Rast dinarske štednje stanovništa u 2020. godini je 13 procenata odnosno 10 milijardi dinara, dok je devizna štednja povećana za 0,4 milijarde evra, odnosno 3,7 procenata, saopštila je Narodna banka Srbije.
Ukupna dinarska štednja, iznosi skoro 90 milijardi dinara, što je više nego pet puta više u poređenju sa krajem 2012. godine.
Od oktobra prošle godine štednja u domaćoj valuti povećana je za oko 20 procenata, dok je ukupno povećanje u 2019. godini bilo 30 procenata, odnosno 18,5 milijardi dinara.
NBS ističe da prosečan godišnji rast dinarske štednje od 2013. godine iznosi 25 procenata, što znači da se štednja u domaćoj valuti povećava ubrzano – za četvrtinu u proseku svake godine u poslednjih osam godina.
Prema poslednjim podacima, devizna štednja stanovništva dostigla je 11,2 milijarde evra, a samo prošle godine ona je povećana za 0,8 milijardi evra.
„Aktuelna kriza ponovo nas je podsetila koliko je važno štedeti u kontinuitetu. Sada, možda više nego ikada ranije, dolazi do izražaja značaj štednje u domaćoj valuti.
Svake godine uoči Svetskog dana štednje pravi je trenutak da se ukaže na važnost štednje, kako za pojedinca, tako i za ekonomiju u celini“, ocenila je NBS.
Štednja u dinarima daleko isplativija
U analizi isplativosti štednje koju je predstavila NBS je potvrđeno da je dinarska štednja isplativija od štednje u devizama – i u kratkom i u dugom roku.
Štediša koji je pre godinu dana položio na štednju 100.000 dinara dobija oko 2.200 dinara više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu oročio na godinu dana 850 evra što je bila protivvrednost iznosa od 100.000 dinara.
Analizom je utvrđeno i da je dinarska isplativija od štednje u devizama i u oročavanjima dužim i kraćim od godinu dana.
Kod dvogodišnjih oročavanja dinarska je bila isplativija od štednje u evrima u svim periodima u poslednjih osam godina, dok je kod tromesečnih oročavanja to bilo u 90 odsto slučajeva.
„Građani imaju sve više poverenja u stabilan domaći finansijski sistem i stabilnost domaće valute, a o tome svedoči i činjenica da i dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i dostižu svoje najviše nivoe, i to u godini koju karakteriše pojačana neizvesnost i globalna ekonomska kriza izazvana pandemijom Covid-19“, ocenila je NBS.
