Šta je otpad? Kako da ga pravilno razvrstavamo? Šta sa ambalažnim otpadom? Sve su ovo pitanja koja muče građane koji bi želeli da povedu više računa o zaštiti životne sredine, a ne znaju odakle da krenu. Već smo pokušali da vas upoznamo sa nekim osnovnim pojmovima kada je reč o upravljanju otpadom, ali nije loše ponoviti. Zato je pred vama spisak najčešćih pitanja i odgovora na njih, koji mogu razrešiti neke vaše nedoumice kada je reč o otpadu i njegovoj pravilnoj selekciji.
Šta je otpad?
Otpad čine materijali, sirovine i predmeti koji nastaju u procesu obavljanja svakodnevnih životnih i proizvodnih aktivnosti i kao takav se najčešće bez dalje upotrebne vrednosti odbacuje na deponije.
Šta je ambalažni otpad?
Amabalaža uglavnom završava kao otpad, kada se isprazni njen sadržaj ili se kupljena roba otpakuje. To je materijal koji se proizvodi i koristi kao ambalaža za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport robe široke potrošnje. Sa amabalažom se susrećemo svakodnevno na svim prodajnim mestima, na kojima nabavljamo životne namirnice i drugu robu.
Šta obično radimo sa ambalažnim otpadom?
Taj otpad uglavnom za sada završava u kanti za otpatke i tako postaje najobičnije smeće koje trune decenijama ili stotinama godina na deponiji, u zavisnosti od vrste materijala od kojeg je ambalaža napravljena. Na taj način se dodatno zagađuje životna sredina. Prema novim podacima u Srbiji se trenutno kroz reciklažu ili koinsineraciju iskoristi više od 20 odsto ambalažnog otpada, zahvaljujući aktivnosti organizacija kao što je Sekopak. Što taj procenat više raste, to će i sredina u kojoj živimo biti zaštićenija i čistija.
A šta bismo mogli umesto toga da uradimo sa ambalažnim otpadom?
Prvi korak je da ambalažu izbegavamo koliko god je moguće, odnosno da je ponovno upotrebimo kad je to izvodljivo ili damo na reciklažu. Na koji način možete izbegavati ambalažni otpad: – kupujte proizvode u povratnoj ambalaži koja može ponovo da se iskoristi.
– izbegavajte proizvode koji su previše upakovani, sa više komponenti ambalaže nego što je neophodno.
– u kupovinu nosite trajnu torbu (ceger) i izbegavajte kese.
– čuvajte tegle i slične posude koje se mogu ponovo upotrebiti.
– izbegavajte proizovde za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čaše, papirne ubruse, itd.).
Da li jednom korišćena ambalaža može ponovo da se koristi?
Bez obzira na to da li kod kuće ili na radnom mestu, ambalaži često možemo dodeliti neku novu ulogu. A kad je na kraju životnog veka možemo je reciklirati kako bismo od odbačene ambalaže dobili materijale koji će dati nove proizvode. Proces recikliranja je proces ponovog korišćenja ambalažnog materijala, odnosno primeru ambalažnog otpada.
Šta je upravljanje otpadom?
Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima. Cilj ovih aktivnosti je da se smanji uticaja otpada na ljudsko zdravlje, higijenu i životnu sredinu. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu sredinu, kao i mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina.
Kako se razvrstava otpad?
Svaki pojedinac može da doprinese da životna sredina bude što zdravija, ako primenite sledeći savet.
Kućno smeće razvrstavajte po grupama i potrudite se da ga odložite u različite kontejnere za smeće, plastiku, staklo, papir i metal u vašem komšiluku. Može da se dogodi da takvih kontejnera još uvek nema u vašem kraju, savet je da, ipak, razvrstavate i odvojite različito kućno ambalažno smeće i odložite ga u kontejner odvojeno, jer će tako razvrstano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces prerade.
Ovaj ambalažni otpad nemojte da mešate sa ostacima hrane. On se dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode, odnosno reciklira se, ili se spaljuje radi dobijanja energije, ili se na neki drugi način ponovo upotrebljava.
Sortiranje, odnosno razvrstavanje, može da bude primarno i sekundarno.
– Primarno razvrstavanje podrazumeva da se otpad razvrstava po grupama na samom izvoru nastanka (u kući, školi, kancelariji, fabrici, ulici, restoranu, kafiću, hotelu ili nekom drugom mestu javnog okupljanja).
– Sekundarno razvrstavanje podrazumeva da se iz otpada, koji je mešavina svih različitih odbačenih materijala i predmeta, mašinski ili ručno razvrstava materijal po vrsti, koji će se dalje koristiti, ali će biti teži za preradu. Sirovina dobijena na taj način biće lošijeg kvaliteta i biće je manje, nego kod primarnog razvrstavanja.
Šta je reciklaža?
Reciklaža je proces sakupljanja i procesuiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda. Kada se otpad jednom razvrsta, on se sakuplja, skladišti, pakuje, transportuje do fabrika za preradu, dorađuje ili prerađuje u različitim tehničko-tehnološkim procesima, čime se dobija nova osnovna sirovina, koja se kostiti za dobijanje istog ili drugog finalnog proizvoda.
Koji je znak za reciklažu?
Međunarodni znak za reciklažu je Mobiusov obruč.
Kako je nastao ovaj znak?
Znak za reciklažu je nastao sedamdesetih godina prošlog veka u Američkom institutu za papir (API, American Paper Institute), kao oznaka za reciklirani papir, ali se sada upotrebljava za označavanje raznovrsnih proizvoda koji mogu da se recikliraju. Takvi proizvodi imaju međunarodno prepoznatljiv znak, koji predstavljaju tri strelice koje formiraju obruč. Ovaj znak može, ali i ne mora, da bude u krugu.
Iako nije nijednim međunarodnim zakonom regulisana striktna upotreba dve varijante ovog znaka, one uglavnom znače sledeće:
– Ukoliko se znak pojavljuje u crnom krugu, onda to znači da je u proizvodnji korišćen reciklirani materijal.
– Ukoliko su tri strelice bez kruga, ili su u neobojenom krugu, to znači da predmet može da se reciklira.
Šta je deponija?
Deponija je konačno odredište otpada. Ona može biti sanitarna, odnosno izgrađena po standardima kako bi se regulisalo neželjeno negativno dejstvo otpada na životnu okolinu. Savremene ekološke deponije zadovoljavaju ekološke, ekonomske i tehnološke standarde, a obezbeđuju i potpunu zaštitu od zagađivanja. Takođe, može biti i divlja – ona koja nastaje neplanski i mimo svih standarda (pre svega ekoloških i sanitarnih), a kao takva predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, zagađuje zemljište, podžemne i površinske vode, kao i vazduh.
Kakva je korist za ekonomiju zemlje od postavljanja višematerijalnog sistema za ambalažni otpad?
Ulaganje industrije, koja ima zakonsku obavezu da se brine o svom ambalažnom otpadu u proces postavljanja sistema, sakupljanja i recikliranja ambalažnog otpada, doprineće velikim sakupljenim količinama koje treba da se prerade i pripreme za proces reciklaže. Kapaciteti za preradu u Srbiji će se time iz godine u godinu postepeno povećavati, kao i kapaciteti za proizvodnju novog od recikliranog materijala što će sve rezulatirati povećanom tražnjom za novim radnim mestima.
Naše mesto, Sekopak
Foto: Pixabay.com
