Lokalne samouprave su prva instanca u procesu pružanja besplatne pravne pomoći. Ona postoji u tri svoja vida: besplatna pravna pomoć u užem smislu, besplatna pravna podrška, te pravna pomoć za prekogranične sporove (ova odredba će se primenjivati kad i ako uđemo u Evropsku uniju).
Od oktobra 2019. godine počeo je sa primenom Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći kojim će ugrožene kategorije stanovništva moći ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć, pod uslovom da to pravo nisu ostvarili drugim zakonima. Korisnici besplatne pravne pomoći su državljani Republike Srbije, kao i lica bez državljanstva sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji. Osim njih besplatna pravna pomoć može biti pružena i drugom licu koje ima ovo pravo prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, pod određenim uslovima i to kada ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili korisnik prava na dečiji dodatak ili kada ne ispunjava te uslove, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć.
Vodeću ulogu u primeni ovog zakona, pored 9.000 adovokata, koji će se (ukoliko žele) naći u registru pružalaca besplatne pravne pomoći, imaće lokalne samouprave, tj. službe pravne pomoći koje su opštine po odredbama ovog zakona dužne da formiraju i u njihovoj nadležnosti je pružanje pravnih saveta, sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbrana pred sudovima. To znači da će se građani iz navedenih ugroženih kategorija za pomoć najpre obraćati opštini u kojoj žive, a zatim će se odatle predmeti koji ispunjavaju zakonom navedene uslove ustupati advokatskim kancelarijama koje se nalaze u registru pružalaca besplatne pravne pomoći. Ovde bi trebalo napraviti razliku koju pravi i zakon koji uvodi još jednu novinu, a to je besplatna pravna podrška koja se sastoji od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Po slovu zakona, pružaoci besplatne pravne podrške su javni beležnici, pravni fakulteti i posrednici u rešavanju sporova, i oni ne smeju pružati besplatnu pravnu pomoć, već se moraju kretati u granicama ovlašćenja koja taksativno navodi zakon.
Kako će to u praksi izgledati, kakvi su izazovi i očekivanja, kada je reč o besplatnoj pravnoj pomoći, razgovarali smo sa neposrednim sprovodiocem ovoga zakona, diplomiranim pravnikom Mijuškom Tešovićem, načelnikom Odeljenja za imovinsko-pravne, stambene i poslove poljoprivrede u beogradskoj Gradskoj opštini Barajevo.
Kakva je perspektiva primene ovog zakona iz Vašeg ugla, šta očekujete od njega?
Pre svega, istakao bih da poslovi pravne pomoći nisu oduvek bili organizovani u ovoj organizacionoj jedinici. Takođe, organizacija besplatne pravne pomoći nije uvek ovako izgledala, Primenjivan je Zakon o advokaturi i pravnoj pomoći koji je delimično regulisao ovu materiju, a mi kao lokalna samouprava, tj. Skupština opštine Barajevo, doneli smo normu koju smo primenjivali – Odluku o pružanju pravne pomoći (i koja je još uvek primenjiva). Novim zakonom doslovno je sprovedena odredba člana 67. Ustava Republike Srbije koja glasi: „Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokati, kao samostalna i nezavisna služba, i službe besplatne pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.ˮ Kada je reč o zakonu, naglasio bih da njegova primena ima supsidijaran karakter u odnosu na procesne zakone koji regulišu ovu materiju. Na primer, Zakonom o krivičnom postupku predviđeno je da za krivična dela za koja se može izreći kazna od osam godina zatvora i teža, lice mora imati branioca, ako nema sredstava da plati advokata, advokat će mu biti obezbeđen o trošku države. Očekujem da potpuna primena ovog zakona otpočne tek donošenjem podzakonskih akata. Članom 57. Zakona propisano je da Vlada osniva Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, što bi trebalo da omogući lakšu primenu zakona.
Ko u lokalnim samoupravama može pružati besplatnu pravnu pomoć?
Zakonom je predviđeno da dozvolu za pružanje besplatne pravne pomoći, tj. donošenje rešenja, imaju diplomirani pravnici koji imaju tri godine iskustva u struci i koji imaju završenu obuku koju organizuje Ministarstvo pravde. Treba reći da Barajevo nije usamljen slučaj kada govorimo o pružanju besplatne pravne pomoći. Mnoge beogradske opštine i opštine u Srbiji imale su neke oblike takvih službi – npr. u Novom Sadu već godinama postoji Biro za pružanje pravne pomoći, čiji se rad finansira iz budžeta Grada Novog Sada, a kome mogu da se obrate socijalno najugroženiji slojevi stanovnika Novog Sada.
U čemu se konkretno sastoji besplatna pravna pomoć?
