Раст динарске штедње становништа у 2020. години је 13 процената односно 10 милијарди динара, док је девизна штедња повећана за 0,4 милијарде евра, односно 3,7 процената, саопштила је Народна банка Србије.
Укупна динарска штедња, износи скоро 90 милијарди динара, што је више него пет пута више у поређењу са крајем 2012. године.
Од октобра прошле године штедња у домаћој валути повећана је за око 20 процената, док је укупно повећање у 2019. години било 30 процената, односно 18,5 милијарди динара.
НБС истиче да просечан годишњи раст динарске штедње од 2013. године износи 25 процената, што значи да се штедња у домаћој валути повећава убрзано – за четвртину у просеку сваке године у последњих осам година.
Према последњим подацима, девизна штедња становништва достигла је 11,2 милијарде евра, а само прошле године она је повећана за 0,8 милијарди евра.
„Актуелна криза поново нас је подсетила колико је важно штедети у континуитету. Сада, можда више него икада раније, долази до изражаја значај штедње у домаћој валути.
Сваке године уочи Светског дана штедње прави је тренутак да се укаже на важност штедње, како за појединца, тако и за економију у целини“, оценила је НБС.
[цаптион ид=“аттацхмент_3733″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1100″]
Фото: Наша места[/caption]
Штедња у динарима далеко исплативија
У анализи исплативости штедње коју је представила НБС је потврђено да је динарска штедња исплативија од штедње у девизама – и у кратком и у дугом року.
Штедиша који је пре годину дана положио на штедњу 100.000 динара добија око 2.200 динара више у односу на штедишу који је у истом периоду орочио на годину дана 850 евра што је била противвредност износа од 100.000 динара.
Анализом је утврђено и да је динарска исплативија од штедње у девизама и у орочавањима дужим и краћим од годину дана.
Код двогодишњих орочавања динарска је била исплативија од штедње у еврима у свим периодима у последњих осам година, док је код тромесечних орочавања то било у 90 одсто случајева.
„Грађани имају све више поверења у стабилан домаћи финансијски систем и стабилност домаће валуте, а о томе сведочи и чињеница да и динарска и девизна штедња настављају да расту и достижу своје највише нивое, и то у години коју карактерише појачана неизвесност и глобална економска криза изазвана пандемијом Цовид-19“, оценила је НБС.
