Na inicijativu Coca-Cola Hellenic Bottling Company, Ball Packaging Europe i Terra production, 20. juna 2016. godine, u Srbiji je osnovano Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN, sa ciljem da jedinstveno predstavlja, uzajamno poveže, analizira i ustanovi mrežu kompanija i industrije koje su uključene u proizvodnju ambalaže ili u poslovanju koriste ambalažu, kao i da ponudi odgovore na pitanja vezana za uticaj ambalaže i ambalažnog otpada na životnu sredinu u Srbiji.
Pored pomenutih kompanija, članovi ovog udruženja su i: Knjaz Miloš, Udruženje pivara Srbije, Japan Tobacco International, PEPSICO, TetraPak i Philip Morris. Generalni sekretar ovog udruženja Srđan Sušić, gostovao je na jednom od panela na upravo završenom sajmu životne sredine ECO EXPO 2018, gde je imao zapažen nastup.
SEPEN je nedavno postao punopravni član Evropske organizacije za ambalažu i životnu sredinu. Šta to vama kao udruženju znači, da li to učlanjenje ima nekog značaja i uticaja na Srbiju?
EUROPEN je organizacija koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Evropskoj Uniji, a SEPEN je jedini član koji deluje na teritoriji izvan EU. Za nas i za životnu sredinu u Srbiji ovo je jako dobra vest. I SEPEN i EUROPEN bave se pakovanjem i zaštitom životne sredine bez favorizovanja bilo kog specifičnog materijala za pakovanje ili sistema upravljanja ambalažnim otpadom. EUROPEN koji 2018, godine slavi 25 godina postojanja je veliki resurs koji mi od sada možemo da koristimo, kako u pogledu iskustva u kreiranju politika, razvoju tehnologija tako i u pogledu komunikacije sa EU zvaničnicima. SEPEN je na ovaj način postao deo organizacije od preko 40 najvećih evropskih kompanija koje su uključene u sve segmente lanca vrednosti iz domena pakovanja kao i osam nacionalnih industrijskih asocijacija koje se bave ambalažom i životnom sredinom u zemljama EU – kaže Srđan Sušić, generalni sekretar Udruženja.
Ambalaža je danas veliki ekološki problem. Negde se rešava recikliranjem, negde deponijama a negde ostaje problem i pored svega, zbog neodgovornog ponašanja pojedinaca, pa i firmi. Kako se članice vašeg udruženja odnose prema životnoj sredini, šta konkretno rade na tom polju, budući da veliku količinu ambalažnog otpada čine baš njihova ambalaža?
Mi u SEPEN-u verujemo da je uloga kompanija i komercijalnog sektora u upravljanju životnom sredinom i ambalažnim otpadom veoma važna. Kompanije članice našeg Udruženja aktivno rade na zbrinjavanju ambalažnog otpada preko nekoliko nacionalnih operatera, ali sprovode i svoje pojedinačne akcije. Ekološki standardi su ključni za funkcionisanje naših članica, ali neophodno je obezbediti da i ostali segmenti Sistema upravljanja otapdom, kao na primer komunlani sektro na lokalnom nivou, inspekcija i nadzor, budu funkcionalni kako bi se dostigli najbolji rezultati. SEPEN u ovom pogledu pokušava da zajednički deluje sa regulatornim sistemom u Srbiji kroz učešće u radnim telima pri različitim ministarstvima Vlade Srbije, kroz koje nudi nove ideje i znanje u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom.
Koji je stav vaših članica o ekološkoj nadoknadi? Kako je to u regionu i u svetu rešeno, budući da imate iskustvo u inostranstvu?
Finansijski instrumenti u sistemu cirkulare ekonomije, za čije funkcionisanje u Srbiji se zalaže i SEPEN, su veoma važna karika. Kada je reč o naknadama, taksama i ostalim davanjima, SEPEN je spreman da započne dijalog sa relevantnim partnerima kako unaprediti postojeći sistem u Srbiji. To može da podrazumeva i povećavanje pojedinih naknada, ali zahteva i strožiju i funkcionalniju kontrolu trošenja fondova kojise pune iz sredstava koje obezeđuje industrija. Dobar primer uspešnog finansijskog instrumenta u cirkularnoj ekonomiji je i naknada za odlaganje otpada na deponije (tzv. „landfill tax“) – ukoliko povećate cenu odlaganja otpada na deponije automatski dobijate situaciju u kojoj generatori otpada (industrija, domaćinstva) dobijaju podsticaj da proizvedu što manje otpada, kako bi platili što manje za njegovo odlaganje. Domaćinstva bi u tom slučaju, imala finansijski podsticaj da odvajaju staklo, PET i limenke (eventualno i organski otpad) i sve to recikliraju. U isto vreme, domaća reciklažna industrija bi dobila dodatne čiste sirovine, a dobijaju se i dodatna sredstva za finansiranje sanitarnih deponija i komunalnih preduzeća koja će tako sve bolje raditi svoj posao.
