Путем Мера Јавних радова које је спроводила Национална служба за запошљавање до ове године запошљавао се већи број особа са инвалидитетом.
Ове године такве могућности нема, а особама са инвалидитетом су биле од великог значаја и за неке једини начин да се радно ангажују и стекну радни стаж, нагласила је Милица Глишић, саветница за подршку при запошљавању Форума младих са инвалидитетом.
Са Милицом смо разговарали о изазовима у запошљавању особа са инвалидитетом.
НМ: Како бисте сумирали проблеме везане за запошљавање особа са инвалидитетом?
Глишић: Особе са инвалидитетом суочавају се са низом изазова у процесу запошљавања и то: предрасуде о радним способностима, дискриминација, неприступачност просторија послодаваца и недовољна подршка за каријерни развој. Колико ће бити видљиви на тржишту рада у Србији зависи од различитих фактора као што су врста инвалидитета, потребе за прилагођавањем радног места, али и инклузивних политика на локалном нивоу.
[цаптион ид=“аттацхмент_20386″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″]
Фото: Илустрација, Цанва[/caption]
Врста инвалидитета је нешто што може да утиче на ову (не)видљивост. Особе са невидљивим инвалидитетом попут менталних потешкоћа или хроничних здравствених стања, често су невидљиви за друштво и тржиште рада. То ствара ситуације да се јавља неповерење код послодаваца када особа укаже која су прилагођавања радног места и радних задатака потребна, што представља препреку за активно укључивање на тржиште рада.
Са друге стране, особе које живе у руралним срединама немају исте могућности као и особе са инвалидитетом у градској средини. То је додатни отежавајући фактор, који доводи до тога да особе које долазе из економски слабије развијених подручја, буду невидљивије на тржишту рада. У руралним срединама често једина могућност запошљавања особа са инвалидитетом је у јавном сектору тј. кроз инситуције.
Многројне отежавајуће околности за запослење
Предрасуде у нашем друштву и даље постоје, те најчешће преовладавају ставови да су особе са инвалидитетом некомпетенте, неефикасне и неконкурентне на тржишту рада. Услед раширених предрасуда и стереотипа, код особа са инвалидитетом се јавља оправдани страх од активног тражења посла. Из овог разлога, јавља се потреба за директном подршком у циљу јачања самопоуздања, самопоштовања, препознавања сопствених снага и могућности и разумевања своје улогу на тржишту рада.
Једна од препрека је и неприлагођеност радних места. Без обзира да ли особа има компетенције за обављање неког посла, уколико радно место није прилагођено и није приступачно, особа са инвалидитетом не може да се запосли. Често се у пракси дешава, да послодавци имају жељу и вољу да запосле особе са инвалидитетом, али да простор није прилагођен и представља препреку за радним ангажовањем, на пример: зграда у којој се компанија налаз нема лифт, нема прилагођен тоалет итд.
На крају, послодавци често нису у довољној мери информисани о могућностима особа са инвалидитетом у односу на тип инвалидитета. Ово доводи до ситуација да се кандидати не запошљавају због мишљења да не могу да обављају одређени посао, који би уз одређена прилагођавања могли несметано да раде. Зато је потребно подизати свест послодаваца о значају прилагођавања радног места особи са инвалидитетом.
НМ: Које категорије медју ОСИ су најугроженије?
Глишић: Сматрамо да се све особе са инвалидитетом суочавају са великим бројем баријера на тржишту рада имајући у виду да у нашем друштву као целини постоје баријере у различитим системима (образовање, јавни превоз, остваривање права из области социјалне заштите итд). Колики ће степен прихваћености од стране заједнице бити зависи од врсте инвалидитета и предрасуда које постоје у друштву. Тако на пример особе са физичким инвалидитетима се суочавају са проблемима везаним за физичку приступачност радних места. Особе са оштећењем вида наилазе на неразумевање када је у питању опсег послова које могу да обављају на рачунару, док се особе са интелектуалним или менталним потешкоћама суочавају са неповерењем у радне капацитете.
[цаптион ид=“аттацхмент_20387″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″]
Фото: Илустрација, Цанва[/caption]
Постоји неколико разлога зашто су особе са инвалидитетом додатно социјално искључене. Прво, не постоји спремност за додатним прилагођавање радног окружења у складу са потребама особа са физичким, снезорним или менталним/интелектуалним тешкоћама.
Друго, не постоје развијене услуге у заједници које ће подстицати инклузију, оснаживање и осамостаљивање особа са инвалидитетом. Све то укупно доводи до маргинализације и друштвене изолованости.
Обавеза запошљавања ОСИ дефинисана Законом
Подизање свести шире јавности о врстама инвалидитета, начинима на које се могу прилагодити радна места једини је начин да се друштво отвори за особе са инвалидитетом.
НМ: Да ли постоји разлика у односу према ОСИ и запошљавању између државних фирми и органа управе и приватних фирми и које су то разлике (предности и мане)?
