Rad lokalne samouprave moguće je brzo i efikasno unaprediti primenom mera i ustanovljenjem pravila koja će omogućiti da rad lokalne uprave bude orijentisan ka građanima, da upravljanje postane služenje, odnosno da upravljanje lokalnom zajednicom bude u funkciji ispunjenja potreba, očekivanja i zahteva građana
Lokalna samouprava u Srbiji ima veliku tradiciju i sastavni je deo života u naseljima i opštinama tokom poslednjih 200 godina moderne srpske državnosti. Lokalna samouprava podrazumeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, regulišu i rukovode određenim delovima javnih poslova, na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva. Građani svoju državu i njen dobar ili loš rad često procenjuju na osnovu lokalnih organa vlasti i na osnovu onoga što vide i osećaju u svom neposrednom okruženju, u svom selu, gradskom kvartu ili naselju.
Srbija je zemlja u tranziciji, zemlja koja se menja. Menjaju se zakoni, vlade, lokalne vlasti. Građani posmatraju te promene sa mnogo očekivanja, nestrpljenja i želje za brzim i vidnim poboljšanjima. Svaka nova lokalna vlast u opštinama i gradovima Srbije nalazi se pred složenim zadatkom da ispuni ta očekivanja, da postigne vidna poboljšanja u uslovima finansijskih, zakonskih i političkih ograničenja. Taj zadatak je težak, ali nije neostvarljiv. Mnogi izabrani predstavnici građana na lokalnom nivou pokazali su veliku volju, istrajnost i snalažljivost uspevši da iskoriste sve raspoložive mogućnosti da građanima koji su ih izabrali pruže bolju, efikasniju i jeftiniju upravu i time zasluže poverenje i podršku svojih komšija i sugrađana.
Obrazovanje i usavršavanje
Rad lokalne samouprave moguće je brzo i efikasno unaprediti primenom mera i ustanovljenjem pravila koja će omogućiti da rad lokalne uprave bude orijentisan ka građanima, da upravljanje postane služenje, odnosno da upravljanje lokalnom zajednicom bude u funkciji ispunjenja potreba, očekivanja i zahteva građana.
Srbija još uvek nema posebne škole i fakultete na kojima se školuju budući predsednici opština, rukovodioci opštinskih i gradskih uprava i na kojima se mogu naučiti specifična pravila rada sa građanima i vođenja lokalne uprave. Ove veštine uče se kroz iskustvo i eventualno dopunsko obrazovanje kroz razne kurseve i seminare koje organizuju državni organi i nevladine organizacije. Po održavanju lokalnih izbora često se događa da dođe do velikih kadrovskih promena u opštinama i da novi, često neiskusni i nespremni, ljudi dođu na rukovodeća mesta u opštinskim upravama. Predizborna obećanja, fraze i slogane treba tada pretvoriti u konkretne, upotrebljive i sprovodljive programe i projekte. Građani očekuju brze efekte i očigledne rezultate.
Radi se o zahtevima da uprava bude sposobna, odgovorna i profesionalna i da svoj rad zasniva na principu vladavine prava i poštovanja građana i njihovih prava. Građani su korisnici usluga opštinske uprave, ona treba da prihvati načelo da postoji radi građana i obezbeđenja poštene i nediskriminatorske primene zakona i drugih propisa. Za takvu upravu potrebno je osavremenjavanje metoda rada, obuka i promena svesti ljudi koji rade u upravi. Potrebno je, međutim, i da uprava bude valjano nagrađena za svoj rad. Uprava treba da bude zaštićena od neprincipijelnih uticaja političkih stranaka i lokalnih moćnika.
O potrebi da lokalna samouprava treba da ima odgovarajuću i profesionalnu upravu govori i član 6. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. U tom članu se ističe da lokalna samouprava treba da ima mogućnost da, u skladu sa zakonom, može da određuje sopstvenu, internu upravnu strukturu, s ciljem njenog prilagođavanja lokalnim potrebama i efikasnog rukovođenja radom organa uprave. Navodi se i da uslovi rada zaposlenih u lokalnim vlastima treba da budu takvi da omoguće zapošljavanje visokokvalitetnog osoblja, sposobnog i kompetentnog. U tom cilju, kaže se dalje u Povelji, obezbediće se i odgovarajući uslovi i mogućnost za obuku zaposlenih u upravi, njihovo odgovarajuće nagrađivanje, kao i mogućnost za napredovanje u službi.
Postizanje vidljivih rezultata dobre lokalne samouprave obično traži dosta planiranja, novca i vremena. Građani očekuju nove asfaltirane puteve, kanalizaciju, nove zgrade, bolje škole, investicije, nova radna mesta. Građani, međutim, očekuju od lokalne uprave i stvari koje ne moraju mnogo da koštaju. Traže otvorenost – „transparentnost», traže poštenje i suzbijanje korupcije, traže brzinu i efikasnost, traže više neposrednog učešća i uključivanja građana u procese donošenja odluka. Otvorenost uprave Kada je reč o otvorenosti uprave, za razliku od perioda kada se tajnost podrazumevala i kada je davanje informacija zavisilo od dobre volje i interesa lokalne birokratije, velike promene doneo je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj Zakon donet je u Srbiji tek 2004. godine, ali i u drugim zemljama sličan zakon je na snazi tek u poslednjim decenijama XX veka.
