Jedna od ključnih odlika savremenog sveta jeste svakodnevna, a često i celodnevna, upućenost čoveka na elektronske i električne aparate. Čovek današnjice ne može da zamisli svoj život bez nekog gedžeta i bar jednog uređaja: poslovne obeveze nužno zahtevaju korišćenje kompjutera, održavanje komunikacije sa prijateljima i saradnicima je nemoguće bez telefona, dok se dosada najčešće leči uz televizor.
Interesantno je da čovek ne primećuje uređaje kojima je okružen sve dok funkcionišu. Tek kada izdaju, dolazi do izražaja glomaznost veš mašina i TV-a, a onda i suvišnost starog mobilnog telefona i prevaziđenog kompjutera. Stoga, kada se elektronski i električni uređaji pokvare, neizbežno se postavlja pitanje: šta sa njima?
Najracionalniji odgovor jeste e-reciklaža. Ipak, budući da se praksa e-reciklaže u našem podneblju doživljava još uvek kao novina, potencijalni recikleri se često susreću sa različitim mitovima i zabludama vezanim za e-reciklažu. Kako bismo ohrabrilil sve buduće reciklere, odlučili smo da izložimo i opovrgemo 4 najčešće zablude vezane za e-reciklažu, ali i reciklažu uopšte.
Samo se stari televizori i kompjuteri mogu recliklirati
Netačno. Svi uređaji koji se napajaju energijom su podložni e-reciklaži. U tu grupu spadaju i rogobatni električni uređaji poput frižidera i veš mašina, ali i mali kućni aparati poput tostera i sokvnika. Osim toga, bitno je naglasiti da se mogu reciklirati mobilni telefoni, ali i uređaji na koje nikada ne obraćamo pažnju poput pegle, usisivača ili elekrtičnog brijača.
Čuvanje dotrajale elektronike u garaži ne može da bude opasno
Netačno. Gomilanje e-otpada nije ni bezazleno, a ni mnogo jednostavnije od recikliranja. Najpre, potrebno je imati u vidu da elektronski i električni uređaji sadrže mnoge opasne materije. Recimo, poznato je da visoke koncentracije olova i merkura, koji se najčešće nalaze u monitorima, mogu izazvati teška oštećenja centralnog nervnog sistema. Osim toga, prebacivanje dotrajalih aparata iz dnevne sobe u garažu i njegovo gomilanje ne može da bude jednostavnije rešenje od reciklaže. Sve što je potrebno jeste da pozovete Vašeg zvaničnog reciklera, da bi se tim obučenih profesionalaca brzo i efikasno pobrinuo za Vaš e-otpad
Reciklaža više troši nego što štedi energiju
Ovo je jedan od najupornijih mitova koji se vezuje za reciklažu, a potom prenosi i u domen e-reciklaže. Ipak, činjenice govore drugačije. Dokazano je da, recimo, reciliranje jedne aluminijusmske konzerve štedi 95 posto energije potrebne za proizvodnju nove od sirovog materijala. Zatim, recikliranje predmeta od čelika štedi 60 do 74 posto energije, dok reciklaža papira štedi oko 60 posto energije potrebne za njegovu proizvodnju.
Pojedinac ne može ništa da promeni
Kad god se od nas zahteva praksa koja podrazumeva organizovano društveno delanje, neizbežno se obnavlja ovaj mit o bespomoćnom pojedincu. Istina je suprotno: upravo se zahvaljujući pojedincu uspostavlja i održava društvena praksa. Ovo posebno važi kada je reč o reciklaži i e-reciklaži. Pojedinac itekako može doprineti, i to postavljanjem primera delanja i edukacijom svojih sugrađana. Dalje, interesantno je da samo delanje pojedinca može doneti veliku društvenu korist. Na primer, reckliranje jedne aluminijumske konzerve može sačuvati dovoljno energije za tri sata rada televizora. Zapitajte se onda kakvu tek korist može proizvesti recikliranje starog TV-a.
Foto: Pixabay.com
