Nema sumnje da su ljubitelji cveća posvećeni prirodi i estetici, ali svaka plastična saksija iz njihovog dvorišta kad-tad završi na deponiji. Tamo ostaju mnogo godina dok se ne razgradi. A bezbroj ih potrošimo svakog proleća kad donesemo nove biljke iz rasadnika.
Kako da postanete ekološki odgovoran ljubitelj cveća? Odgovor je jednostavan. Zaboravite na plastične posude i saksije za cveće i ne unosite ih u svoja prelepa dvorišta. Onda se nameće pitanje, šta je alternativa? Postoji nekoliko rešenja kako da narednim generacijama ne ostavite planetu zagađenu plastikom.
Cigla, beton, drvo i ostali bezopasni materijali
Jedan od načina je da sami pravite saksije, recimo od cigle. Mogućnost da se oštete takve priručne saksije su minimalne. Ako i dođe do toga, taj materijal će se daleko lakše i brže stopiti sa prirodom i neće je zatrovati. Druga mogućnost je da pravite betonske saksije. To je dugotrajan materijal, koji će vremenom možda početi da se kruni. Ipak, zasigurno će trajati dugo, a lako se pravi. Malter se oblikuje u posudi oblika koji želite i posle nekoliko dana sušenja imate saksiju koju možete premeštati po dvorištu, baš kao i svaku drugu.
Drvo je takođe dobra solucija. Da li će to biti stari panj koji ćete izdubiti i napraviti praktičnu saksiju ili ćete od dasaka i uz pomoć malo mašte i truda dobiti posudu za cveće koja neće sutra zagađivati prirodu. Keramičke posude takođe nemojte bacati, već ih pretvorite u saksije, jer ovaj materijal nije na crnoj listi zagađivača. Tako stari lonac za kuvanje kupusa možete pretvoriti u saksiju za cveće.
Biorazgradive saksije – jeftine i ekološke
Trend u svetu je da se u dvorištima koriste saksije od papira. Deluje pomalo nemoguće i neodrživo. Ali, ukoliko ste baštovan koji uzgaja samo sezonsko cveće, ove saksije mogu obaviti posao. Prave se od biljke pod nazivom slonova trava. Jeftine su i za jednu plastičnu možete kupiti barem pet ekoloških. Ova saksije se lepo kompostiraju u prirodi, jer su napravljene od prirodnih vlakana i materijala, koji se u potpunosti razlažu. Posle nekog vremena u bašti, ali i na deponiji, nema ni traga od nje.
Pored izuzetno važnih ekoloških prednosti olakšani su i baštovanski radovi. Biljka ne trpi šok od presađivanja i ne dolazi do oštećenja korenovog sistema. Budući da su lake i izdržljive, ove saksije su dobrodošla alternativa običnim plastičnim posudama koje smo navikli da koristimo. Papiru treba tek od dve do šest nedelja da se razgradi. I ne brinite – biorazgadive saksije izdržaće sezonu u dvorištu.
Stiropor i staklo najgora varijanta
Prilikom izbora materijala za saksije imajte na umu i ovo. Stiropor se uopšte ne razlaže. Zato nikako nemojte koristiti stiroporske saksije. Čak i ako koristite stare konzerve ili plastične boce, niste na dobrom putu. Aluminijumu je potrebno između 80 i 200 godina da se razgradi, plastičnoj kesici 240 godina, a boci i do 1.000 godina. Iako je reciklaža stakla veoma jednostavna i sprovodi se topljenjem, ta ambalaža se baca. Staklu, inače, treba nekoliko miliona godina da nestane, dok neki stručnjaci smatraju da se ono nikada ne može raspasti. Stoga, ni staklene posude nisu poželjne u dvorištima.
Foto: Pixabay.com
