacije, škole, fakulteti, firme, nevladine organizacije?
NAJU je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja, ali ne i jedina koja sprovodi obuke. Svi državni organi i jedinice lokalne samouprave mogu da sprovode svoje posebne programe obuke i da angažuju realizatore koje je akreditovala Akademija. Tako, određeni organi, kao što je npr. Uprava carina, mogu sami da organizuju neke obuke koje su specifične za njihovu delatnost.
Da li NAJU ima ili će imati svoju zgradu i da li će u budućnosti postati neka vrsta visoke škole u kojoj će se obučavati kadrovi za javnu upravu na nekim višegodišnjim obrazovnim programima?
Uz pomoć UNDP-a, radimo na projektu rekonstrukcije zgrade koju je Vlada opredelila za novo sedište Akademije i početkom sledeće godine verujemo da ćemo se preseliti u nove prostorije na Autokomandi. Tada ćemo početi da radimo punim kapacitetom u trening centru sa velikim salama i 12 učionica opremljenih specijalno za usavršavanje digitalnih veština.
Sa preseljenjem u novu zgradu Akademija će moći da realizuje mnogo veći broj obuka za veći broj polaznika i samim tim doći će do bržeg sprovođenja neophodnih reformi u javnoj upravi. Formalno obrazovanje ostaje na Univerzitetima, a Akademija ostaje i dalje centralna trening institucija sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.
Kakva je motivacija zaposlenih u javnoj upravi i u lokalnim samoupravama da pohađaju obuke i kurseve koje NAJU organizuje, da li oni nakon odslušane obuke dobiju neke sertifikate ili diplome i da li to može uticati na njihovo napredovanje u službi?
Uvođenjem novog sistema ocenjivanja zaposlenih i definisanjem okvira kompetencija za svako radno mesto državnih službenika, raste i motivisanost zaposlenih da se usavršavaju i povećaju nivo svojih kompetencija, kako bi bili ocenjeni višim ocenama i ostvarili karijerno napredovanje. Svakako je nivo motivacije individualna stvar svakog pojedinca, ali značajan deo motivisanosti je u direktnoj korelaciji sa sposobnostima neposrednog rukovodioca, koji treba da podstakne svoje zaposlene da rade na sebi i da se usavršavaju. Iz tog razloga posebnu pažnju posvećujemo obukama rukovodilaca, kako bi oni unapredili svoje veštine uspešnog rukovođenja timovima i kako bi se povećao nivo motivacije svih zaposlenih.
Nakon svake realizovane obuke polaznici popunjavaju evaluacioni list i ocenjuju sve segmente obuke. Možemo se pohvaliti veoma visokim ocenama od strane naših polaznika, što takođe ide u prilog činjenici da sve veći broj polaznika dolazi na naše obuke na preporuku svojih kolega, koje su im prenele informacije da su obuke koje organizuje Akademija značajno unapredile nivo njihovog znanja. Svima je poznato da se dobar glas daleko čuje, tako da naši polaznici postaju promoteri jednog od osnovnih ciljeva Nacionalne akademije – podizanje svesti o važnosti i konstantnoj potrebi rada na sebi kroz stručno usavršavanje.
Svi polaznici obuka nakon uspešno realizovane obuke dobijaju potvrdu o učešću na obuci, a u slučaju da neka specifična obuka ima i određeni vid provere znanja, polaznici koji uspešno polože test dobijaju i sertifikate.
Kako se obuke za zaposlene finansiraju? Da li ih plaćaju sami zaposleni ili njihovi organi uprave iz kojih dolaze ili su sredstva obezbeđena na neki drugi način?
Rad Akademije i obuke se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, tako da polaznici obuka – službenici, nisu u obavezi da dodatno plaćaju za prisustvo na obuci.
Koliko je do sada zaposlenih prošlo neku od obuka koje NAJU organizuje? Da li je planirano koliko prosečno obuka jedan zaposleni treba da pohađa tokom godine?
Od januara 2018. godine organizovano je 336 obuka koje je pohađao 6.391 polaznik. Službenici imaju pravo, ali i obavezu da se usavršavaju, te ne postoji prosečan broj obuka koje je potrebno da pohađa jedan polaznik. To je sve individualno i zavisi od osobe do osobe, ali i procene neophodnosti za obukama koje utvrđuju rukovodioci organa i sektora.
Da li postoji saradnja Vaše ustanove sa drugim sličnim organizacijama u inostranstvu? Sigurno postoje zemlje u kojima se slična praksa permanentnog obučavanja javnih službenika sprovodi već dugo i da li sa organizacijama iz tih država imate saradnju?
Sve razvijene države kontinuirano ulažu ogromna sredstva u profesionalni razvoj svojih uprava. U članicama EU već decenijama postoje centralne trening institucije i mi smo praveći našu instituciju, analizirali najbolju evropsku praksu i upravo po tom modelu uspostavili našu Nacionalnu akademiju. Kada su u pitanju funkcije i zakonski mandat Akademije, kao i naša metodologija rada, u potpunosti smo usklađeni sa evropskim standardima.
U prvoj godini rada prioritet nam je bio da se povežemo sa najboljim evropskim institucijama, kako bi učili od najboljih. Uspostavili smo saradnju i potpisali sporazum o saradnji sa Francuskom školom javne uprave – ENA, koja je najpoznatija takva škola na svetu. Potpisan je sporazum i sa Austrijskom federalnom akademijom za javnu upravu, čiji sistem javne uprave nam je veoma sličan, kao i sa Finskom školom javne uprave – HAUS, koja ima najbolji sistem obrazovanja na svetu.
Ove godine potpisali smo sporazum o saradnji sa Rumunijom i Republikom Srpskom, a posebno smo ponosni na činjenicu da smo sa Nacionalnim centrom za javnu upravu i lokalnu samoupravu (EKKDA) Grčke potpisali Memorandum o saradnji korišćenjem elektornskih sertifikata i tako postali prva državna institucija koja je na ovako moderan i efikasan način potpisala jedan značajan međunarodni sporazum. Potpisivanjem elektronskim putem značajno se olakšava proces zaključivanja međunarodnih sporazuma i smanjuju troškovi. Predstavnici zemalja potpisnica sada neće morati da putuju kako bi fizički bili prisutni, već će biti dovoljno elektronsko stavljanje potpisa.
Piše: Sanja Kapetanović
