Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda tri su prioritetne grane koje se moraju prilagođavati klimatskim promenama. To je poruka je sa radionice „Adaptacija na klimatske promene u prioritetnim sektorima“, koja je održana u okviru Nedelje evropske klimatske diplomatije.
Uz podršku EU IPA projekta „Strategija klimatskih promena sa akcionim planom“, Ministarstvo zaštite životne sredine organizovalo je radionicu na kojoj su predstavljene tri opcije prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za prioritetne sektore: proizvodnju hrane, proizvodnju energije iz biomase i proizvodnju energije iz hidroelektrana.
Projekat pruža podršku Ministarstvu u pripremi nacionalne međusektorske strategije borbe protiv klimatskih promena, kojom će biti uspostavljen strateški okvir borbe protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije i procesom pristupanja EU. Kriterijum za izbor prioritetnih sektora zasnovan je na njihovoj ranjivosti na izmenjene klimatske uslove i važnosti za primenu mera ublažavanja klimatskih promena.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, Srbija je, prema dosadašnjima analizama i predviđanjima, posebno ranjiva na uticaj klimatskih promena, a naročito na suše i šumske požare. Identifikacija najvažnijih mera prilagođavanja, sa efektima do 2030, odnosno 2050. godine, zasnovana je na metodologiji procene rizika.
Cilj Strategije klimatskih promena sa akcionim planom je identifikacija novih mogućnosti i šansi za industriju, pravaca konkurentnog i održivog razvoja, kao i razmatranje energetske bezbednosti i usaglašavanje nacionalnih politika sa okvirima EU, piše dalje u saopštenju Ministarstva. Ovaj projekta finansira Evropska unija.
Foto: Pixabay.com
