Naša poznata umetnica Lena Kovačević rođena je Beograđanka, ali je završila Muzički konzervatorijum u Amsterdamu i nastupala kako u Holandiji, tako i u Belgiji, Austriji, na Kirpu, u SAD.
Posao ju je poveo i na razna gostovanja po Srbiji, gde je upoznala „mnoge gradove i ljude“. NJeni prijatelji iz inostranstva tvrde da iz naše zemlje uvek odu „sa par kilograma više“. I sama bi, kaže, mogla da nabraja mesta po Srbiji gde se dobro jede.
S obzirom na to da ste rođeni u Beogradu, ali su Vas studije i nastupi odveli u Holandiju i Belgiju, te da povremenoboravite u inostranstvu, šta Vas prvo asocira na to da ste se vratili kući kada dolazite u Srbiju?
LJudi koje volim, oni su moja kuća. Tek kada se izmaknete na duži vremenski period vidite stvari iz nekog novog ugla. Tamo gde mi je srce, tu se osećam najbolje.
Koliko ste imali prilike da putujete po našoj zemlji, službeno ili privatno?
Zahvaljujući koncertima koje sam prethodnih godina imala sa mojim muzičarima, upoznala sam mnoge gradove i ljude, pozorišne sale, domove kulture, trgove i mesta na kojima nikad pre nisam bila. Neprocenjivo je iskustvo sresti i mlade ljude, decu koja dođu da nas čuju.
U koja mesta po Srbiji se rado vraćate ili za koja Vas vežu lepe uspomene?
Od gradova to je Novi Sad, odakle mi je mama i gde su se moji i upoznali. Tu imam puno familije i prijatelja. Zatim, manastir Ravanica gde sam zajedno sa sestrinstvom manastira snimila album duhovne muzike. Volim planinu Kopaonik gde sam išla i kao dete, a gde danas sa klincima volim da zbrišem iz grada.
Da li postoji nešto što Vas je pri putovanju po unutrašnjosti obradovalo ili oduševilo?
Iznenađena sam mnogim mestima koja sam posetila. Na primer, sala Doma Vojske u Nišu gde smo nastupali je fantastična. Zanima me da vidim sve što ima veze sa našom kulturom i istorijom, i to je ono što ostavlja najsnažnije utiske. Takođe, ja sam i gurman, pa bih mogla da nabrajam i mnogo dobrih mesta za ručak ili večeru.
Uzimajući u obzir da ste imali prilike da vidite kako stvari funkcionišu van naše zemlje, šta Vam prvo pada na pamet da bi moglo da se promeni u našoj sredini?
Uređenje u svakom segmentu. Građanima treba olakšati sve svakodnevne i dugoročne životne obaveze. Optimista sam i verujem da će tako biti.
Ispričajte nam neku od anegdota vezanih za Srbiju, bilo da se dogodila kod nas ili u razgovoru sa kolegama u inostranstvu.
LJudi se najčešće šokiraju kada vide zdanja stara mnogo vekova ili čuju nešto od naše istorije, ali objektivno, svi tvrde da iz Srbije odu sa par kilograma više. Ili se kao moj prijatelj iz Francuske na nekoj svadbi osmele da vode kolo, i to rade sa entuzijazmom najboljeg folkloriste. Slike zatim dugo kruže društvom!
Piše: Danijela Ćirović