Kada je ovakav zakon prvi put donet 1966. godine u Kaliforniji, označen je sintagmom „Sunshine government” (Vlada na sunčevoj svetlosti, kod nas postoji izreka „istinu na sunce»). Ovaj izraz dobro objašnjava suštinu ovog zakona jer on poziva na prozračnost, „transparentnost» rada državnih organa. Ovim zakonom proširuje se sloboda informisanja i upotpunjuje garancija ljudskog prava koja omogućava da građani dođu do informacija od kojih zavisi formiranje i iskazivanje njihove suverene političke volje. Ovakav zakon poziva se na vrlo visoke principe koji su sadržani, između ostalog, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (čl. 19) i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (čl. 6, 8 i 10). Dosledna primena ovog zakona uz iskrenu rešenost rukovodstva i uprave da građani budu informisani može mnogo promeniti u načinu na koji građani vide i prihvataju svoju opštinu.
Velike mogućnosti za poboljšanje kvaliteta usluga opštinske uprave nalaze se u informatičkom osavremenjavanju. Doprinoseći transformisanju organizacije javnog sektora, informacione i komunikacione tehnologije mogu da poboljšaju javne usluge, čineći ih bržim, daleko dostupnijim i efikasnijim. Putem korišćenja interneta, elektronska državna administracija čini svoje poslovanje bližim građanima i preduzećima. Elektronska državna administracija može da pruži veliki doprinos ubrzavanju tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, stimulisanjem pristupa i lakšim korišćenjem osnovnih usluga državne administracije. Preduzeća imaju koristi od manjeg administrativnog napora, što doprinosi efikasnosti i ekonomskom razvoju. Otvorena i interaktivna državna i opštinska administracija može da stimuliše i učešće građana u demokratskom procesu.
Prelazak na elektronsko poslovanje podrazumeva i krupne promene unutrašnjih procedura rada administracije, koje mogu biti veoma komplikovane za sprovođenje. Stoga je izazov za administracije da se prilagode i uvedu inovativne načine rada, uključujući i zdrava i stabilna partnerstva sa privatnim sektorom.
Posredno i neposredno
Korupcija na lokalnom nivou je jedan od najvećih problema sa kojim se svaka lokalna samouprava suočava. Borba protiv korupcije, otklanjanje uzroka korupcije i eliminisanje mogućnosti da se ona pojavljuje predstavlja stalan zadatak i mere koje se primenjuju treba stalno prilagođavati novim pojavnim oblicima ove neželjene i teško iskorenjive osobine svake administracije. Jedan od dobrih načina za umanjenje mogućnosti za korupciju je striktno izbegavanje sukoba interesa.
Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija stupio je na snagu u aprilu 2004. godine. Zamenio ga je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet 2008. godine. Radi eliminisanja potencijalnog konflikta interesa potrebno je izvršiti podelu dužnosti. Nije uvek dovoljno samo poštovanje zakona jer zakon nije predvideo sve situacije u kojima treba odvojiti lične i političke interese. Svaki iskren napor u sprečavanju i suzbijanju korupcije građani će primetiti i pozdraviti, ali će isto tako biti veoma sumnjičavi i nepoverljivi prema svakoj nemarnosti i toleranciji lokalnih vlasti u odnosu na ovakve pojave.
Predstavnici građana izabrani na lokalnim izborima za odbornike koji zatim biraju izvršnu vlast i rukovodioce uprave često smatraju da je činom glasanja i izbora uloga građana završena i da izabrani predstavnici posle toga preuzimaju odlučivanje i upravljanje u ime građana. Ovakav odnos često dovodi do nerazumevanja i nezadovoljstva birača. Predstavnička vlast često nije dovoljna da bi zadovoljila potrebu građana da neposredno učestvuju u donošenju važnih odluka, da budu pitani i konsultovani, naročito kada su u pitanju odluke od životne važnosti i interesa za lokalnu zajednicu.
Zakoni koji regulišu oblast lokalne samouprave predviđaju obavezu javne rasprave i konsultovanja građana prilikom pripreme statuta, budžeta (u delu planiranja investicija), strateških planova razvoja, utvrđivanja stope izvornih prihoda, prostornih i urbanističkih planova, kao i drugih opštih akata na osnovu predloga kvalifikovanog broja građana ili zahteva jedne trećine odbornika. Ostali oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, građanska inicijativa, zbor građana i referendum, koriste se retko i često samo formalno.
Građanima postaje znatno važnije da javne službe, komunalna preduzeća itd, efikasno, brzo i kvalitetno pružaju usluge, na primer, prave bolnice i puteve, prevoze građane, obrazuju đake, snabdevaju građane vodom, kopaju bunare i zadovoljavaju druge svakodnevne potrebe od neposrednog interesa za lokalno stanovništvo, nego samo učešće u upravljanju radom i odlučivanju o radu tih službi. Pri tome se često primenjivalo, „fasadno» neposredno učešće građana koje se ispoljavalo u formalnom razmatranju programa i planova tih službi, davanju saglasnosti na njih i slično. Današnji tehničko-tehnološki nivo razvoja, kao podloga sistema odlučivanja, omogućava i u lokalnoj samoupravi ubrzavanje i uprošćavanje procesa donošenja odluka i bez određenih organizacionih šema, a da se istovremeno obezbedi odgovarajuće, pa i tešnje, učešće građana. Obezbeđivanje neposrednog učešća građana u donošenju važnih odluka veoma je važno za pridobijanje poverenja i razumevanja stanovništva za rad i aktivnosti lokalne uprave.
Učmala, neefikasna, birokratizovana i neracionalna opštinska uprava neće se popraviti sama od sebe samo zato što je posle lokalnih izbora jedna politička garnitura, odnosno jedna lokalna politička opcija, zamenila drugu. Potrebno je planirati i sprovesti niz mera, konkretan i izvodljiv program koji će brzo i efikasno uneti potrebne promene i doneti rezultate.
Piše: Redakcija časopisa Naše mesto
Pročitajte i članak o Sertifikaciji lokalnih samouprava.
