Evropska domaćinstva i privreda moraće da recikliraju najmanje 55 odsto svog komunalnog otpada do 2025, predviđeno je novim, oštrijim propisima koji su u aprilu usvojeni u Evropskom parlamentu. Posle 2025. cilj za reciklažu će se povećavati za jedan procentni poen svake godine kako bi 2035. dostigao 65 procenata.
Propisi su usvojeni u sklopu preispitivanja direktiva koje je dogovoreno sa članicama sa ciljem da se unaprede „zeleni akreditivi“ evropske ekonomije. Nakon glasanja u EP, poslednju reč daće Savet.
EU je u 2014. proizvela 2,5 milijardi tona otpada. Od toga je trećina došla iz sektora građevinarstva a samo osam odsto je bio otpad domaćinstava.
Kada je reč o reciklaži, podaci se osetno razlikuju od članice do članice – Malta reciklira samo osam odsto otpada domaćinstava a Nemačka čak 66 odsto. Gledano u celini, Evropljani recikiraju više nego ranije. Zapadne članice EU (15 zemalja) reciklirale su 2004. godine 55,6 odsto ambalaže a 2013. godine 67,8 odsto.
Paket propisa usvojen u EP 18. aprila uključuje odredbe za ambalažu i ambalažni otpad, deponije, odbačena vozila, odbačene baterije i električni i elektronski otpad. Inače, u sklopu dugih pregovora sa Savetom, evroposlanici se zalažu za ambicioznije ciljeve za reciklažu materijala za pakovanje i deponije.
Specifični ciljevi
Do 2025. godine 65 odsto materijala za pakovanje će se ponovo upotrebljavati a do do 2030. za pet procenata više. U propisma su dati specifični ciljevi za različite vrste amabalaže, uključujući papir, karton, plastiku, staklo, metal i drvo. Predviđeno je i da 2035. na deponijama završava najviše 10 odsto otpada.
Upravo tu su, pokazuju podaci, razlike između članica EU najveće. Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija, Finska i Švedska gotovo da i ne šalju otpad na deponije. S druge strane, 92 odsto otpada na Malti završi na deponijama, a na Kipru, u Grčkoj i Rumuniji više od 80 procenata.
Izvestilac EP Simona Bonafe istakla je da je „velika pobeda“ što su evroposlanici uspešno povećali ciljeve za recikliranje. Međutim, kako je kazala, izazovi su ambiciozniji. Reč je o promeni ekonomskog modela, sa linearnog, gde potrošači bacaju najveći deo otpada, na cirklurani, gde se materijali vraćaju nazad u ekonomski ciklus. EU želi da bude svetski lider u cirkularnoj ekonomiji u kojoj se proizvodi, materijali i resursi zadržavaju u ekonomiji najduže moguće.
Novi ciljevi
Izmenom propisa EU uvode se i novi zahtevi. Tako će se od 2025. posebno prikupljati otpad od tekstila iz domaćinstava i opasan otpad a od 2024. će se biorazgradivi otpad ili odvojeno prikupljati ili će kompostiranjem biti recikliran u domaćinstvima.
Euractiv.rs
Foto: Pixabay.com
