Počelo je sa kompanijom Delez kada je njihov lanac trgovniskih marketa „Shop&Go“ u aprilu počeo sa naplatom plastičnih kesa. NJima su se uskoro pridružili i drugi veliki lanci, pa je sve više građana počelo da se vraća davno zaboravljenim platnenim cegerima. A kakvi su efekti naplate plastičnih kesa posle nekoliko meseci? I da li će one biti poptuno „proterane“ iz Srbije?
Prema nezvaničnim procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa. Građani u proseku troše sedam kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde kesa. Poređenja radi, građani u EU potroše oko 500 kesa godišnje.
Podaci govore sami za sebe, a pred nama je veliki zadatak. Tako je i Evropska komisija usvojila strategiju kojom je zatraženo od Srbije da do kraja 2019. godine ograniči korišćenje plastičnih kesa na 90 komada godišnje po osobi, kao meru smanjenja zagađenja životne okoline.
Upotreba plastičnih kesa potpuno je zabranjena u 35 država, a u zemljama Evropske unije sve se manje koriste.
Zato je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja sklopilo dogovor sa nekoliko marketa, koji su počeli sa naplatom plasitčnih kesa. Kako je navedeno, samo u prvim danima potrošnja kesa koje koštaju dva dinara smanjena je za 50 odsto. Nekoliko meseci kasnije, situacija je ostala nepromenjena, a ministar životne sredine Goran Trivan poručio je da je zadovoljan odjecima kampanje.
Naime, on je u avgustu saopštio da je, od kada su veliki trgovinski lanci počeli sa naplatom plastičnih kesa, njihova upotreba prepolovljena. Ranije je rekao da bi voleo da se njihova upotreba svede na minimum, pošto plastične kese i PET ambalaža predstavljaju deo modernog otpada koji toliko zagađuje planetu da su štete gotovo nemerljive u pojedinim oblastima.
A da li će Srbija potpuno zabraniti plastične kese? Ministar Trivan smatra da nije bilo potrebno odmah uvesti tako drastičnu meru, jer je i kampanja njihove naplate dala dobre rezultate. Ipak, Srbija možda ide i ka tome. Naime, krajem ove godine sumiraće se rezultati i postignuti efekti. Ako ne budu zadovoljavajući, resorno ministarstvo ne isključuje mogućnost potpune zabrane plastičnih kesa.
Od oduševljenja do panike
Otkriće plastičnih kesa sredinom ’60-tih godina prošlog veka dočekano je sa oduševljenjem. Postale su nezaobilazne u prodavnicama, buticima, knjižarama, zapravo, gotovo svim prodajnim objektima. Međutim, posle svega deset godine, stručnjaci su počeli da upozoravaju da plastične kese predstavljaju ogroman ekološki problem. Da bi se proizveo kilogram polietilena od kojih se prave plastične kese, u atmosferu se ispusti dva kilograma ugljendioksida – CO2, a za njihovu proizvodnju utroši se 60 miliona barela nafte. Nagomilavaju se svuda u prirodi, ugrožavaju kako biljni, tako i životinjski svet, a u dodiru sa hranom ispuštaju štetne aditive. Razgradnja plastičnih kesa traje od 400 do čak 1000 godina, a još dugo posle toga hemikalije od kojih su proizvedene zagađuju životnu sredinu. Zato je i započeo rat protiv plastičnih kesa širom sveta
Naše mesto
Foto: pixabay.com
