Manje zagađenja, više radnih mesta

0

U nastavku projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, prvih 10 toplana u Srbiji počeće sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ceo poduhvat realizuje se u okviru Nemačke razvojne saradnje (GIZ) a fokus ovog projekta je održivo korišćenje biomase za potrebe dobijanja električne i toplotne energije.

Tehničku podršku pruža GIZ a finansijsku Nemačka razvojna banka KfW, projekat je vredan je 27 miliona evra. Od toga, 20 miliona evra vredi kredit KfW-a, dva miliona grant ove banke, dok je pet mil-iona grant Vlade Švajcarske.

Nove mogućnosti

– Prelazak toplana na biomasu ima višestruke benefite za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, to jest drvne sečke, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenja životne sredine – izjavio je Rajner Šelhas, stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje.

Uz podršku programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u proteklom periodu realizovana su dva inovativna projektaoblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji. Jedan od tih projekata – prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu – realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a.

Ova Opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.

Priboj među prvima

– Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapređenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za ot-varanje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata – kaže Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za bio-masu Zlatiborske oblasti.

Države Evropske unije ulažu sredstva u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, odkojih je jedan i biomasa, na 27% od ukupne bruto finalne potrošnje energije. Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.


Za pomoć Srbiji 100 miliona evra godišnje

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju 1,8 milijarde evra.


Obnova zgrada

I arhitektura se okreće očuvanju sredine. U svečanoj sali Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
održan je okrugli sto na temu „Strateški okvir planiranja obnove zgrada“. Okrugli sto je organizovan pod okriljem EE platforme znanja: Deluj lokalno i efikasno, kreirane uz podršku
projekta nemačko-srpske razvojne saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom
rudarstva i energetike Republike Srbije.

Organizatori događaja, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Stalna konferencija gradova i opština, okupili su oko stotinu predstavnika lokalnih samouprava iz cele Srbije, kako bi razmenili ek-spertsko i praktično iskustvo na temu energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Na skupu su predstavljeni rezultati regionalnog EmBild Horizon 2020 projekta, a uz prisustvo
Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, diskutovano je na temu održivog razvoja stanovanja kao javnog interesa.

Projekat ima za cilj povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama kroz poboljšanje regulatornog okvira, razvijanje alata za isplativo ulaganje u obnovu škola, razmenu znanja, kao i sprovođenje obuka domara u školama.

Privredni žurnal

Foto: Pixabay.com

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo, unesite svoje ime