Dobar rukovodilac mora da motiviše

0
šefovi tim
Foto: Pixabay.com

Ne samo u hrišćanstvu, već i u mnogim drugim i starijim religijama postojala je od davnina priča o duši koja se posle smrti nađe pred nekom vrstom suda na kome mora da odgovara za svoja dela za vreme života. A odgovara se pred božanskom višom silom koja sve vidi i sve zna. I od odgovora koji ćemo dati zavisi da li duša ide u raj ili u pakao. Imenica odgovornost potiče od glagola odgovarati, na latinskom responsare. Ova simbolična priča o odgovornosti govori nam koliko je ta ljudska osobina značajna i koliko je ugrađena u osnove društva i civilizacije. Postoji više vrsta odgovornosti.

Odgovornost pred zakonom, bio on pisani ili nepisani, sadrži u sebi pretnju kaznom ukoliko se ne poštuje određena norma. Postoji odgovornost na poslu. Ukoliko ne radimo dobro izgubićemo posao ili će nam umanjiti platu. Ali to nije prava odgovornost. To je više obaveza, nešto što nevoljno činimo jer osećamo da smo primorani.

Prava odgovornost je ona koju osećamo u sebi, iznutra. Ona koja znači da imamo savest, nagon da činimo ono što je dobro, čak i ukoliko nas niko ne vidi, ne tera i ne kažnjava. Odgovornosti se uči od detinjstva. To je ono kada na vreme uradimo domaći zadatak, složimo igračke, namestimo krevet, i kada nas zbog toga roditelji pohvale. Tako se počinje, a zatim se odgovorna ličnost ističe i primećuje u školi, na fakultetu, na radnom mestu i u odnosima sa svojim bližnjima i sa drugim ljudima. U ličnost koja je odgovorna ljudi imaju poverenje, poveravaju joj važne i odgovorne poslove jer znaju da će učiniti sve da ih obavi. Rukovodilac je odgovoran za svoje zaposlene.

On ili ona mora i kod njih da neguje i razvija njihovu odgovornost a to može samo ličnim primerom. Kada organizacije biraju nove zaposlene ili iz reda svojih zaposlenih biraju one kojima će poveriti značajnije dužnosti i unaprediti ih, odgovornost je suštinska osobina koja se traži. Malo vredi diploma, formalno znanje pa čak i vrednoća, ukoliko se ispostavi da je kandidat neodgovoran. Odgovornost nije uvek lična. Ona može biti i kolektivna, kada je svako u grupi ljudi zajednički i združeno odgovoran za uspeh nekog zajedničkog poduhvata ili posla.

Odgovornost može biti i podeljena, ali ako to nije jasno određeno i definisano, ako se u toj podeli ne zna precizno ko je za šta odgovoran – to može značiti i da niko nije odgovoran, ili se bar tako ne oseća. Da se to ne bi dogodilo, važna je hijerarhijska podela odgovornosti. Rukovodilac je taj koji odgovornost za obavljanje određenih dužnosti ili poslova prenosi na svoje podređene koje odabere, a može im tu odgovornost i oduzeti i preneti na drugu osobu. Važno je da svaka osoba u hijerarhiji zna tačno za šta je odgovorna, šta su njene obaveze i šta se od nje očekuje. Bez obzira na svoj položaj u hijerarhiji organizacije, svaki učesnik treba da zna šta je vizija organizacije i da oseća i kolektivnu odgovornost za ostvarivanje sveukupnih ciljeva.

Dobar rukovodilac motiviše svoje ljude, do detalja im objašnjava šta je njihov posao, ali dobija i povratne informacije, odnosno sluša šta podređeni imaju da kažu i poštuje njihov integritet i ličnost. Motivacija zaposlenih ne sme da zavisi samo od plate, niti je to efikasno. Motivacija, visoka produktivnost i vrhunski kvalitet leže, pre svega, u dokazivanju sebe u svojim sopstvenim očima, a tek onda u očima drugih. Zadovoljstvo i ponos koje dete oseti kada se prvi put samo vrati iz škole, kada samo zapliva ili poveze bicikl, kada diplomira i zaposli se, to su osećaji koje svako od nas želi da iznova oseti kada preuzima i ispunjava preuzete dužnosti. Omogućite to sebi i svojim podređenima i imaćete odgovornost.

R. N. M.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo, unesite svoje ime