Od bajkovite Golubačke tvrđave počinje Nacionalni park, gde ćete uživati ne samo u prirodnim lepotama koje je Dunav isklesao, već i u ostacima rimskog puta od pre skoro 2.000 godina. Samo pogledajte Trajanovu tablu ili preostali stub nekada grandioznog mosta i zavirite među zidine Diane
Kroz Đerdap sam imala prilike da idem turističkim autobusom, zatim brodom kroz Veliki i Mali kazan, ali sam se i provozala autom u nekoliko navrata. I ovoga puta sam jedva čekala da ponovo vidim tvrđavu u Golupcu, odakle i počinje Nacionalni park Đerdap. Rekli su mi i da Lepenski vir sada drugačije izgleda, a konačno sam zavirila i u Trajanovu tablu i skoknula do utvrđenja Diana.
Legenda o princezi
Kada sam poslednji put dolazila kolima do Golubačke tvrđave, put je i dalje išao kroz samo utvrđenje (sada se pored nalazi tunel), i nije bilo sređenog parkinga i mesta za odmor i kafu. Sada čitav prostor deluje „ozbiljnije“! Jedna od brojnih legendi kaže da je turski velikaš hteo da oženi srpsku princezu, koja je to odbila. Da bi je kaznio, zatvorio ju je u „Šešir kulu“ tvrđave. Društvo su joj pravili samo golubovi, a ona je sa njima delila svoja sledovanja hrane.
Kasnije je princeza prebačena na pustu stenu preko puta, gde su sada isti oni golubovi njoj donosili hranu. Otuda i naziv grada. Sela sam na sladoled, gledala kako se ljuljuška Dunav i već se radovala što ću za manje od sat vremena biti kod Donjeg Milanovca, ni manje ni više nego – u Lepenskom viru.
Dunav u Kazanu
Već su mi rekli da „novi muzej dobro izgleda“, da vredi posetiti kompleks ponovo, pa sam se, naravno, i ovde zaustavila. Bela konstrukcija muzeja deluje impresivno, naročito što se kroz njene prozore pruža lep pogled na Dunav. Iznenadila sam se što je posetiocima dostupan stari dokumentarac o počecima iskopavanja, a snimak deluje kao da će svakog časa da se prekine ako mu pukne „filmska traka“. No, i ovo daje autentičnost čitavom mestu. Brzo se stiže i u Donji Milanovac.
Odavde se može brodom kroz Veliki i Mali kazan, ili dalje autom duž magistrale. A ako ste se kao ja dugo pitali zašto se uopšte ovi delovi klisure zovu kazanima, evo objašnjenja. Pošto se Dunav naglo sužava kroz klisuru, tako što od Golupca, gde je 6,2 kilometra širok, grune kroz prolaz između stena od samo 150 metara širine, onda vam je jasno kako se ovde ova moćna voda uskomeša! Puna je virova i vrtloga, te deluje kao da vri. Otuda i naziv – kazan.
Trajanova tabla
Sebi sam ostala dužna da obiđem Trajanovu tablu, koja može da se vidi samo sa reke. Ovoga puta sam otišla i na krstarenje. Najčešće se ide od Donjeg Milanovca do Tekije, te će vam usput objasniti i kako je nekada moćni rimski put prolazio baš ovuda, a kako je od izgradnje hidroelektrane sedamsedetih godina sasvim potopoljen. Ne treba vam dodatno ubeđivanje kada se približite stenama koje se stropoštavaju u Dunav, a u podnožju jedne od njih – beli se baš ova, Trajanova tabla, svedoči o velikim dešavanjima pre skoro dva milenijuma. Koliko je samo vode ovuda proteklo od tada…
Naime, natpis je postavio rimski imperator pre 1.900 godina, čime je obeležen završetak radova na trasiranju obalskog rimskog puta. Spomenik je iz vremena Trajanovog pohoda na Dačane od 100. do 103. godine naše ere. Kada je počela gradnja brane, tabla je izdignuta za oko 20 metara da ne bi bila potopljena.
Decebalova glava
Kada sa broda primetite da se napred ukazuje crkvica, kao ispupčena u reci, obratite pažnju na stene klisure. Jer, s rumunske strane će vas ponosno gledati čuveni dačanski kralj dok vi skoro 2.000 godina kasnije plovite kroz, nekada njegovu, teritoriju. Moram da priznam da nisam znala da je kraljeva glava zapravo tako „mlada“, uzimajući u obzir koliko je on „star“…
Decebal je bio poslednji kralj Dačana, koji je dugo odolevao rimskim napadima, ali ga je Trajan ipak savladao. Kada su ga rimske trupe opkolile 106. godine, izvršio je samoubistvo. Bio je ovo kraj velikog Trajanovog pohoda na Dakiju zbog čega je na srpskoj strani Dunava građena potrebna infrastruktura (put, most, utvrđenja). Ovo je, inače, najveća klesana skulptura u Evropi visoka 40 metara. Skulptura je završena posle 10 godina rada 12 klesara-alpinista 2004. godine.
DIANA – Ovo je stari utvrđeni grad na obali Dunava, podignut kao jedna od baza za dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe. Izgrađena je krajem prvog veka u vreme cara Trajana i rimskih pohoda na Dakiju. Kasnije su je uništavali, osvajali i obnavljali Goti, Huni, Vizantija.
