Prvi putnički voz koji pokreće vodonik pušten je u saobraćaj u Nemačkoj. To se smatra važnim korkom o oblasti primene tog zelenog goriva. Dva nova plava voza počeli su da saobraćaju na liniji dugoj 100 kilometara između nemačkih gradova Kukshaven, Bremerhafen, Bremerverde i Bukstehude, kojom obično saobraćaju vozovi sa dizel-motorima.
Kompoziciju „Coradia iLint trains“ je nemačkoj pokrajini Donja Saksonija isporučila francuska kompanija Alstom, a planirano je da do 2021. godine u ovu pokrajinu stigne 14 ovakvih vozova. Alstom je krajem 2017. godine potpisao ugovor koji predviđa isporuku vozova, i obavezu trideset godina održavanja i isporuke goriva. Interesovanje za novu tehnologiju pokazale su i druge nemačke pokrajine,
– Ovo je revolucija za Alstom i budućnost mobilnosti. „Coradia iLint trains“ predstavlja budućnost železničkog saobraćaja i rezultat je timskog rada i dobre prekogranične saradnje dve zemlje – poručio je Anri Pupar-Lafarž (Henri Poupart-Lafarge), rukovodilac francuske kompanije.
Bernd Altusman (Bernd Althusmann), ministar ekonomije i saobraćaja pokrajine Donja Saksonije rekao je da vozovi koje pokreće vodonik predstavljaju „climate-friendly“ alternativu konvencionalnim vozovima koje pokreće dizel. Kako je istakao, nabavka ovih vozova košta više od nabavke dizel vozova, ali su oni ipak jeftiniji za rad.
Vozovi sa pogonom na vodonik opremljeni su gorivim ćelijama, koje proizvode elektricitet kombinovanjem vodonika i kiseonika u procesu čiji su jedini nusproizvodi voda i vodena para. Gorivne ćelije voza mogu da pokreću lokomotivu do brzine od 140 kilometara na čas.
Nemačka je jedan od pionira u tehnologiji „Power to Gas P2G“ u kojoj se iz vode dobijaju vodonik i kiseonik, a za elektrolizu obično koristi neupotrebljeni višak energije iz obnovljivih izvora, poput solarnih i vetroelektrana.
Iako sam pogon na vodonik ne emituje nikakve štetne gasove, prilikom proizvodnje vodonika može da bude izvesne emisije gasova. Vodonik kao izvor energije ima svoje mesto u budućoj privredi koja emituje manje ugljen-dioksida, kako u zgradama tako i u transportu, ali je ta tehnologija još uvek u povoju.
I Evropska unija je pokrenula inicijativu, koja doduše nije obavezujuća ali ju je već potpisalo 25 zemalja članica, a kojom je upućen poziv vladama da pojačaju istraživanja, posebno u oblasti skladištenja vodonika, što je jedan od glavnih problema u korišćenju tog energenta.
Obnovljivi vodonik se elektrolizom dobija iz vode uz pomoć električne energije. Gas koji nastane može lakše da se skladišti i koristi u izvesnoj meri u postojećoj infrastrukturi i novim tehnologijama za vozila.
Naše mesto
Foto: Printscreen – Youtube.com/Unimedien
