Иако свест грађана о штетности сиве економије расте, чак 17 одсто предузетника исплаћује део зараде запосленима на руке.
Национална алијанса за локални економски развој наводи да се услови за пословање у Србији и даље оцењују као претежно добри, али и да су инфлација, више цене и скупљи кредити утицали су да мањи број привредника да позитивну оцену текуће године, преноси званични сајт НАЛЕД-а.
Истраживање је показало да највећи део привредника не оправдава рад на црно, а чак две трећине наводи да је еФискализација знатно олакшала пословање.
– Када је реч о е-фискализацији, то је веома корисна реформа, посебно у контексту смањења сиве економије. Нови систем позитивно доприноси бољој наплати пореза, али за сада не бих излазила са бројкама, јер још увек анализирамо ефекте. Нагласила бих и да порески систем Србије тренутно пролази кроз бројне друге реформе, и ово је једна од области у којој техничку подршку Србији пружају стручњаци ММФ-а – рекла је шефица канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова на седници НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију.
Истраживање је показало да привредници као главне разлоге за пословање у сивој зони виде високо пореско оптерећење зарада и парафискале, а оцењују и да је нелојална конкуренција данас присутнија. Само 34 одсто привредника мисли да нерегистрованих предузећа нема у њиховој делатности, а петина да конкуренција пријављује сав приход. Председник Савеза за фер конкуренцију Зоран Даљевић позвао је на успостављање свеобухватног регистра непореских намета, бржи повраћај пдв-а и регулисање флексибилних облика рада.
Ове године, три четвртине грађана потврдило је да не оправдава сиву економију, што је више него пре. Подаци указују да је неформално пословање најзаступљеније у грађевинарству, а следе малопродаја и угоститељство, иако 68% грађана наводи да при свакој куповини добије фискални рачун.
Једну од главних мера у борби са сивом економијом представља раст безготовинских трансакција. У последњих годину дана, скочио је број корисника картица, а број предузећа која имају ПОС терминал порастао је на 56%. С друге стране, три четвртине промета привредници и даље остварују у готовини, а грађани најчешће наводе да им је лакше да плаћају у кешу (45 одсто) или не поседују картице (28 одсто).
Подсећамо, НАЛЕД је недавно учествовао на конференцији посвећеној примени вештачке интелигенције у здравству.