Pravna pomoć postoji u tri svoja vida: besplatna pravna pomoć u užem smislu, besplatna pravna podrška, te pravna pomoć za prekogranične sporove (ova odredba će se primenjivati kad i ako uđemo u Evropsku uniju). Besplatna pravna pomoć podrazumeva pružanje saveta, sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbranu. Kada govorimo o davanju pravnih saveta, naši pravnici su to i do sada radili, pa i sastavljali podneske. U prethodnoj fazi smo imali i organizaciju neke vrste zastupanja, ali po važećem Zakonu o parničnom postupku pravo na zastupanje imaju advokati i diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom u službama pravne pomoći. U skladu sa novim zakonom pravna pomoć je povećana i kvantitativno i kvalitativno. Već u odredbi čl. 67. Ustava RS predviđeno je da osim advokature pravnu pomoć pružaju i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, ali za potrebe zastupanja pred sudom u službi, treba da bude zaposlen diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. Kada je reč o odbrani, tačnije o krivičnom postupku i prekršajnom postupku u kome je moguće izreći kaznu zatvora okrivljenom, tada u obzir dolaze isključivo advokati.
Kod besplatne pravne podrške stvari su drugačije?
Besplatna pravna podrška podrazumeva pružanje opšte pravne informacije, popunjavanje formulara, posredovanje u rešavanju sporova, sastavljanje javnobeležničkog zapisa. Treba istaći da je opštu pravnu informaciju građanima dužan da pruži svaki nosilac javne vlasti. Međutim, utvrđivanje prava na besplatnu pravnu pomoć i besplatnu pravnu podršku upravna je stvar, što podrazumeva i primenu Zakona o opštem upravnom postupku. Primena ZUP-a (čl. 9. i čl. 103.) podrazumeva i da kod utvrđivanja prava na besplatnu pravnu pomoć postoji obaveza da po službenoj dužnosti iz svih javnih evidencija pribavljamo podatke. Ipak, kada je reč o upravnom postupku, zakon isključuje besplatno zastupanje, kao oblik besplatne pravne pomoći u toj vrsti postupka upravo zbog velikog broja upravnih postupaka u kojima građani učestvuju, pa bi bilo nemoguće obezbediti besplatno zastupanje.
Prema nekim procenama, potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći u Srbiji ima oko 600.000. Kakva je situacija na lokalu, ko vodi evidenciju tih lica?
To je pitanje za centre za socijalni rad, oni imaju tu ulogu koju najbolje opisuje uloga organa starateljstva koji vode brigu o socijalno ugroženim kategorijama i ranjivim grupama. Ali centri za socijalni rad ističu da ima mnogo zloupotreba te da bi se kroz podzakonske akte trebalo organizovati praćenje realnog imovnog stanja, a mi na osnovu zahteva za besplatnu pravnu pomoć ili podršku, koji sadrži i obavezu podnosioca da pruži dokaze da ispunjava uslove propisane zakonom, to utvrđujemo u posebnom ispitnom postupku.
Jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da formiraju službe besplatne pravne pomoći u roku od 12 meseci od dana početka primene zakona. Da li su predviđene neke kazne ukoliko se dogodi suprotno?
Rok za obrazovanje službe besplatne pravne pomoći po članu 60. Zakona je 12 meseci od stupanja na snagu zakona, tj. do 21. novembra 2019. godine. Zakonodavac i članovi radne grupe svakako su se trudili da naprave jedan „elastičanˮ propis, primenjiv u svakoj opštini, ali tu moramo voditi računa da je npr. Barajevo beogradska opština i trebalo bi da ima dovoljan broj zaposlenih pravnika, ali šta ćemo sa opštinama na jugu Srbije u kojima je odliv visokoobrazovanih kadrova veliki? Kako će oni uspeti da obezbede dovoljan broj pravnika sa položenim pravosudnim ispitom za funkcionisanje službe besplatne pravne pomoći? Rešenje bi moglo biti u formiranju zajedničke službe (ugovorom) za više opština, tj. gradova, što zakon predviđa kao mogućnost. Svi pružaoci besplatne pravne pomoći i podrške moraju biti upisani u registar pružalaca, što se odnosi i na diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom u službi pravne pomoći u opštinama.
Iz kojih izvora se finansira besplatna pravna pomoć i podrška?
Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a kada pravnu pomoć pružaju advokati ili kod sastavljanja javnobeležničkih zapisa kao oblika besplatne pravne podrške 50% sredstava se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Diplomirani pravnik u službi pravne pomoći mora ispuniti tri uslova: da je prošao obuku i dobio dozvolu, kao i da ima tri godine radnog iskustva. Da li i pod kojim uslovima dozvola može biti oduzeta?
Oduzimanje dozvole takođe je regulisano Zakonom (čl. 30.) i to u slučajevima kada o zahtevu nije rešeno u roku, kada je tražiocu neopravdano uskraćeno pravo ili kada je besplatna pravna pomoć odobrena uprkos tome što tražilac zloupotrebljava pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo. Podnosioci zahteva kojima je uskraćeno pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju pravo na žalbu, o kojoj, kao i o pritužbi, odlučuje Ministarstvo pravde.
Piše: Ninko Kresojević
