Procesna industrija ulazi u period velikih promena, u kome se od kompanija očekuje da proizvode efikasnije, smanje emisije, uvode obnovljive izvore energije i koriste digitalne alate. Upravo o tim izazovima razgovara se na kongresu „Procesing ’26” u Negotinu.
U Negotinu je otvoren 39. Međunarodni kongres o procesnoj industriji „Procesing ’26”, jedan od najznačajnijih stručnih skupova u oblasti procesnog inženjerstva u Srbiji i regionu.
Kongres se održava 3. i 4. juna u kongresnoj sali La Moara, u organizaciji Društva za procesnu tehniku pri Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), u suorganizaciji Katedre za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ovogodišnji skup okuplja predstavnike nauke, privrede, inženjerske struke i institucija, sa ciljem da se razmotre ključni izazovi savremene procesne industrije: primena obnovljivih izvora energije, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, digitalizacija proizvodnih procesa i upotreba veštačke inteligencije.
Osamdeset izlaganja i četiri okrugla stola
Program kongresa obuhvata 80 naučnih i stručnih izlaganja, raspoređenih u više tematskih oblasti.
Posebno mesto zauzimaju četiri okrugla stola, posvećena odnosu industrije i veštačke inteligencije, klimatskim zahtevima i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, zelenoj tranziciji i novim zahtevima pred industrijom, kao i opremi pod pritiskom.
Na otvaranju je istaknuto da se procesna industrija nalazi u periodu velikih promena, u kome nauka, tehnologija i digitalni alati sve snažnije oblikuju način na koji se planiraju i vode industrijski procesi.
„Skupovi poput Procesinga su važna prilika za razmenu znanja, ideja i iskustava unutar struke, posebno u vremenu ubrzanih tehnoloških i geopolitičkih promena“, istakao je prof. dr Bratislav Blagojević predsednik SMEITS-a.
Tradicija koja prati nove tehnologije
Predsednik Društva za procesnu tehniku, prof. dr Dejan Radić, podsetio je da tradicija ovih skupova počinje još 1969. godine i da se Procesing približava velikom jubileju – 40. izdanju kongresa.
„Procesing je tokom decenija postao mesto susreta nauke i privrede, gde se razmenjuju iskustva i traže odgovori na izazove sa kojima se industrija suočava“, istakao je Radić.
Predsednik Organizacionog odbora kongresa v. prof. dr Nikola Karličić ocenio je da je saradnja akademske zajednice i privrede ključna za primenu novih znanja i tehnologija u industrijskoj praksi.
Ljudi ostaju najvažniji resurs
U ime industrije učesnicima se obratio i direktor kompanije Elixir Prahovo Ljubomir Stojčić, koji je poručio da je procesna industrija oblast velikih promena i novih tehnoloških izazova.
Kako je istaknuto na skupu, Industrija 5.0 donosi mogućnosti za efikasnije, bezbednije i održivije poslovanje, ali ljudi ostaju najvažniji resurs svake kompanije.
Prof. dr Dragoslava Stojiljković, prodekan za naučnoistraživački rad Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ukazala je na značaj novih ideja i mladih stručnjaka koji otvaraju teme važne za budućnost industrije.
Održivost kao zajednički izazov
Jedan od panela bio je posvećen održivom poslovanju, dekarbonizaciji i digitalizaciji industrijskih procesa, temama koje sve više određuju konkurentnost kompanija na domaćem i međunarodnom tržištu.
Učesnici su ukazali da zelena tranzicija više nije pitanje budućnosti, već aktuelan proces koji zahteva ulaganja, nova znanja i prilagođavanje regulatornim zahtevima.
„Procesing ’26” pokazuje da se budućnost procesne industrije ne može posmatrati odvojeno od klimatskih zahteva, energetske tranzicije, digitalnih tehnologija i odgovornog upravljanja resursima.
