Kragujevac: Daljinsko grejanje na gas – bolje nego ranije, ali i dalje bez obnovljivih izvora energije

Kragujevačka „Energetika“ inovacijama je podigla sopstvenu energetsku efikasnost ali i ukupan nacionalni indeks u ovoj oblasti. Od prošle godine gas je postao alternativa uglju, ali udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora ostao je na nuli.

Stručnjaci za energetsku tranziciju procenjuju da je Energetika iz Kragujevca udvostručila sopstvenu energetsku efikasnost putem promene goriva i instalacije najsavremenije opreme.

Ovo nije samo rezultiralo popravljenom ukupnom energetskom efikasnošću kompanije već i poboljšanjem prosečnog indeksa energetske efikasnosti na nivou cele države. Međutim, uprkos ovim dostignućima, udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora ostao je na nuli.

Još 2017. godine, Evropski parlament je usvojio predlog da se do 2030. godine energetska efikasnost unutar Evropske unije poboljša za 35 odsto i da udeo energije iz obnovljivih izvora dostigne isti procenat dostigne.

Srbija, koja se trenutno priključuje EU, teži postizanju ovih standarda. Kako bi to postigla, moraće da ostvari značajan napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije. Studija objavljena početkom ove godine od strane Klimatskih istraživačkih centara Ember iz Londona i Agora iz Berlina, istakla je da je u 2020. godini 38 odsto električne energije u Evropskoj uniji dobijeno iz obnovljivih izvora. Tako su u EU obnovljivi izvori pretekli ugalj i gas, do ove godine dominantne izvore energije .

Osvrt na prošlost

Prvi oblik daljinskog grejanja u Srbiji uspostavljen je još davne 1884. godine, baš u Kragujevcu, gde su posebnim sistemom zagrevane fabričke hale Topolivnice i Vojnotehničkog zavoda. Gotovo osam decenija kasnije, 1961. godine, prve gradske toplane su izgrađene u Beogradu i Novom Sadu.

Građani Kragujevca dobili su daljinsko grejanje godinu dana kasnije, 1962. godine. Gradski toplovod je 1978. povezan sa industrijskim parnim kotlovima, čime je postignuto tehničko povezivanje gradske i fabričke toplane, a 1986. godine je izvršena njihova potpuna fuzija. Od tada, toplana je menjala nazive, proširivala kapacitete i širila mrežu potrošača. Ipak, ugalj je ostao kao dominantno gorivo za zagrevanje kotlova sve do prošle godine, kada je postao dostupan i gas kao alternativa.

Pogled u budućnost

Srbija je napravila značajan korak u korišćenju solarne energije u poslednjih pet godina u skladu sa evropskim standardima i ciljevima. Usvojen je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, a država nudi subvencije u vidu povraćaja do 50% vrednosti investicije za instaliranje solarnih panela na kućama.

Kragujevac je, zamenom energenata za grejanje u gradskoj toplani, postao ozbiljan kandidat za mesto lidera energetske tranzicije u Srbiji. Inženjer Zoran Radojević, bivši direktor fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, koji trenutno radi na projektovanju domaće vetroturbine, izjavio je za Portal Naša mesta da postoji veliko interesovanje među privrednicima i građanima za instaliranje solarnih elektrana na njihovim objektima uz značajne državne subvencije.

Naš sagovornik smatra i da se vrlo verovatno, nakon pionirske faze primene energije iz obnovljivih izvora, očekuje i veće investiciono interesovanje za formiranje solarnih polja i vetro parkova.

Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva.