Međunarodni naučnici upozoravaju – prelaz na zelenu ekonomiju hitniji je nego ikad pre, jer zagađenje od fosilnih goriva preti da planetu pretvori u opasnu „pećnicu. Kako tvrde, ako polarne kape nastave da se tope, šume da se uništavaju, a emisije gasova staklene bašte da svake godine obaraju rekorde, Zemlja će preći tačku pucanja. A do promena bi moglo doći u „samo nekoliko decenija“.
Kako tvrde danski, australijski i nemački naučnici, prelazak praga bi značio „temperature za četiri do pet stepeni više nego u predindustrijskom periodu i nivo mora za 10 do 60 metara viši nego danas“. Zemlja bi postala pećnica, ne bismo mogli da je kontrolišemo i postala bi opasna za mnoge.
Prema tvrdnjama naučnika, reke će se izlivati, uragani će pustošiti obale, a koralni grebeni će nestati – i sve to pre kraja ovog veka. Danas globalna prosečna temperatura prevazilazi one iz bilo kog međuglacijalnog perioda, ciklusa koji razdvaja dva ledena doba, tokom više od 1,2 miliona godina. Otapanje polarnih kapa izazvalo bi značajno povećanje nivoa okeana, potapajući priobalna područja u kojima živi stotine miliona ljudi.
– Ako Zemlja pećnica postane stvarnost, brojna mesta bi postala nenastanjiva – upozoravaju stručnjaci.
U svom izveštaju, oni navode da bi tačka pucanja mogla biti porast prosečne tepmerature od dva stepena u odnosu na predindustrijsku eru. Temperatura sada raste za 0,17 stepeni svake decenije, a otopljenje od dva stepena moglo izazvati domino efekat i aktivirati druge simptome ‘prelaska praga’.
Izražena je i zabrinutost zbog sve većeg broja šumskih požara kako se planeta greje. Kako tvrde stručnjaci, nužno je promeniti način života da bi se zaštitila Zemlja, što pre svega podrazumeva zamenu fosilnih goriva izvorima energije koji ne emituju CO2. Oni preporučuju bolje upravljanje zemljištem, bolje poljoprivredne prakse, zaštita zemljišta i obala, razvijanje tehnika za zadržavanje CO2, sađenje drveća i prestanak deforestacije.
Ipak, čak i kad bi prestala emisija gasova staklene bašte, opasnost ne bi prošla. Trenutna tendencija otopljavanja bi mogla da pokrene druge sistemske procese u Zemlji, takozvane retroakcije, i tako dodatno podigne temperaturu. Među tim procesima su topljenje permafrosta, deforestacija, nedostatak snežnog pokrivača na severnoj hemisferi i nestanak polarnih kapa.
Naše mesto
Foto: Pixabay.com