Diana u travi
Nacionalni park Đerdap zvanično se završava u Tekiji, ali sam ja nastavila još nekih 30 kilometara uz Dunav i stigla do Kladova. Na putu sam svratila još do jednog rimskog spomenika koji sam prošli put propustila.
Obratite pažnju kad se približite samoj hidrocentrali. Sa leve strane će se ukazati skroman putokaz za rimsko utvrđenje, a onda još „skromnije“ okruženje. Naime, tvrđava Diana sa svojim kružnim bedemima izgleda impozantno već izdaleka, ali deluje kao da je čitava zarasla u visoku travu. Preskakala sam sa kamena na kamen (objekat nema nikakvo obezbeđenje, ogradu, čuvara, kapiju), pomišljajući šta mi može izmileti iz one visoke trave, i pokušavajući u glavi da povežem rimske tačke koje su se isticale duž Đerdapa…
GOLUBAČKA TVRĐAVA – Ne zna se ko ju je tačno izgradio, ali se veruje da je u duhu srpskih utvrđenja 13. i 14. veka, te da predstavlja spomenik iz vremena kralja Dragutina. Oko nje su se neprestano borili Srbi, Mađari i Turci. Danas predstavlja deo Nacionalnog parka Đerdap, odosno prirodnog rezervata Golubački grad, koji je bogat retkim biljnim vrstama. Dunav je ovde najširi na čitavom svom toku – 6,2 kilometra.
KLADOVO – Sam grad ima oko 10.000 stanovnika i poslednja je tačka Srbije na istoku, prema Bugarskoj i Rumuniji. Od Beograda je udaljen oko 260 kilometara, a od Niša oko 200. U centru se nalaze dva mala jezera sa prirodnim izvorima, dok grad ima i simpatičnu marinu, uređeno šetalište i plažu na Dunavu.
LEPENSKI VIR – Arheološko nalazište otkriveno je 1965. i udaljeno od Donjeg Milanovca oko 15 km. Svedoči o intenzivno naseljavanom mestu, starom više od 8.000 godina. Lokalitet je izmešten kada je građena brana, a ovde su pronađeni brojni ostaci ognjišta, nekropola, ribolikih skulptura i alata.
DONJI MILANOVAC – Grad na obali Dunava sa nešto manje od 3.000 stanovnika. Ime je dobio po kralju Milanu, koji je ljudima izašao u susret kada je trebalo čitavo naselje da se seli, pruživši im državnu pomoć. Grad je, međutim, ponovo morao da se premešta kada je građena brana, te su stari Donji Milanovac prekrile bujne vode Dunava. Meštani se šale kako se već spremaju za novo premeštanje, jer se grad izgleda seli „na svakih sto godina“.
Samo jedan stub
Čist, lepo organizovan mali grad na reci. To mi je bio prvi utisak kad sam uskoro parkirala auto pored jezera u Kladovu. Kroz centar prolazi pešački deo pun kafića i restorana i izlazi na mali trg kojim dominira crkva. Pošto je bilo vruće, pažnju su mi odmah skrenule vitrine sa sladoledima. Pun pogodak! Padalo je veče, a duž Dunava tamo prema klisuri, nebo je dobijalo rozikastu boju…
Ako imate vremena, prenoćite u Kladovu. Tako možete da uživate u Dunavu, a sutra da obiđete Trajanov most. Ostatke mosta, odnosno jedan njegov stub, naći ćete u ataru sela Kostol. Gradio ga je rimski car 105. godine, odnosno projektovao najveći arhitekta tog doba Apolodor iz Damaska. Most je bio gotovo 1.100 metara dugačak i oko hiljadu godina je važio za najduži most ikada sagrađen u svetu! Podignut je za rekordno kratko vreme, od 103. do 105. godine.
Sa lukovima visoko iznad vode imao je 20 stubova i portale na pristupu, i bio je visok oko 45 metara. Izgled mu je uklesan na Trajanovom stubu u Rimu. Iako je most rano porušen, postoje navodi da se 20 stubova još moglo videti 1856. dok je vodostaj bio nizak. Kad iščitate „ovoliko“ istorije, valjda vam se i apetiti povećaju, pa očekujete da pred vama iskrsne taj rimski famozni most, sav dostojanstven u svojoj velelepnosti… Biće da sam i ovde previše otišla u romantiku.
Ipak, mora da je bilo impresivno gledati kako Rimljani prelaze Dunav koji je tu bio širok 800 metara, a voda je trebalo da bude prirodna brana ma kako uporni osvajači da su. Međutim, Trajan je i reku pregazio! Možda bi čitavo putovanje kroz klisuru moglo da se nazove – „Trajanovim stopama do Dakije“. Meni je svakako bilo zanimljivo da ga pratim kroz ovaj deo Srbije, makar i 2.000 godina kasnije!
TEKST U CELOSTI OBJAVLJEN NA BLOGU O PUTOVANJIMA: HTTPS://GLIMPSESOFTHEWORLD.TRAVEL.BLOG/
Piše: Danijela Ćirović
