Француска влада била је приморана да организује успорен и крајње опрезан излазак из ванредног стања управо због притиска локалних власти. Председник Макрон и премијер Филип примили су представнике удружења председника општина Француске после прве најаве изласка из ванредног стања.
Иако је Француска земља са тадиционално централизованим уређењем, у првој линији борбе против коронавируса биле су – локалне власти. Разлог је једноставан: централна државна администрација у Паризу из своје често бирократсксе даљине нити је могла довољно брзо да увиди проблеме са заразом која се муњевито ширила, нити је могла да их решава.
Било је потребно извесно време да централне власти ово прихвате и схвате.
Пандемија коронавируса почела је драматично и видљиво да се шири на истоку земље у департману Горња Рајна у Алзасу у коме живи око пола милиона становника. У тамошњој болници у Милузу 2. марта примљен је први пацијент чији су налази показали инфекцију.
Накнадним консултовањем медицинских архива, лекари су утврдили да су лезије на плућима, за које се испоставило да су типичне за коронавирус, у болници у оближњем Колмару примећене на скенерском налазу код неких пацијената још у новембру прошле године.
Вирус је стигао
У ноћи између 2. и 3. марта, хитна помоћ у Милузу добила је пет пута више позива него обично. Недељу дана касније, 60 додатних кревета у интезивној нези, добијених импровизованим проширењима на рачун других одељења, није било ни издалека довољно да прими све пацијенте са тешким плућним компликацијама које је вирус изазвао.
Већ у тој, првој недељи испоставило се да у болницима у Милузу и Колмару нема довољно заштитних маски, ни заштитне одеће за медицинско особље. У недељи између 9. и 16. марта, систем у овим болницама почео је да пада јер заражени лекари и медицинске сестре нису долазили на посао. Преостало особље, често професионално и неискусно, мора да примењује начела ратне медицине о којој једва да су читали у уџбеницима: приморани су да бирају пацијенте и примају само пацијенте за које процене да имају шансе да преживе.
Вирус продире у центре за стара лица и оне за особе са хендикепом. Особље у овим центрима сведочиће касније о ужасу кроз који су прошли. Телевизијске камере ће 6. марта забележити излазак у позориште председника Француске Емануела Макрона, и његове супруге, а већ 9. марта у департману Горња Рајна у Алзасу затварају се све школе.
У Паризу удаљеном око 500 км још увек је владала скоро безбрижна атмосфера до те мере да није отказан први круг локалних избора који ће бити одржани 15. марта.
Тог дана пред крај гласања, шеф хитне помоћи болнице у Колмару сео је у свој приватни аутомобил и ишао од једног до другог гласачког места сакупљајући неиспражњене бочице са дезинфекционим средствима да би их однео свом особљу.
Током избора – многи су се заразили упркос мерама предострожности јер је у то време пандемија била у успону. Лекари, студенти дежурни на гласачким местима и чланови породица преминулих поднеће због тога у мају тридесетак тужби против премијера Едуара Филипа, бивше министарке здравља Ањес Бизен и садашњег министра здравља Оливијеа Верана.
Алзас са својим идиличним пејзажима из дечијих сликовница „Мачак у чизмама“ у марту као да је постао нека посебна, од стране централних власти, заборављена територија.
Никола Жандер, председник општине градића Алткирш, удаљеног 20 километара од Милуза, испричаће касније да је почетком марта током једног састанка о општинском буџету добио СМС у коме је сазнао да је локални посланик у националном парламенту Жан Лик Рицер и некадашњи градоначелник Алткирша примљен у болницу. „Тада сам схватио да је вирус стигао код нас“, рекао је Жандер.
Одмах је одлучио да затвори школе, болнице, позориште… Општина је оформила „кризни штаб“ ватрогасном службом која у Француској има и улогу допремања пацијената у хитну помоћ. „Све што смо до тада знали оставили смо иза себе, тада је било важно да у новој ситуацији никога не оставимо и не занемаримо“.
[цаптион ид=“аттацхмент_5576″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1920″]
Фото: Пиxабаy.цом[/caption]
Битка за Алзас
Жандер каже да је почетком марта схватио опасност, али да је то било време када се о ограничавању кретања још није говорило. Себи је поставио питање „ко сам ја да на мом малом нивоу донесем овакве одлуке?“. Звао је на све стране да пита за савет, да не изађе ван оквира закона републике. Све информације су биле магловите.
„Били смо сами, препуштени сами себи. Знам да није коректно да тако нешто кажем, али тако је било“, испричаће касније за париски дневник „Монд“. Жандер и његова екипа све су морали сами да „измисле“. Иако у целој Француској још није било проглашено ванредно стање, у Алзасу је било драматично. Требало је зато у новим околностима велике заразе одредити нова правила по којима ће функционисати градска чистоћа, безбедност, администрација.
„После свега овога треба извући поуке“, сматра Жандер.
