Da li vodite računa o svojoj životnoj sredini? Da li ste uopšte svesni koliko je ugrožena i koliko je mi sami svojim aktivnostima uništavamo iz dana u dan? Svi smo mi čuli za globalno zagrevanje, efekat staklene bašte, održivi razvoj… Ali, da li zaista znamo šta sve to znači? Možda je pravo vreme da se upoznamo sa nekim osnovnim ekološkim pojmovima. A onda svi zajedno pripazimo na planetu Zemlju – jedinu koju imamo.
Ekologija
Krenimo od osnovnog. Ekologija je nauka koja izučava odnose među živim bićima i njihove odnose prema sredini u kojoj žive. Reč je o relativno mladoj nauci, utemeljenoj tek u 20, veku.
Životna sredina
Deo naseljenog prostora, čovekova okolina – sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost, predstavlja životnu sredinu.
Održivi razvoj
Održivi razvoj podrazumeva razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Najčešće se dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir. Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način temperatura Zemljine površine raste. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.
Globalno zagrevanje
Kao posledica efekta staklene bašte dolazi do globalnog zagrevanja. Ova pojava predstavlja povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. veku. Naime, od početka 20. veka, srednja temperatura Zemljine površine se povećala za oko 0,8 °C, pri čemu je do oko dve trećine povećanja došlo u poslednje tri dekade. Neki od efekata globalnog zagrevanja, osim povećanja temperature su: rast nivoa mora, topljenje lednika, suše, toplotni talasi, promene u padavinama, širenje pustinja, uticaj i na ekosisteme i nestanak pojedinih vrsta…
Klimatske promene
Iz sveta nam svakodnevno stižu zabrinjavajuće vesti o požarima, poplavama, eroziji zemljišta, olujama ili tropskim vrućinama. Sve učestalija pojava ovih ekstremnih nepogoda uzrokovana je klimatskim promenama. Poznato je da se klima na Zemlji se oduvek menjala. Do početka industrijske revolucije, menjala se kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina. Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica čovekovog uticaja. Stručnjaci upozoravaju da oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde. Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 stepeni do kraja ovog veka, a ako temperatura u nekom momentu poraste iznad 2 stepena, to bi dovelo do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.
Karbonski otisak
Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu gasova, koji pospešuju efekat staklene bašte, proizvedenih od strane individue, domaćinstva ili organizacije. To je mera našeg svesnog ili nesvesnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.
Kjoto protokol
Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembara 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55% zagađivača. To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8 odsto, Sjedinjene države za 7 odsto, Japan za 6 odsto, a slede druge zemlje s manjim iznosima.
12 EKOLOŠKIH ZAPOVESTI
1. Ne očekuj od prirode više nego što si joj dao.ekoloski kutak.
2. Zaštiti planetu ovu, drugu nemamo niti ćemo dobiti novu.
3. Brini o vazduhu pre nego što ga udahneš.
4. Koristi izvor tako da vodu možemo piti i na rečnom ušću.
5. Znaj da zemlja daruje samo kad um caruje.
6. Seti se da je život drveta zalog za drvo života.
7. Ne dozvoli da ptica selica sutra odustane od povratka sa juga.
8. Uračunaj cenu očuvanja prirode u cenu svakog proizvoda.
9. Ne traži rupu u zakonima prirode.
10. Misli više o otpadu da ne završiš u njemu.
11. Gradeći ne otimaj već deli sa prirodom.
12. Čuvaj životnu sredinu da bismo izbegli KRAJ!!!
Naše mesto
Foto: Pixabay.com
