„Да би држава имала службенике себе достојне, она их треба најпре образовати“
француски премијер Мишел Дебре
У Европској унији постоје различити модели обука јавних службеника –од традиционалног система школа за државну управу, до комбинованог метода узајамног признавања стручног усавршавања и дошколовавања са системом неформалних обука.
Специјализовани факултети и високошколске установе посвећене искључиво школовању кадрова за јавну управу нису чести у пракси, али примере имамо у Италији, Француској и Немачкој.
[цаптион ид=“аттацхмент_20215″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″]
Фото: ИЛустрација, Цанва[/caption]
Процес стручног усавршавања државних службеника у Италији спроводи Виша школа за државну управу која је основана 1957. године са циљем да врши активности тренинга државних службеника. Тренинзи државних службеника се обављају кроз три сектора: Сектор за правно-управне науке, Сектор за менаџмент и економију и Сектор за историјске, политичке и социолошке науке. Предавачи се ангажују из реда редовних и ванредних академских професора. Поред активности тренинга државних службеника, Школа је задужена и за увођење у посао приправника и то спровођењем деветомесечног програма обуке.
По завршетку обуке, приправници су обавезни да положе испит и у зависности од тих резултата распоређују се на одговарајућа радна места у различитим министарствима. Школа реализује и шестомесечне курсеве за регионалну и локалну управу који су слични програму који се спроводи за централну администрацију. Тиме се креира хомогена административна структура јавних службеника. Четврта важна активност ове установе је спровођење курсева који су намењени припреми кандидата који конкуришу за места на вишим руководећим нивоима.
Проблематика и питање стручног усавршавања јавних службеника је, најпре био тренд, а већ више од 10 година незаобилазан елемент којим се процењује и оцењује делотворност јавне управе у земљама Европске уније и у нашем региону.
Сам процес осмишљавања варијанти континуираног стручног усавршавања јавних службеника је дуготрајан процес, који изискује пуно труда, финансијских средстава, институционално организовање као и друге ресуре (људских и материјално-техничких), те се као такав налази у бројним стратешким документима модерних држава, нагласио је за Портал Наша места проф. др Игор Вукоњански, који се бавио компарацијом стручног усавршавања државних службеника у Србији и одабраним земљама.
Оно што се мења, додао је, су области и теме стручног усавршавања, будући да су та два елемента директно повезана с једне стране са стварним потребама јавне управе и грађана, а са друге стране са потребама самих јавних службеника и њихових руководилаца.
Најпознатија установа са највећом традицијом у школовању чиновника је француска Национална школа за администрацију – ЕНА. Оно што посебно карактерише француску јавну управу односи се на посебан положај неколицине кадрова из најпрестижнијих високих школа: ЕНА Ецоле Полyтецхниqуе у којима се школује три до четири хиљаде високих чиновника. Неки од основних симбола државне управе Француске били би: Национална школа за администрацију ЕНА, Берси и Министарство образовања.
У Немачкој је за стручно усавршавање државних службеника задужена Савезна Академија за јавну управу (БАкöВ) која је задужена за тренинг управних кадрова на нивоу федерације. Академија има универзитетску структуру. Ректора бира Сенат Академије. У школи ради 18 сталних професора који држе приближно 70% едукација. На локалном нивоу професионални државни службеници вишег ранга едукују своје колеге средњег нивоа.
Тестови и испити за службенике у Чешкој и Шпанији
Државни службеници у Чешкој и Шпанији се након обука тестирају резултати стеченог знања утичу на њихово напредовање.
Систем доживотне едукације државних службеника у Чешкој има за циљ да подржи професионални развој и напредовање у каријери службеника од тренутка када се запосле у јавној управи, до тренутка када достигну руководећу позицију. Обавезе за стручним усавршавањем су веће како је службеник на вишем положају.
У Шпанији се полазници полажу испите у току и на крају тренинга. Резултати испита су значајни за будућу каријеру службеника. Сертификати о похађању се узимају у обзир када се разматра унапређење на позиције за које се тражи стручност стечена на тренингу.
Обуке споразум Владе и синдиката
Питање обуке државних службеника у пракси Норвешке регулисано је основним споразумом који је закључен између Владе и Удружења синдиката државних службеника. Питање обука државних службеника уређено је тако да су руководиоци у потпуности одговорни за развој компетенција службеника у државним органима.
Како министарства и државни органи поседују сопствене буџете за обуке, то су самостални у поступку обезбеђивања извора обуке. Реализатори обука су веома различити – од многобројних индивидуалних тренера и институција које спроводе обуке, до Агенције за јавну управу и електронску управу – ДИФИ, која је водећа институција задужена за обуку државних службеника у Норвешкој.
Добровољност едукације
У Аустрији су државни службеници део извршне власти, имају обавезу унапређивања компетенција и обуке које утичу на развој службеничке каријере. Учешће у обуци заснива се на добровољности. Посебна институција за обуку државне управе је Аустријска Академија за јавну управу основана 1976. године као владина институција за обуке.
ВЕШТИНЕ А НЕ ЗНАЊЕ
Основно начело у креирању стручног усавршавања и образовања државних службеника у Републици Србији може се дефинисати геслом: „вештине, а не знање“. Ово указује на то да се стицање знања и даље везује за институције образовног система – школе и факултети, док се стицање практичних вештина државним службеницима обезбеђује управо кроз пројекте стручног оспособљавања и усавршавања, наводи Вукоњански у раду који се бави компарацијом стручног усавршавања државних службеника у Србији и одабраним земљама.
У Белгији су активности стручног усавршавања државних службеника поверене Генералном директорату за селекцију и тренинг који се формацијски налази у саставу Министарства за државну управу.
Данска је активности стручног усавршавања државних службеника поверила специјализованој Школи за државну управу, која је одговорна министру финансије. Осим ње, постоји и друга државна школа под називом Данска школа за општинску управу која је одговорна за едукацију запослених у градским и окружним органима.
У Румунији је учешће државних службеника у обукама стручног усавршавања засновано на добровољној основи. Стручне обуке, тренинге и курсеве спроводи Институт за државну управу у Букурешту. Све остале послове развоја службеничког система обавља национална Агенција за државне службенике подређена Министарству за државну управу.
Холандија је земљи која има веома ефикасан систем јавне управе и учешће државних службеника у обукама је добровољно. Холандски систем познаје две врсте институција за обуку запослених у државним институцијама и то: Локални институти за обуку – РОИ и Холандска школа за државну управу – НСОБ.
Обуке запослених у јавној администрацији Велике Британије спроводе се у оквиру државних институција где раде или при Колеџу за државну управу.
