Rešavanje komunalnih i administrativnih problema, efikasnost javne uprave, njen integritet i nepristrasnost, pa i njena popularnost, sve više će zavisiti od programera, a manje od pravnika.
Upravljanje javnim poslovima obavlja se na više nivoa. Centralni nivo obuhvata teritoriju jedne zemlje ili države. Ili više država, kao u slučaju Evropske unije. Regionalni, ili pokrajinski nivo obuhvata deo teritorije koji ima nacionalne, istorijske, kulturne ili geografske karakteristike, pa je u okviru države izdvojen kao posebna pokrajina ili autonomija. Lokalni nivo je nivo gradova i opština.
Centralizovana i decentralizovana vlast
U centralizovanoj državi, sve važne odluke i propisi donose se na najvišem, centralnom nivou. Niži nivoi vlasti su izvršioci koji sprovode odluke. U decentralizovanim sistemima veliki deo kompetencija i odgovornosti prenet je na niži nivo vlasti.
Decentralizovani sistemi smatraju se boljim i efikasnijim, naročito u smislu bliskosti sa građanima. Tu građani mogu bolje i lakše da kontrolišu vlast i imaju veću mogućnost da direktno učestvuju u političkom životu. U takvom sistemu građani se osećaju slobodnijim i više uvaženim.
Ideja decentralizacije je povezana sa primenom principa supsidijarnosti. Obavljanje javnih poslova organizuje se tako da ih obavlja vlast na najnižem mogućem nivou, najmanja organizaciona jedinica, nivo najbliži građanima – kada god je to moguće.
Digitalizacija javne uprave
Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine, predviđeno je da se rutinski postupci u kojima se o zahtevu građana odlučuje isključivo na osnovu priložene dokumentacije ili podataka koji su već pohranjeni u registrima i evidencijama (objektivne činjenice), odluke i rešenja donose bez učešća ljudskog faktora.
U državi Srbiji namera je da se javni poslovi, u dogledno vreme, prepuste veštačkoj inteligenciji.
Digitalizacija, uz ponovnu centralizaciju, donosi i promenu paradigme i do sada važećih postulata. Opštinske šalter sale nekada prepune stranaka, hodnici i kancelarije u kojima se čeka prijem kod referenata, redovi za predaju zahteva i podizanje potvrda, sve to polako postaje prošlost.
Umesto da samostalno procenjuje i odlučuje, lokalni državni službenik i funkcioner biće zamenjeni softverom, elektronskim servisom za koji je algoritam i podatke na osnovu kojih se odlučuje obezbedio neko drugi, obično na centralnom nivou odlučivanja.
Integrisanje, povezivanje i centralizacija svih podataka i ujednačavanje procesa, samo po sebi isključuje različitost, posebnost i samostalnost nižih jedinica državne organizacije što je karakteristično za decentralizaciju.
Rešavanje komunalnih i administrativnih problema, efikasnost javne uprave, njen integritet i nepristrasnost, pa i njena popularnost, sve više će zavisiti od programera, a manje od pravnika.
Ipak, uticaj ovih drugih, kao i prisustvo ljudskog faktora ne sme biti sasvim zanemareno. Prilikom projektovanja, razvoja i implementacije usluga javnog sektora zasnovanih na veštačkoj inteligenciji neophodno je obezbediti pouzdanost primenjenog rešenja, zaštitu privatnosti i podataka korisnika. Korisniku se mora obezbediti i mogućnost da bira- želi li uslugu na digitalnoj platformi ili uz posredovanje čoveka.