Правилиником о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе, Република Србија као послодавац за директне и индиректне буџетске кориснике којима се плате обезбеђују из буџета Републике Србије, обавезу запошљавања особа са инвалидитетом извршава опредељивањем средстава у буџету за текућу годину за намене субвенција зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, за побољшање услова рада, унапређење производних програма и друге сврхе, у складу са Законом.
Глишић: Закон и пратећи правилници праве јасну разлику у обавези запошљавања особа са инвалидитетом. Према Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом послодавац који не запошљава особе са инвалидитетом у складу са чланом 24. овог Закона дужан је да уплати износ од 50% просечне зараде у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио.
Уколико послодавац не запосли особу са инвалидитетом, уплатом поменуте надокнаде се сматра да је испунио обавезу запошљавања.
НМ: Да ли постоје државне институције које су пример добре праксе у запошљавању ОСИ?
Глишић: Постоје примери државних инстуција које су препознате као примери добре праксе у спровођењу програма подршке запошљавању особа с инвалидитетом. Можемо да наведемо Центар за социјални рад Нови Сад, који има програме подршке инклузивном запошљавању особа с инвалидитетом, посебно у областима као што су пружање социјалних услуга. Градски органи и административне институције у Новом Саду су активни у запошљавању особа с инвалидитетом и промовисању инклузивних пракси у свим аспектима локалне управе. У Новом Саду, при градској управи, постоји посебна канцеларија за особе са инвалидитетом.
У Београду је општина Врачар пример добре праксе са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом. Општина Врачар је основала Канцеларију за особе са инвалидитетом, а исто тако спроводе инклузивну праксу кроз запошљавање особа са инвалидитетом.
Може се закључити да се све своди на спремност и отвореност појединих органа власти на локалном нивоу и не постоји уједначена пракса на територији целе Србије.
Каријерни центри за младе са инвалидитетом
Не постоји евиденција колико државних институција запошљава особе са инвалидитетом.
Бројне организације цивилног друштва и институције на локалном нивоу су ангажовале особе са инвалидитетом путем мера Јавних радова које је спроводила Национална служба за запошљавање. На жалост, ове године такве могућности нема, а особама са инвалидитетом су биле од великог значаја и за неке једини начин да се радно ангажују и стекну радни стаж.
НМ: Да ли постоје градови и општине које су пример добре праксе у запошљавању ОСИ и подршке ОСИ?
[цаптион ид=“аттацхмент_20385″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″]
Фотографија: Форум младих са инвалидитетом[/caption]
Глишић: Форум младих са инвалидитетом у сарадњи са Царитас-ом Србије у 6 градова у Србији има отворене Каријерне центре за особе са инвалидитетом, и то у Београду, Суботици, Новом Саду, Зрењанину, Ваљеву и Нишу. Са овим локалним самоуправама Форум има потписане меморандуме о сарадњи на основу којих активно сарађује на тему запошљавања особа са инвалидитетом. Сарадња се реализује у оквиру пројекта Посао по мери: Економско оснаживање особа са инвалидитетом, које Форум младих спроводи уз подршку УСАИД – а .
Форум младих са инвалидитетом је развио и јединствени Портал за запошљавање особа са инвалидитетом који повезује особе са инвалидитетом које траже посао и послодавце који имају отворене позиције, а који је отворен за особе са инвалидитетом са територије свих локалних самоуправа у Србији. На порталу је тренутно регистровано 705 корисника и 151 послодавац.
Од 2021. године покренули смо неформалну Мрежу послодаваца за запошљавање особа са инвалидитетом којима пружамо подршку у приступу дугорочном и одрживом запошљавању особа са инвалидитетом, кроз тренинге, обуке и саветовање.
Неки послодавци би радије да плаћају казну него да запосле ОСИ
НМ: Каква је ситуација у приватном сектору кад је рец о запосљавању оси? Имате ли мозда податке који број фирми се одлуци на плацање казни уместо запосљавања?
Глишић: Тржиште рада у Србији још увек није довољно отворено и прилагођено за запошљавање особа са инвалидитетом. Постоје помаци, као и примери добре праксе компанија који су запослили особе са инвалидитетом, али тај број би свакако могао да буде и већи. Углавном зависи од отворености компаније, друштвено одговорне политике коју спроводе, али и да ли законски имају обавезу запошљавања особа са инвалидитетом.
Иако постоји законодавни оквир који треба да подстиче инклузију и запошљавање особа са инвалидитетом, имплементација и пракса често изостају, што се види и кроз количину средстава коју неки послодавци издвајају у виду „пенала“ које плаћају због неиспуњавања законске обавезе да запосле особе са инвалидитетом. Начини трошења ових средстава нису довољно транспаренти.
Евиденцију о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом води Пореска управа кроз месечне извештаје, тако да ми не поседујемо информације о томе који број фирми плаћа или не плаћа казну.
НМ: Да ли постоје проблеми и када се ОСИ запосле?
Глишић: Проблеми се потенцијално могу јавити и након запошљавања, у ситуацијама када није на адекватан начин урађено прилагођавање радног места или радних задатака. Такође, и када се прилагођавања адекватно ураде потребно је да о томе буду информисане и друге колеге у тиму како се креирала атмосфера разумевања и подршке.
