Rast kriminala je problem i velika opomena svim državama koje moraju da sarađuju na njegovom sprečavanju. Prevencija u svetskima razmerama i međunarodnim dokumentima sve češće se vezuje i za lokalne sredine
Iako se pitanje bezbednosti građana po izvesnom automatizmu povezuje sa policijom, odn. Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, činjenica je da se, kada je o ovoj oblasti reč, umnogome oslanjamo i na lokalne resurse. Važnost delovanja lokalne zajednice je možda i ključni faktor u organizovanju i sprovođenju bezbedonosnih akcija ili u prevenciji kriminala. O tome smo razgovarali sa Dušanom Davidovićem, saradnikom Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Raste kriminal kod nas i u svetu „Poslednjih godina svedoci smo rasta opšteg kriminala, kao i novih oblika kriminala u svetu’’, kaže Davidović.
On dodaje da se prevencija u svetskim razmerama i međunarodnim dokumentima sve češće vezuje i za lokalne sredine, pa je sintagma „prevencija kriminala i bezbednost lokalne zajednice” jedan od glavnih imerativa našeg doba. Navodeći kao jedan od najvećih problema u Srbiji porast kriminala svih vrsta kod mladih, počev od narkomanije, koja često vodi u još teže oblike kriminala, rane prostitucije, nasilničkog ponašanja, Davidović naglašava da porast aktivnosti usmerenih na prevenciju kriminala nije samo puka aklamacija i pokazatelj dobre volje država kreatora antikriminalne politike, već i strategija formulisana u mnogim dokumentima.
On posebno ističe važnost „UN vodiča za saradnju i tehničku asistenciju u oblasti prevencije urbanog kriminala“, usvojenog još 1995. godine, a 2002. godine preformulisanog u „Vodič UN kroz prevenciju urbanog kriminala“.
„U ovom materijalu je uspostavljeno šest principa prevencije kriminala od kojih je za građane posebno interesantan princip koji nalaže da prevencija kriminala mora da bude usmerena ka lokalnoj zajednici”, navodi Davidović. On ističe da se protiv kriminala mora boriti na lokalnom nivou uz neposrednu aktivnost lokalnog stanovništva. Navodeći da Evropa ne zaostaje za savremenim trendovima razvoja prevencije kriminala, on podseća da je 2006. godine Evropski forum održao Konferenciju o urbanoj bezbednosti i usvojio jedan program (Saragoza manifest) kojim su definisani – značaj tretiranja bezbednosti kao opšteg dobra, jednak pristup bezbednosnim uslugama, jačanje tolerancije i respektovanje civilnih sloboda u odgovoru na kriminal i strah od kriminala.
Primer dobre prakse: Lazarevac protiv kriminala
Kao primer dobre prakse Davidović navodi Lazarevac u kome je 2013. godine Udruženje građana „Sveti Sava“ pokrenulo akciju protiv narko-dilera čije su slike kačili po objektima u Lazarevcu, ali i na društvenim mrežama, pre svih na Fejsbuku. Akcija se iz Lazarevca, zahvaljujući tom udruženju, potomproširila i na druge gradove.
Lazarevac je grad u kome, kako kaže Davidović, žive brojni zaposleni u TE Kolubara i Kopovima i u kome je životni standard građana viši od mnogih drugih gradova u Srbiji, što je bio dovoljan signal narko-dilerima da dođu u taj grad ipočnu svoj prljavi posao prodavanja droge i raznih opijata tek stasaloj deci. „Zabrinuti roditelji pokušavali su da od policije dobiju brzu i adekvatnu zaštitu. No, pošto se to nije ostvarilo, sami su se latili posla“, naglašava Davidović.
Organizovali su se u društvo „Sveti Sava“ i počeli beskompromisnu borbu sa narko-dilerima i njihovim pomagačima, jatacima – otkrivajući one koji drogu rasturaju i javno ih sramoteći objavljivanjem njihovih slika u gradu i aktivnim pritiscima na policiju i organe gonjenja. Rezultat te akcije roditelja, ističe Davidović, bio je da su mnogi mladi životi na vreme otrgnuti od kandži droge i spasene su mnoge porodice. Napravljen je izuzetno dobar primer drugim lokalnim zajednicama, koje su, takođe, krenule u takve akcije.
Opširnije u štampanom izdanju
