U zemljama Evropske unije postoji prilično razvijena ekološka svest kod građana, pa se reciklira više od 60 odsto otpada. U Srbiji je stanje poražavajuće – čak 95 odsto otpada završi na deponijama ili u prirodi. A šta je to što bismo svi zajedno mogli da uradimo da promenimo ove brojke? Evo nekoliko svetlih primera iz celog sveta.
Nemci, na primer, recikliraju oko 79 odsto otpada, i svakako treba da se ugledamo na njih. Tako svako domaćinstvo ima psebne kante u kojima se otpad strogo razdvaja na plastiku, papir, staklo… Plastična ambalaža i limenke, kojih i kod nas ima u ogormnim količinama, recikliraju se samostalno u obližnjim filijalama, gde za jednu flašu dobijete povrat određene sume novca. Naravno imate i druge opcije – možete uzeti i račun za kupovinu namirnica u marketima, a možete i donirati novac u humanitarne svrhe.
Norveška je zemlja koja ima izuzetno razvijen depozitni sistem, u kome se sav ambalažni otpad sakuplja i prerađuje, a ono što preostane, koristi se kao energent. Tako se u toj zemlji već godinama unazad flaše i limenke nikada ne bacaju, već se predaju u lokalnim radnjama – ubace se u automat koji skenira vrstu otpada, a na kasi se dobija povraćaj novca.
U Švedskoj je 2015. godine otvoren tržni centar koji se nalazi u gradiću Eskilstuna, na oko 100 km od Stokholma. Sve što Šveđanima više ne treba, oni mogu da odnesu u taj tržni centar, gde postoji stručan tim ljudi koji sve to poprave i srede, pa ponovo prodaju. Za samo godinu dana, ovaj tržni centar prodao je robu u vrednosti od 8,1 milion evra, pa možemo zaključiti da je ovaj način upravljanja otpadom i efikasan i isplativ.
U Pekingu, na primer, kartu za prevoz možete platiti iskorišćenim plastičnim flašama. Ista praksa prisutna je i u Sidneju, Surabaji i Istanbulu. Zanimljivo je da u Sidneju, osim karte za gradski prevoz, plastične flaše možete zameniti i za bioskopske ulaznice.
I Kosta Rika je rešila da se pozabavi pitanjem zaštite životne sredine, pa je sebi zacrtala cilj da do 2021. godine sve plastične kese, flaše, čaše, slamke… budu napravljene od biorazgradivog materijala.
Ponovo se vraćamo na Nemačku. Naime, Nemci su došli na ideju da prave gorivo od plastičnog otpada, pošto je 80 odsto plastike napravljeno od ulja. Nakon otapanja plastike, od nje se dobija fosilno gorivo, dizel i benzin visokog kvaliteta. Ova tehnologija ne znači da je dobijeno gorivo koje umanjuje zagađenost vazduha izduvnim gasovima, ali bar eliminše jedan deo plastičnog otpada iz prirode.
Ovakvih primera u svetu možemo naći još mnogo. Važno je ipak da se mi sami pozabavimo svojom okolinom i pronađemo način da damo svoj doprinos očuvanju životne sredine.
Naše mesto
Foto: Pixabay.com
