Prednosti prelaska na elektronsko poslovanje su ogromne, kako za privredu tako i za državu. Kompanije će smanjiti troškove papira, štampanja, slanja i ponajviše skladištenja svih tih papirnih dokumenata
Promenama Zakona o računovodstvu od 1. januara 2022. godine, papirne fakture i čuvena rečenica „ne može bez pečata” odlaze u istoriju. Naime, zakonom je uvedena obaveza da preduzeća izdaju isključivo elektronske fakture i to u standardizovanom formatu. Elektronska faktura je predviđena još zakonom iz 2013. godine, ali do sada nije zaživela. Osim nekoliko velikih kompanija poput NIS-a i Telenora koje su razradile sistem dostavljanja e-faktura sa svojim dobavljačima, ostatak privrede, računajući i državne organe, uglavnom se držao papirnih faktura insistirajući na pečatu i potpisu. U nekim slučajevima mogućnost elektronskog fakturisanja dobijala je izvitopereno tumačenje, pa su se fakture slate imejlom štampale i pečatirale.
Za dve godine ovo će biti prošlost, a prednosti prelaska na elektronsko poslovanje su ogromne, kako za privredu tako i za državu. Kompanije će smanjiti troškove papira, štampanja, slanja i ponajviše skladištenja svih tih papirnih dokumenata. Za računovođe će olakšanje doneti činjenica da neće morati da unose podatke sa papira u kompjutere, a od ovoga će možda i najviše profitirati budžet. Naime, elektronskim fakturama, koje bi bile registrovane u centralnom registru faktura (koji već postoji), Poreska uprava, ali i ostale inspekcijske službe, imaće mogućnost kontrole ulaznih i izlaznih faktura, i bolju naplatu poreza. Ovo će posebno predstavljati važnu stavku u naplati PDV-a i borbi protiv fantomskih kompanija.
Dragana Ilić iz NALED-a objašnjava da je ostalo otvoreno pitanje pouzdane dostave faktura.
„Za postojanje duga po fakturi obavezan uslov je da je faktura dostavljena dužniku (pored toga da je isporučena roba/usluga) i da je nakon toga dužnik nije osporio u određenom roku, odnosno da nije podneo prigovor na fakturu. Naime, papirnu fakturu je dužnik potpisivao ili se ona slala poštom sa povratnicom, i to je sud priznavao kao dokaz o dostavi. Za e-fakturu još nije ustanovljena praksa u koju bi privreda, uprava i sud imali poverenja, a zakonom je sa preporučenom dostavom izjednačena kvalifikovana usluga od poverenja eDostave, za koju se još niko nije kvalifikovao”, kaže ona.
Već skoro dve godine funkcioniše Centralni registar faktura u kome se evidentiraju fakture koje plaća država i na taj način se kontrolišu preuzete obaveze u javnom sektoru i prati plaćanje i neizmirene obaveze države. Sa registracijom faktura koje se izdaju u privredi Uprava za trezor imala bi kompletan uvid u sva plaćanja privrede. Za sada Uprava za trezor koristi ovaj registar kako bi kontrolisala da li se poštuje Zakon o rokovima plaćanja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. U ovom zakonu je i uveden registar, a očekuje se da se njegovom izmenom propiše i da sve fakture koje se izdaju prema državi budu elektronske.
Ovim bi Uprava za trezor stekla mogućnost bolje koordinacije tokova novca u javnom sektoru. S druge strane, u kasnijoj fazi koja je predviđena Akcionim planom za sprečavanje sive ekonomije uvezivanjem sa Poreskom upravom stekao bi se bolji promet, prihodi i oporezivanje.
Ovde dolazimo do sistema koji podseća na nekadašnju Službu društvenog knjigovodstva (SDK). Služba koja je predstavljala najvažniji informacioni sistem SFRJ u kom se vodila evidencija, statistika, ali i kontrola finansijskih tokova čime se obezbeđivala finansijska disciplina.
Prema rečima LJubomira Mihajlovića, dugogodišnjeg direktora Komercijalne banke, nikakvo plaćanje nije moglo da se obavi ako nisu plaćene sve obaveze prema državi. Situacija da firma posluje, plaća, podiže novac, a da istovremeno ima dug po osnovu poreza i doprinosa za plate je u takvom sistemu bila nezamisliva. Kontrola se obavljala pomoću tzv. dokumentarne kontrole, odnosno da bi se platila neka obaveza morala se doneti dokumentacija koja je prati koju bi prekontrolisali službenici SDK i tek ako je sve u redu plaćanje je moglo da se obavi. U današnje vreme, uz podatke sa elektronskih faktura (a moguće je u budućnosti tražiti i druge podatke osim onih koji se nalaze na fakturi) i softvere biće moguće obaviti takvu kontrolu i uvesti finansijsku disciplinu u privredi.
Neki od sporednih efekata uvođenja elektronskih faktura je mogućnost ozbiljnijeg razvoja faktoringa, koji bi posebno malim preduzećima omogućio bolju naplatu usluga i jeftiniji način finansiranja.
Jedna od mogućnosti koje se otvaraju povezivanjem baza podataka državnih institucija je i centralizacija javnih nabavki i njihova kontrola.
Plan uvođenja elektronskih faktura
Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije predviđa da se u trećem kvartalu ove godine izradi analiza biznis procesa i analiza efekata na budžet i privredu i to u dve faze: izdavanje e-fakture ka državnim organima, što bi trebalo da uradi Uprava za trezor i izdavanje e-fakture privreda ka privredi, koja je zadatak Poreske uprave. U istom periodu radi se i funkcionalna i tehnička specifikacija hardvera i softvera za fazu jedan, dok je za fazu dva ovaj posao planiran u prvom tromesečju 2020. godine. U trećem kvartalu ove godine trebalo je da budu propisani i potrebni uslovi i standardi za izdavanje i primanje elektronskih faktura u jedinstvenom sistemu i obavezne forme elektronske fakture za državne organe, dok je to isto za privredu ostavljeno za prvi kvartal sledeće godine. Nabavka softvera, hardvera i licenci za fazu jedan je planirana za poslednja tri meseca ove godine, dok je za fazu dva to planirano u drugom tromesečju 2020. Na kraju, tokom sledeće godine sledi obuka službenika.
Piše: Miloš Obradović
