Evropa i lokalne samouprave: Povezivanje regiona, gradova, opština

Najveće i najznačajnije asocijacije evropskih država, Savet Evrope sa 47 i Evropska unija sa 28 država članica, posebnu pažnju poklanjaju lokalnom nivou vlasti

Posmatrajući lokalno, izvan ograničenja nacionalnih država, Evropa se kao kontinent vekovima i mileni­jumima razvijala kao raznovrsno područje na kome se govori preko 120 jezika i gde se formiralo preko 200.000 regiona, opština i gradova. „Evropa regiona“ je izraz pod kojim se podrazumeva nastojanje evropskih institucija da jačanjem decentralizacije i postepe­nim smanjenjem značaja nacionalnih država postepeno pojačavaju značaj i učešće nižih nivoa vlasti – re­gionalnih i lokalnih. Najveće i najznačajnije asocijacije evropskih država, Savet Evrope sa 47 i Evropska unija sa 28 država članica, posebnu pažnju poklanjaju lokalnom nivou vlasti i imaju u svom sastavu i organe koji okupljaju i koordinišu funkcionisanje na nivou lokalnih i regionalnih samouprava.

Savet Evope i Evropska unija

U okviru Saveta Evrope funkcio­niše Kongres lokalnih i regionalih vlasti. Ovo telo posvećeno je jačanju i razvoju lokalne demokratije, kao i podsticanju saradnje i dijaloga kako između samih lokalnih samouprava i regiona, tako i između lokalnih i vlasti na nacionalnom nivou. Osnovni principi sadržani su u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi koja je usvojena 1985. godine. Srbija je ovu Povelju ratifikovala 2007. godine, čime se obavezala da poštuje i pri­menjuje principe sadržane u njoj.

Ovom poveljom se građanima garan­tuje pravo na lokalnu samoupravu, a lokalnim samoupravama se garantuje politička, administrativna i fi­nansijska samostalnost. Kongres ima 324 predstavnika opština i regiona koji imaju isto toliko zamenika, za slučaj da članovi nisu u mogućnosti da prisustvuju sednicama. Početak ovakvog organizovanja evropskih lokalnih vlasti bilo je formiranje Stalne konferencije lokalnih i regionalnih vlasti Evrope 1953. godine, koja je 1994. godine prerasla u današnji oblik Kongresa. Verovatno po ugledu na evropske kolege, iste 1953. godine održana je i osnivačka Skupština Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije koja je vremenom prerasla u današnju Stalnu konferenciju gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO).

Na nivou Evropske unije funk­cioniše Komitet regiona (CoR) koji okuplja 350 predstavnika koji predstavljaju regionalne i lokalne vlasti iz svih 28 država članica EU. Ovaj Komitet je savetodavno telo koje ima veoma važnu ulogu jer organi EU – Evropska komisija, Savet i Evropski parlament moraju konsultovati Komitet regiona uvek kada donose odluke i regulative iz oblasti koje se tiču i mogu imati uticaja na rad lokalnih vlasti. To se posebno odnosi na oblasti poput zdravstva, obrazovanja, zapošljava­nja, socijalne politike, ekonomske i socijalne kohezije, transporta, energije i klimatskih promena.

Poput SKGO u Srbiji, u svakoj državi Evrope postoje i nacio­nalne, lokalne asocijacije koje u svom članstvu okupljaju opštine i gradove. Asocijacije lokalnih samouprava iz zemalja Jugoistočne Evrope udružene su od 2001. godine u Mrežu asocijacija lokalnih samou­prava Jugoistočne Evrope – NALAS. Članice NALAS-a su 16 Asocijacija lokalnih samouprava iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Moldavije, Rumunije, Slovenije, Srbije (Kosova) i Turske.

Pravne tekovine

Posebno važnu ulogu u okupljanju i saradnji lokalnih samouprava Evrope ima organizacija Savet evropskih opština i regiona – Council of European Municipalities and Regions (CEMR). Ova organizacija opština i gradova okuplja predstavnike iz 41 evropskih zemalja. Ova asocijacija osnovana je putem inicijative sa­mih gradonačelnika i predsednika opština 1951. godine i predstavlja Evropsku sekciju Svetske organiza­cije ujedinjenih gradova i lokalnih samouprava – United Cities and Local Governments (UCLG).

Kao što lokalne samouprave iz zemalja članica EU ujedinjene u Komitet regiona imaju važnu i nezaobilaznu ulogu prilikom donošenja važnih odluka i zakona na nivou Unije, tako bi i lokalne samouprave u Srbiji trebalo da budu, što je više moguće, uključene u proces pristupnih pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Pregovori Srbije sa EU podeljeni su u 35 poglavlja. Mnoga od tih poglavlja veoma su značajna za funkcionisanje i rad lokalnih samouprava. Kao zastupnik lokalnih zajednica u procesu pristupnog pregovaranja, Stalna konferencija gradova i op­ština tražila je formalno učešće lokalne samouprave u pregovaračkim grupama na nacionalnom nivou koje su zadužene za izradu pregovaračkih pozicija u poglavljima u kojima su grupisane pravne tekovine EU zna­čajne za lokalnu samoupravu i to za sledeće oblasti: Sloboda kretanja roba, Sloboda kretanja radnika, Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, Sloboda kretanja kapitala, Javne nabavke, Pravo privrednih društava, Poli­tika konkurencije, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, Veterinarska i fitosanitarna politika, Transportna politika, Energetika, Oporezivanje, Predu­zetništvo i industrijska politika, Transevropske mreže, Obrazovanje i kultura, Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, Finansijska kontrola, Institucije. Kao rezul­tat aktivnosti na planu zastupanja lokalnih samouprava SKGO je, za sada, uključena u tri pregovaračke grupe, za poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje), poglavlje 22 (Regionalna politika i koordi­nacija strukturnih elemenata) i poglavlje 27 (Životna sredina). U toku je imenovanje za pregovaračku grupu za poglavlje 5 (Javne nabavke).

Sredstva iz fondova

Koliki je značaj procesa pristu­panja EU za lokalni nivo može se delimično sagledati i kroz analizu raspoloživih bespovratnih sredstava i grantova koji stoje na raspolaganju i planirani su za pomoć lokalnim samoupravama u Srbiji od strane EU. Od 2000. godine preko 350 miliona evra sredstava EU je izdvojeno na ime lokalnih samouprava. Od ovog iznosa više od 20 miliona evra je bilo ka­nalisano kroz Exchange program koji je sprovodila Stalna konferencija gradova i opština, sa ciljem pružanja podrške procesu decentralizacije, izgradnji kapaciteta lokalnih samou­prava i unapređenja usluga i njihovog pružanja građanima i preduzećima.

Osim sredstava iz pretpristup­nih fondova EU, lokalnoj samoupra­vi u Srbiji na raspolaganju su i sredstva iz određenih EU programa u kojima naša zemlja ima pravo učešća. NJihova svrha je da podrže države članice, ali i države kan­didate za članstvo u EU, u sprovo­đenju unutrašnje politike EU u različitim oblastima (poput obrazovanja, kulture, zaštite po­trošača, konkurencije, životne sredine, istraživanja i razvoja). Srbija trenutno ima pravo učešća u sledećim EU programima: Horizont 2020, KOZME, Program EU za zapo­šljavanje i socijalne inovacije (EaSI), Erazmus +, Evropa za gra­đane i građanke, Kreativna Evropa, Fiskalis 2020, Evropski zdravstve­ni program, Carina 2020, Mehanizam civilne zaštite i IPARD II.