Kako biste opisali situaciju sa ambalažom i otpadom kod nas? Šta tu u zakonu i navikama treba menjati?
Sistem upravljanja ambalažnim otpadom koji funkcioniše već duži niz godina u Srbiji, zove se Produžena odgovornost proizvođača. I iz naziva ovog sistema je uočljivo da kompanije koje stavljaju ambalažu na tržište odvajaju značajnu količinu sredstava koja je namenjena krajnjem zbrinjavanju ambalaže nakon njene upotrebe. I rezultati su za sada veoma dobri – premašen je nacionalni cilj za reciklažu ambalažnog otpada koji je u skladu sa istim ciljem u EU. U SEPEN-u verujemo da zakonodavni sistem treba pojednostaviti i uvesti efikasniju kontrolu poslovanja, kako obvezničke industrije tako i komunalnih preduzeća. Kada je reč o svesti, građanke i građani Srbije imaju veoma visoko razvijenu svest da je neophodno čuvati našu zajedničku životnu sredinu. Najbolji primer za to je odživ na akcije reciklaže i čišćenje prirode koji raste iz godine u godinu.
Srđan Sušić je magistrirao na London School of Economics and Political Science u oblasti politike životne sredine, regulative i planiranja. Oblast njegovog doktorskog rada su međunarodne i evropske studije. Ima više od 15 godina profesionalnog iskustva stečenog u međunarodnim i regionalnim organizacijama, kao i na projektima Svetske banke i drugih multilateralnih institucija koje se bave razvojem strategija i politika u životnoj sredini u jugositočnoj Evropi, Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji i zemljama severne Afrike i Bliskog istoka. Oženjen je, ima sina i ćerku, voli da jedri i kuva.
Vi se nalazite negde između proizvođača – koje zastupate i zakonodavca s kojima morate da pregovarate i tražite neki kompromis, modus vivendi. Kako kod nas to izgleda, a kako u EU?
SEPEN se trudi da postane autoritativan i pouzdan glas svih koji prozivode i koriste ambalažu i kojima je stalo da se postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji unapredi Praksa iz Evropske unije potvrđuje da donosioci odluka u ovoj oblasti sve više promovišu jedinstvene stavove industrije o potrebnim regulatornim rešenjima kao i o unapređivanju postojećih sistema. SEPEN je upravo to jedinstveni glas industrije u cilju unapređenja lanca vrednosti u oblasti pakovanja. Iskustva u EU i u Srbiji nisu mnogo različita, osim u domenu kulture dijaloga između države i industrije. Verujemo da kod nas još uvek postoji prostor da se ta saradnja unapredi, a kako bi saradnju države i privrede još više unapredili, SEPEN je započeo proces izrade studije „Pregled trenutnog stanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i preporuke za njegovo unapređenje“. To je proces u koji planiramo da uključimo državu ali i druge zainteresovane strane. Verujemo da će rezultati ove studije dati odgovore na mnoga sada otvorena pitanja.
Da li vaše kolege iz Evrope imaju uvid u stanje u Srbiji, da li su vam dali neke savete i slično?
Naše kolege u EUROPEN-u pomno prate dešavanja u Srbiji i u stalnoj su komunikaciji sa
predstavnicima Evropske komisije kada je reč o unapređivanju sistema upravljanja ambalažnim
otpadom u EU i šire. EUROPEN i SEPEN razmenjuju važe informacije i iskustva iz EU arene, ali i u pogledu razvoja ovog sistema u Srbiji. Dobar primer naše saradnje je bilo gostovanje predstavnika EUROPEN na konferencijama u Srbiji na kojima je učestvovao i SEPEN.
Kolika je razlika u ovoj oblasti između nas i EU ili regiona i koliko bi nam trebalo vremena da i sami dođemo do tog nivoa?
– U Srbiji se često čuje mišljenje da u svakoj oblasti uprave mi kaskamo za Evropom i to „svetlosnim godinama“. U sistemu urpavljanja ambalažnim otpadom to nije slučaj. Dobar primer za ovo je činjenica da je Srbija propisala minimum od 44% za reciklažu ambalažnog otpada, a da je tokom 2016. godine sakupljeno 47,4% (155.753 tona). U novom paketu zakona koji se bave cirkularnom ekonomijom, EU će u junu ove godine postaviti sebi najnoviji cilj od 75% koji bi trebao da bude dostignut do 2030. godine. Kao što vidite, dosta je urađeno, ali mi imamo i velike planove za budućnost.
B. Pejović/Privredni žurnal
Foto: Printscreen/Youtube/TV Kopernikus