Крајем марта у помоћ болницама у Алзасу стигли су хеликоптери из суседне Швајцарске и Немачке који су евакуисали болесне на своје територије. Тек крајем марта француска војска инсталирала је пољску болницу на паркингу болнице у Милузу, а војни хеликоптери евакуисали су болеснике на запад земље.
Преминулих је тада било већ преко шест хиљада у целој Француској од чега чак половина у малом департману Горња Рајна.
Председница Савета локалних власти овог департмана Брижит Клинкерт из Колмара сведочи да је сама преговарала и договорила трансфер пацијената у суседну Швајцарску и Немачку.
Једноставно није било времена за „велику политику“ из државних центара. Министарство здравља покрајине Бад-Виртемберг (уз границу са Француском) послало јој је листу слободних места у клиникама у последњем тренутку пред поноћ, уочи затварања граница. Надлежна француска префектира и локална здравствена агенција биле су информисане. Госпођа Клинкерт операцију трансфера затим је организовала сама. У марту су медицински хеликоптери са бојама немачке заставе свакодневно слетали у болнице у департману Горња Рајна. Госпођа Клинекрт је чешће на линији имала немачке здравствене власти него француске.
Напетост између локалних и централних власти понекад је постајала чак забрињавајућа. То добро илуструје једна епизода која се догодила крајем марта. Суочена са драматичним мањком маски у болницама, јер од 2013. године нису обнављане стратешке резерве, француска влада је донела одлуку о реквизицији свих медицинских маски на државној територији. Чак ни апотеке нису имале право да их продају.
Болнице у Алзасу нашле су се тада у трагичној ситуацији јер, упркос обећањима из Париза, маски није било, а црно тржиште је цветало. Локалне власти основале су неку врсту асоцијације која је наручила и купила маске из иностранства. Када је авион са тим маскама атерирао на аеродром Милуз-Базел – француски жандарми су све запленили и послали у Париз. Образложење је било да је то наређење – маске су потребне болницама.
„Али ми смо их зато и купили – за наше болнице“, протестовали су председници општина и комуна у Алзасу.
Када је крајем априла и почетком маја Влада највила да ће 11. маја почети излазак из ванредног здравственог стања, многи су били (пријатно) изненађени „децентралистичким“ говором премијера Филипа. „Оставити локалним властима, нарочито председницима општина и префектима, могућност да прилагођавају државну стратегију локалним околностима“, рекао је он. Председник Макрон потврдио је такође да је државна стратегија изласка из ванредног здравственог стања заснована на „пару председник општине–префект“.
[цаптион ид=“аттацхмент_3931″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1100″]
Фото: Пиxабаy.цом[/caption]
Црвена и зелена зона
Објављена је зелено-црвена мапа Француске, на којој се видело да је земља подељена на два компактна дела. Црвена зона – која је само донекле спремна за излазак из ванредног стања – обухватала је париску област и исток земље, који се на северу граничи са Белгијом и Луксембургом, на истоку са Немачком и на југу са Швајцарском.
Француски премијер је објаснио је да ће „црвени“ део Француске такође изаћи из ванредног здравственог стања 11. маја, али уз знатно строже мере, а школе ће остати затворене.
Француска влада била је приморана да организује успорен и крајње опрезан излазак из ванредног стања у „црвеном“ и „зеленом“ ритму управо због притиска локалних власти. Председник Макрон и премијер Филип примили су представнике удружења председника општина Француске после прве најаве изласка из ванредног стања која је деловала више мотивисана економским него здравственим разлозима. Пре поделе на „црвену“ и „зелену“ Француску, медији су пренели да је 316 председника општина из црвене зоне – из париске области и са истока земље – послало отворено писмо влади, упозоравајући је да школе нису у могућности да испуне све нове здравствене норме.
Пошто је други круг локалних избора предвиђен за 22. март морао да буде отказан, локалне власти у Француској нашле су се у ситуацији која није била прецизно предвиђена законом. Општински савети који су у целини изабрани током првог круга могли су да преузму функције тек у другој половини маја. Било је потребно два месеца да би нове екипе преузеле руковођење општинама уместо уобичајених пет дана.
Половином маја број преминулих од заразе коронавирусом у Француској прешао је 28 хиљада. Број новозаражених и примљених у болнице био је у константном опадању. Француска влада одлучила је да распише други круг локалних избора за 28. мај како би око 35 хиљада француских комуна могло да добије општинске савете, председнике општина и њихове помоћнике „у нормалним околностима“, како је рекао премијер Филип.
Премијер је објавио и ново правило: ако комуне и општине немају довољно велике просторије за одржавање састанака – одобрава се састајање на територији других комуна како би се испоштовало правило држања одстојања.
Из тешког искуства са пандемијом председници општина – нарочито малих комуна – изашли су уздигнуте главе, као они који су поднели највећи терет, нашли се грађанима у невољи и дали пример пожртвовања и републиканске солидарности. Очекују сада да и централне власти извуку поуке.
Пише Наташа Јокић
