Koristi od biomase kao obnovljivog izvora energije su višestruke i ogledaju se kroz ekološke, ali i finansijske prednosti. Iako se u poslednjih nekoliko godina sve više ljudi odlučuje da druge energente zameni biomasom, prednosti njenog korišćenja nedovoljno su eksploatisane.
Biomasa kao obnovljivo gorivo je materija koju čini biljna masa u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka te biljne mase. Može biti tečna, gasovita i čvrsta, gde spadaju ostaci ratarske proizvodnje, ostaci iz voćarstva i vinogradarstva. A tu se računaju i ostaci šumarstva, tzv. drvna biomasa, koja će, ovog puta, biti u fokusu našeg razmatranja.
Biomasa se najčešće koristi u potrošnji energije za grejanje, na taj način i za zagrevanje tople vode i kuvanje. Može se koristiti i za proizvodnju električne energije i toplote. Odnedavno se sve više koristi za proizvodnju biogoriva.
Potencijali drvne biomase u Srbiji
U Srbiji se godišnje potroši 7,8 miliona kubnih metara drveta u energetske i druge svrhe, od čega 81% u domaćinstvima. Dušan Jović, samostalni savetnik u Upravi za šume, kaže da se doskora smatralo da drvo u bilansima energetike RS učestvuje sa oko 4% . Ali to zapravo nije tako. Istraživanja projekta „Energija drveta za održivi ruralni razvoj“ pokazuju da je učešće drveta u konačnoj energetskoj potrošnji oko 14%. To je veće učešće od vodnog potencijala.
Srbija se odlikuje značajnim biološkim diverzitetom, ali je karakteriše i veoma nepovoljno stanje šuma u kvalitativnom smislu. Naime, 65% svih šuma su izdanačke šume lošeg kvaliteta koje su najpogodnije za energetske potrebe. Kao takve se i koriste uglavnom za podmirenje potreba za ogrevnim drvetom za domaćinstva.
Prema podacima Uprave za šume, ukupna površina pod šumama RS po novom popisu (iz 2008.), iznosi oko 2.252.400 hektara. Od toga je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija je srednje šumovita zemlja. Od ukupne površine teritorije (Vojvodine i centralne Srbije) pod šumom je 29,1%.
Ukupna drvna zapremina šuma je oko 363 miliona m3, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m3.
Značaj drveta i drvnih goriva kao energenata daleko prevazilazi trenutne podatke iz zvanične statistike, ali i energetike. Učešće sektora šumarstva i prerade drveta u ukupnoj finalnoj potrošnji energenata u Srbiji 13,6%, a ne dosadašnjih 3%. To nas dovodi do 1,37 mtoe (miliona tona ekvivalentnih nafti) u energetskom kvantifikovanju korišćenja drvnih energenata!
Lokalne samouprave trebalo bi da prate projekte za proširenje korišćenja bioenergije i da se u njih aktivno uključuju.
U novčanim iznosima to je ušteda od 140 milijardi dinara na godišnjem nivou. Smanjena je emisija SO2 za 7 miliona tona. To je u teoretskom smislu trenutna vrednost od oko 55 miliona evra. U kontekstu deponovanja ugljenika vrednost je od oko 7 miliona tona. Za korišćenje nafte i zemnog gasa potrebno 9 radnih mesta za obezbeđenje korišćenja u energetske svrhe. Kod različitih oblika drvnih goriva potrebno je angažovanje 135 radnih mesta za istu količinu proizvedene energije.
Više od 6.000 radnih mesta obezbeđeno u proizvodnji i distribuciji drvnih goriva u Srbiji. I to uglavnom u ruralnim područjima. U kontekstu energetske efikasnosti i korišćenju savremenih uređaja za grejanje i proizvodnju Srbija može uštedeti oko 500 miliona evra godišnje.
Na Slici 1, je prikazano učešće i distribucija pojedinih energenata po okruzima.
Slika 2. prikazuje mogućnosti snabdevanja drvnom biomasom prema resursnim mogućnostima i potencijalima. Pored definisanja potencijala, potrebno je kroz sistem bilansiranja definisati potrebe svih korisnika i odrediti mogućnosti resursa ka ispunjenju svih zahteva.
Slika 3. prikazuje potencijale šume u sektorskom smislu (levo) i distribuciju tih potencijala po okruzima, a prema zahtevima tržišta (desno).
Opširnije u štampanom izdanju
