Suprotno njegovom nazivu, koji asocira na sadnice drveća, a prema zastupljenosti javnih površina pod zelenilom od oko svega pet odsto, Novi Sad je jedan od najmanje zelenih gradova Evrope, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar. Takvom stanju, pored kontinuirane nebrige, doprinosi i seča stabala, koja se godinama ne sprovodi samo u krajnjoj nuždi, smatraju stručnjaci i eko-aktivisti.
To je potvrdila u februaru ove godine i zamenica načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković. Ona je govoreći o preko potrebnom Katastru zelenih površina, izjavila da se u gradu „ne seče samo ono što je stvarno neophodno“, kao što struka nalaže, jer „nadležni nemaju dovoljno informacija, pa kasno reaguju“.
Otkako je Brankovićeva iznela podatak o nepotrebnoj seči stabala, mnoga od njih su „upoznala“ motornu testeru. Prema nepotpunim podacima Javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo, samo u prvom tromesečju 2018. godine uklonjeno su najmanje 182 stabla. Taj trend se nastavio i narednih meseci pa je tako sredinom aprila ceo drvored zdrave katalpe, tek nekoliko godina stare, posečen u sklopu projekta „Očuvanja i unapređenja zelenila u Ulici Kornelija Stankovića“. Do toga je došlo jer su, prema rečima nadležnih, sadnice bile oštećene tokom građevinskih radova i ugrožavale su bezbednost građana.
Za Ružicu Jovanović, nekadašnju šeficu Odseka za podizanje i održavanje zelenih površina u Gradskom zelenilu, gubici koji dolaze sa sečom teško su nadomestivi. Zato se, kaže, tome pribegava samo u ekstremnim slučajevima, kada ne postoji alternativa.
– Ukoliko je drvo oštećeno ili je neka grana odlomljena, postoje načini da se sanira. Ako se odluči da se narušena stabla uklone, između njih mora da se sadi neka nova vrsta, da se pusti da se razvije, pa se tek onda prelazi na seču – kaže Jovanovićeva i dodaje da Novom Sadu nedostaju stručni kadrovi, poput onih u Segedinu.
Osim seče i čupanja iz zemlje, novosadsko drveće je letos trpelo i „šišanje“, u periodu kada se zahvati nad krošnjama ne rade. Umesto pri niskim temperaturama, grane su se orezivale po visokim temperturama i vlazi. Ružica Jovanović kazala je da orezivanje tokom letnjeg perioda nije logično i odraz je nekompetentnosti.
Izveštaji o realizaciji poslovanja Gradskog zelenila pokazuju da je za poslednje četiri godine posečeno više od 1.700 stabala, pretežno u drvoredima i blokovskom zelenilu. Najviše drveća uklonjeno je 2014. godine, tačnije 649 stabala.
Od 2016. godine u dokumentima se pojavljuje nova stavka – vreme angažovanja motorne testere – bez objašnjenja na kojim poslovima je korišćena. Interesantno je to da je za poslednje dve godine testera radila više od hiljadu časova, najduže 2017, kada je bila upaljena 517 sati, iz nepoznatih razloga. NJen angažman je u prvom tromesečju 2018. iznosio čak 214 časova, što je već polovina celokupne upotrebe u odnosu na prethodnu godinu. Kada je reč o navođenju časova rada motorne testere u zvaničnim izveštajima, stručnjaci kažu da nije jasno zašto se takvi podaci uopšte spominju bez detaljnijeg pojašnjenja.
Nasuprot tome, više od 50 odsto Beča je pod zelenilom, pa svakom od 1,7 miliona stanovnika tog grada pripada 120 metara kvadratnih zelenih površina. Od drugog grada po veličini u Srbiji daleko bolje se kotira i London, jedna od najurbanijih evropskih prestonica, koja svojim građanima pruža 27 kvadratnih metara zelenila.
Direktan uzrok oskudnog zelenog fonda u Novom Sadu, između ostalog je i novogradnja. Prema rečima rukovodioca službe za planiranje i gazdovanje šumama u Javnom preduzeću Vojvodina šume Marka Marinkovića, poseban problem predstavlja činjenica da je preko hiljadu hektara prebačeno iz šumskog u gradsko građevinsko zemljište.
– U celom Petrovaradinu, na primer, ozbiljne površine pod šumama prebačene su u građevinsko zemljište, jer je to veći interes nego da tu budu šume. Pokrajina nam je dala da gazdujemo tim šumama do privođenja nameni, ali mi smo trajno izgubili te površine – kaže Marinković.
Foto: Pixabay.com
