Početak grejne sezone u zemljama Zapadnog Balkana je ujedno i početak sezone sa povećanim zagađenjem vazduha. Poslednjih dana gradovi iz ovog regiona opet su počeli da budu redovni „gosti“ liste gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu.
Zagađenje vazduha u regionu Zapadnog Balkana ponavlja se u isto vreme kao i pre godinu dana, pa izgleda da se ništa nije promenilo uprkos protestima građana, i apelima nevladinih organizacija i stručnjaka da nadležne institucije urade nešto po ovom pitanju. Glavni zagađivači nastavljaju po starom, piše Vladimir Spasić za Balkan Green Energy News.
Na listi najzagađenijih gradova, u četvrtak, 22. oktobra, koju objavljuje sajt AirVisual, bili su Beograd, Priština, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Zagreb. Vrednost Indeksa kvaliteta vazduha (Air Quality Index – AQI) u pojedinim delovima dana bila je između 100 i 150, što znači da je zagađenje vazduha takvo da je cela populacija, a posebno osetljive kategorije stanovnštva, kao što su stari, bolesni, deca, trudnice, mogli da osete iritaciju disajnih organa ili respiratorne probleme. U tim situacijama savet građanima, a posebno osetljivim kategorijama, je da izbegavaju da provode vreme na otvorenom.
Posebno su povećane emisije suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, koje se smatraju najopasnijim zagađivačima vazduha za zdravlje ljudi jer mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok.
Inače, kvalitet vazduha na sajtu AirVisual ocenjuje se na osnovu vrednosti Indeksa kvaliteta vazduha (Air Quality Index – AQI). Vrednosti ovog indeksa izračunavaju se na osnovu podataka nacionalnih mernih stanica, tako što se koriste merenja emisija glavnih zagađivača vazduha, a to su suspendovane čestice PM2.5 i PM10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon.
Vrednosti indeksa AQI se kreću se od nula do 500, pa postoje sledeće kategorije: 0-50 „dobar“, 51-100 „umereno dobar“, 101-150 „nezdrav za osetljive kategorije stanovništva“, 151-200 „nezdrav za celu populaciju“, 201-300 „veoma nezdrav“ i 301-500 „plus toksičan“. Vrednost indeksa, pa samim tim i rangiranje na listi, se menja najčešće na sat vremena.
Pojedini gradovi u regionu u proteklih 12 meseci preduzeli su neke aktivnosti kako bi smanjili zagađenje vazduha. Grad Skoplje je nastavio akciju subvencionisanja nabavke inverter klima-uređaja za domaćinstva koja predaju svoje šporete na drva i kotlove na lož-ulje. Sredinom godine Kanton Sarajevo je krenuo u pripremu Strategije ograničenja korištenja uglja i ostalih čvrstih goriva, a nedavno je najavio i program finansiranja zamene peći i malih kotlova na ugalj u domaćinstvima.
U Srbiji su danas gradovi sa najzagađenijim vazduhom bili Beograd, Bor, Kosjerić, Niš i Novi Sad, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Ova agencija ima pet kategorija za kvalitet vazduha: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Ovih pet gradova bilo je u kategoriji „zagađen“.
Od nedelje veče do danas sve četiri merne stanice u Beogradu (Stari grad, Novi Beograd, Mostar, Vračar) beleže povećane satne vrednosti za PM2.5 i PM10 čestice. Pre toga su one bile 10-30 mikrograma po kubnom metru, a onda su se kretale čak i do 100 mikrograma.
I u Nišu se situacija pogoršala od ponedeljka. Juče uveče satna vrednost za PM10 bila je čak 114 mikrograma na mernom mestu Institut za javno zdravlje Niš.
Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha prosečna granična vrednost PM2.5 za kalendarsku godinu je 25 mikrograma, a kod PM10 se granična vrednost od 50 mikrograma na nivou 24 sata ne sme prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini.
Inače, u 14 gradova u Srbiji vazduh je prošle godine bio prekomerno zagađen, što je rast u odnosu na 2018. kada je to bio slučaj u deset gradova.
