Građani nisu tu zbog nas, već mi zbog njih

Branko Ružić, Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije

Pre nepunih godinu dana Branko Ružić je stupio na čelo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, a to nije njegovo prvo ministarsko iskustvo jer je već obavljao posao ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije. Ipak, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izazov je sam po sebi jer je posla uvek mnogo, a novca nikad dovoljno.

Nedavno ste rekli da je digitalizacija matičnih knjiga ogroman korak napred u reformi i tom prilikom iskazali zahvalnost matičarima. Kako je ta aktivnost sprovedena i koji su njeni najvažniji rezultati u unapređenju rada matičara?

Tako je. Zaista veliku zahvalnost dugujem matičarima što su ovakvu promenu započeli uspešno i što veruju u cilj reforme javne uprave – a to je da zajedno stvorimo profesionalan, efikasan i moderan servis građana i privrede.

Naime, uspostavili smo Centralni registar matičnih knjiga, to jest prevodimo sve podatke iz matičnih knjiga u elektronski oblik. Cilj toga je da unapredimo i olakšamo rad nadležnih organa s jedne strane, a sa druge da obezbedimo lakše, brže i delotvornije ostvarivanje prava građana i da u konačnom podignemo zadovoljstvo građana Srbije uslugama uprave.

Najveći deo opština i gradova svoj su posao već odradili i zaista se nadam da ćemo svi osetiti rasterećenje ovom modernizacijom.

Pored toga, pripremili smo i izmene Zakona o matičnim knjigama, koji će se, nadam se, uskoro naći u skupštinskoj proceduri, koji je upravo i proizašao iz potrebe za modernizacijom i dostizanjem evropskog kvaliteta života. Između ostalog, ovim zakonom donosimo obavezu vođenja knjiga u elektronskom obliku, dobrovoljan upis nacionalne pripadnosti u matične knjige, upis promene pola i, što je možda i najobuhvatnija promena, dozvolili smo diplomatsko- konzularnim predstavništvima da izdaju dokumenta iz ovih evidencija.

Primetno je da u poslednje vreme Ministarstvo kojim Vi rukovodite intenzivno radi na digitalizaciji i uvođenju e-uprave u opšti­nama. Sve je manje poslova zbog kojih građani moraju da čekaju pred šalterima. Elektronske građevinske dozvole, matične knjige, digitalizacija katastra, poreske uprave…

Kakvi su planovi ministarstva u ovoj sferi u narednom periodu – u kojim obla­stima se planira uvođenje informacione platforme u sledećem koraku?

Zahvaljujem na ovom pitanju i konstataciji. Moram da naglasim da su svi ti rezultati stvarani paralelno sa procesom racionalizacije i optimizacije uprave, što je, složićete se, poprilično teško.

U svakoj pobrojanoj aktivnosti cilj nam je da rasteretimo građane, privrednike i upravu. S tim u vezi, nastavićemo da radimo da se što više opština i gradova priključi našem eZUP-u – elektronskoj bazi najčešće korišćenih podataka, zatim ćemo i završiti proces eInspektor – elektronski sistem za rad i izveštavanje svih inspekcija. Uspostavićemo i Centralni registar stanovništva, a paralelno ćemo razvijati nove eUsluge.

Očekujem uskoro da raspišemo i javni poziv za opštine i gradove za stvaranje jednošalterskog sistema za šta smo opredelili 50 miliona dinara. To će, sigurno, promeniti odnos uprave i građana, jer, umesto na nekoliko šaltera, sada će građani sve obaviti na jednom.

Mnoge manje razvijene op­štine u Srbiji imaju male budžete i velike kadrov­ske i tehničke probleme (pristup brzom internetu, nedostatak infrastruk­ture i kablovske mreže, zastarelost računarske opreme, korišćenje neli­cenciranog softvera) da drže korak sa razvijenijim jedinicima lokalne samo­uprave po pitanju šireg korišćenja informacio­nih tehnologija u službi građana.

Kako ministar­stvo može da pomogne tim opštinama i da li se mogu povećati izdvajanja iz postojećih fondova za ovu svrhu?

Primera radi, ove godine iz Fonda za lokal­ne samouprave izdvojeno je 320 miliona dinara za projekte. Značajan deo tih sredstava, 48 milio­na, usmeren je na nabavku neopohodnih savremenih tehnologija za uvođenje e-uprave.

Upravo tako. Fond za lokal je jedan od načina da se pomogne opštinama-bilo kroz nove projekte ili kroz one koji su započeti, a nisu završeni zbog nedostatka novca. Pored finansijske podrške, ministarstvo je oduvek bilo na usluzi opštinama i gradovima za podršku kroz reformu, pa i organizaciju različitih obuka. Nedavno smo otvorili i informaciono-tehnološki centar u centru Beograda, zajedno sa Republikom Korejom, kako bismo obezbedili prostor i opremu za različite obuke za službenike. Za par meseci već smo imali oko 1.200 polaznika.

Jedan od velikih problema su i relativno male plate u javnoj upravi, posebno kada su u pitanju IT stručnjaci. Da li se razimšlja o tome kako zadržati IT stručnja­ke u državnoj službi kako ne bi prešli u privatni sektor gde im nude veće plate?

Reforma sistema plata upravo ima za cilj da donese fer, transparentan i efikasan sistem zarada. Znate, do sada to je bio skup različitih zakona, različitih osnovica, različitih naknada koje su samo dovodile do nepravične raspodele novca i demotivacije zaposlenih za rad.

Uspostavljanje novog sistema je građenje kuće iz početka i zato, ma koliko smo bili otvoreni i dostupni sindikatima, opet nalaženje razumevanja za ovaj proces nije bilo lako.

Pored toga, radimo na uređivanju procesa zapošljavanja, napretka na osnovu učinka i na stručnom usavršavanju zaposlenih. Veće zarade mogu biti samo ukoliko prostora za to imamo u budžetu, a putem koji smo krenuli verujem da ćemo brzo i do toga doći.

Opširnije u štampanom izdanju