Od 2026. godine izvoz na tržište Evropske unije više neće zavisiti samo od cene i kvaliteta proizvoda, već i od toga da li kompanije mogu da dokažu kolike emisije prate njihovu robu. Bez verifikovanih podataka, troškovi rastu, a tržišna pozicija slabi.
Primena mehanizma EU za ugljenično prilagođavanje na granicama od 2026. godine ulazi u novu fazu, u kojoj pitanje emisija postaje direktan faktor troška, plasmana robe i konkurentnosti na tržištu Evropske unije.
Kako je istaknuto na skupu u Privrednoj komori Srbije, za domaću privredu to znači da više nije dovoljno samo pratiti propise. Kompanije će morati da imaju precizne, proverljive i verifikovane podatke o emisijama ugrađenim u svoje proizvode.
Bez pouzdanih podataka trošak može višestruko da poraste
U PKS je rečeno i da razlike u troškovima mogu biti velike u zavisnosti od kvaliteta podataka i načina obračuna emisije.
Kada su svi podaci verifikovani, trošak za proizvod na bazi čeličnih konstrukcija može biti oko 15 evra po toni. Ako podaci dobavljača nisu verifikovani, trošak raste na oko 48 evra po toni. U najnepovoljnijem scenariju, kada nema pouzdanih podataka pa se koriste difoltne vrednosti, trošak može da dostigne oko 96 evra po toni, a u pojedinim slučajevima i više.
To pokazuje da difoltne vrednosti nisu neutralno rešenje, već mehanizam koji kažnjava nespremnost i podstiče kompanije da razviju sopstvene sisteme obračuna emisija.
Plan monitoringa postaje ključni dokument
Jedan od ključnih elemenata pripreme za CBAM je plan monitoringa. On definiše kako kompanija prikuplja, obračunava i kontroliše podatke o emisijama.
Taj dokument obuhvata opis postrojenja, granice sistema, izvore emisija, metodologiju obračuna, raspodelu odgovornosti unutar kompanije i način čuvanja dokumentacije sa punom sledljivošću.
U praksi, upravo kvalitet plana monitoringa može odlučiti da li će kompanija moći da dokaže tačnost svojih podataka i izbegne skuplje obračune.
Emisije se više ne gledaju samo unutar fabrike
Jedan od najvećih izazova odnosi se na podatke o prekursorima i saradnju sa dobavljačima. CBAM ne traži samo praćenje emisija iz sopstvene proizvodnje, već i obračun emisija duž lanca vrednosti.
To znači da konkurentnost izvoznika sve više zavisi i od toga koliko su njihovi dobavljači spremni da dostave tačne i proverljive podatke. Ako ti podaci nisu sledljivi i verifikovani, kompanije mogu biti prinuđene da koriste nepovoljne difoltne vrednosti.
Privreda upozorava da su rokovi kratki i da postoji neizvesnost u vezi sa dovoljnim brojem akreditovanih verifikatora. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da će u prvoj godini biti obavezna fizička poseta postrojenju, što dodatno skraćuje vreme za pripremu izveštaja.
