Iz našeg delokruga, najčešća pitanja se odnose na organizovanje i rad skupštine opštine, pojedina ovlašćenja ili položaj funkcionera, pitanja u vezi sa brojem zaposlenih, prethodnim postupcima racionalizacije, zapošljavanjem i da donosioci odluka budu bolje informisani o temi
Usklađivanje popisanih naseljenih mesta i katastarskih opština sa stanjem na terenu, sprovođenje nedavno usvojenog Zakona o komunalnoj miliciji, kao i priprema reforme sistema lokalne samouprave kojim bi se predložile promene u preraspodeli nadležnosti između svih nivoa vlasti, glavne su teme kojima se u poslednje vreme bavi Sektor za lokalnu samoupravu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
U intervjuu za „Naše mesto“, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić, izjavio je da je izuzetno važno, da svi građani žive u naseljima koja su precizno i tačno određena, ali da je neusklađenost naziva naseljenih mesta i katastarskih opština sa onim što postoji na terenu – velika.
„Zbog toga su neophodne izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji“, rekao je Mogić.
Govoreći o decentralizaciji vlasti u Srbiji, Mogić je kazao da je to „kontinuiran proces koji primenjuje Ministarstvo“.
Kako ocenjujete napore da se ubrza proces decentralizacije vlasti u Srbiji? Koje su nadležnosti do sada decentralizovane, odnosno, prenete sa državnog na lokalni nivo i šta se sve u bliskoj budućnosti može očekivati kada je reč o decentralizaciji vlasti? Na koje sve nove poslove i nadležnosti lokalne samouprave mogu da računaju da će ih dobiti i za šta bi trebalo da se posebno pripreme?
– Iskustvo u prethodnih više od 15 godina naučilo nas je da decentralizacija vlasti ne sme da postane sama sebi cilj jer onda imamo linearno prenošenje nadležnosti (isto prema svim jedinicama lokalne samouprave) nezavisno od toga da li sve lokalne samouprave imaju spremne kapacitete za obavljanje tih nadležnosti, pa čak i da li su podrobno i blagovremeno informisane o obavezama koje se prenose. Ovo može da ima za posledicu da se, nakon određenog vremena, zaključi da lokalne samouprave (ili jedan broj JLS) ne obavljaju dobro ove nadležnosti nakon čega jačaju zahtevi za centralizacijom. Međusobne razlike u kapacitetima između jedinica lokalne samouprave su suviše velike da bi postojala generalna pretpostavka da će se decentralizovana nadležnost na jednak način izvršavati u svim jedinicama lokalne samouprave. Iz ovih razloga Ministarstvo se priprema da otpočne sa pripremom Programa reforme sistema lokalne samouprave, čiji će značajan deo biti analiza organizovanja obavljanja nadležnosti i poslova koje bi delimično trebalo drugačije preraspodeliti između svih nivoa vlasti. Pored navedenog, potrebno je pripremiti odgovarajuće kapacitete lokalnih samouprava i za poslove koji proizilaze i postupak pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Rad na izmeni i dopuni Zakona o teritorijalnoj organizaciji počeo je pre više od godinu dana, kada je formirana posebna radna grupa koju čine, pored predstavnika Ministarstva, i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, Kabineta predsednice Vlade Srbije, Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog zavoda za statistiku i drugih državnih organa. U septembru ove godine održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Koje sve novine i promene u teritorijalnoj organizaciji naše zemlje bi trebalo da donese ovaj zakon?
– Nakon dugog niza godina, sprovodi se inkluzivan proces sa svim jedinicama lokalne samouprave na izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS. Osnovni razlog za izmene i dopune ovog zakona leži u neusklađenostima naziva naseljenih mesta i katastarskih opština sa onim što postoji na terenu. Jedan značajan broj naziva ima slovne i druge greške koje je potrebno izmeniti, a jedan broj naseljenih mesta i katastarskih opština je osnovan ili prestao da postoji. Do kraja pripreme Nacrta zakona će biti preispitani i kriterijumi za dobijanje statusa grada.
Usvojenim Zakonom o komunalnoj miliciji pored imena, promena je i u tome što će komunalnu miliciju moći da osnivaju i opštine, a ne samo gradovi. Koliko je opština zaista zainteresovano i koliko bi imalo kapacitete za osnivanje takve službe?
– Osnivanje službe komunalne milicije utvrđeno je kao mogućnost koje jedinice lokalne samouprave mogu da iskoriste bez traženja prethodne saglasnosti ili mišljenja Ministarstva. Tokom postupka pripreme Nacrta zakona o komunalnoj miliciji, kao i neposredno nakon njegovog usvajanja, desetak jedinica lokalne samouprave je pokazalo značajnije interesovanje za samostalno osnivanje ove službe. Međutim, odredbama ovog zakona, a još više Zakona o lokalnoj samoupravi, date su osnove za zajedničko obavljanje ili poveravanje ovih poslova na osnovu sporazuma između opština i gradova koji već imaju osnovanu službu komunalne milicije. Ova mogućnost je podobnija za manje jedinice lokalne samouprave i očekujemo, u narednom periodu, a svakako nakon narednih lokalnih izbora, značajnije pomake u ovoj oblasti.
Ministarstvo ima svakodnevne kontakte i saradnju sa svim opštinama i gradovima u Srbiji. Kako biste ocenili tu saradnju? Mogu li predstavnici opština lako da dođu do vas i dobiju pomoć u rešavanju nekih svojih problema ili nedoumica? Šta najčešće traže i pitaju?
– Naravno, posao svih nas zaposlenih u Sektoru za sistem lokalne samouprave je da budemo dostupni i u komunikaciji sa svim jedinicama lokalne samouprave za sva pitanja koja se odnose na primenu navedenih zakona, ali i za sva druga pitanja kada je potrebno da damo objašnjenja ili uputimo sagovornike na druga ministarstva ili državne organe koji su nadležni za rešavanje nekih pitanja. Iz našeg delokruga, najčešća pitanja se odnose na organizovanje i rad skupštine opštine, pojedina ovlašćenja ili položaj funkcionera, pitanja u vezi sa brojem zaposlenih, prethodnim postupcima racionalizacije, zapošljavanjem…Naravno, najviše pitanja koja se odnose na funkcionisanje lokalne samouprave dolazi nakon održanih lokalnih izbora, a kasnije su operativna, pojedinačna pitanja koja se odnose na specifičnosti u radu pojedinih lokalnih samouprava. Saradnja je uvek korektna i zasniva se na profesionalnim stavovima ili mišljenjima Ministarstva o primeni navedenih zakona.
Kao pomoćnik ministra Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženi ste za Sektor za sistem lokalne samouprave. Koji su najvažniji poslovi i nadležnosti vašeg sektora?
Delokrug sektora je uređivanje i primena propisa kojima se uređuje sistem lokalne samouprave, a to obuhvata primenu: Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o glavnom gradu, Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS, Zakona o komunalnoj miliciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i Zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti. Pored navedenog, tu su i poslovi koji proizilaze iz Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i brojni drugi poslovi koji se tiču jedinica lokalne samouprave, a proizilaze iz primene zakona koji su u delokrugu drugih sektora ili ministarstava.
Piše: Sanja Kapetanović
