„Ova godina važna je za srpski agrar iz više razloga: očekuju se značajni prihodi od davanja državnog obradivog zemljišta u zakup, a planirana su i značajna sredstva za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu“, kaže za Naše mesto, Branislav Nedimović ministar poljoprivrede.
U intervjuu za „Naše mesto” ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović govori o svom iskustvu u radu u lokalnoj samoupravi, korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, strategiji države za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta kao i dokle se stiglo u protivgradnoj zaštiti.
Budući da imate velikog iskustva u radu lokalne samouprave, bili ste gradonačelnik Sremske Mitrovice, kakva su Vaša iskustva iz tog perioda?
Neprocenjivo iskustvo, jer se jedino kroz upravljanje lokalnom samoupravom možete upoznati sa
realnim problemima na terenu i koje građani imaju na dnevnom nivou. Poljoprivreda je najznačajnija grana u Sremu i upravljanje Sremskom Mitrovicom mi je omogućilo da shvatim koje su to karike u agrarnom lancu koje nedostaju kako bi se poljoprivreda ponovo podigla na viši nivo, od čega na kraju koristi imaju svi – od proizvođača i prerađivača do države. Upravo to iskustvo je za mene bilo ključno, posebno za pripremu državnih programa u agraru kada sam došao na mesto ministra jer zaista nam je svima cilj da celokupnu našu poljoprivredu, u svim segmentima, podignemo na viši nivo.
Da li opštine i gradovi mogu i kako da konkurišu za svoje poljoprivrednike, da li mogu da im pomognu oko projekata, a vezano za programe EU i raspodelu sredstava?
Jedinice lokalne samouprave u promociji IPARD (Instrument for Pre-Accession in Rural Development, pretpristupni program Evropske unije) programa i akreditovanih IPARD mera imaju značajnu ulogu u informisanju potencijalnih korisnika o IPARD podsticajima kao i u pružanju informacija o ulozi institucija koje učestvuju u sistemu pružanja podrške.
Ukoliko jedinice lokalne samouprave raspolažu odgovarajućim kapacitetima u smislu pripreme projektne dokumentacije za IPARD podsticaje (npr. priprema biznis planova, popunjavanje aplikacionog formulara i sl) mogu da pruže pomoć potencijalnim korisnicima koji imaju prebivalište, odnosno sedište na teritoriji opštine ili grada.
Takođe, ukoliko su u mogućnosti, jedinice lokalne samouprave mogu potencijalnim korisnicima pružati pomoć i prilikom prikupljanja neophodne konkursne dokumentacije, odnosno dokumenata koje izdaju lokalne, regionalne i nacionalne institucije.
Kakvo je stanje kada je reč o obradivom zemljištu koje je predmet izdavanja odnosno davanja u zakup?
Sve jedinice lokalne samouprave donele su godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, 145 opština. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koja je godišnjim programima za 2018. godinu predviđena za davanje u zakup ili na korišćenje, iznosi 466.164 hektara. Pod višegodišnjim ugovorima o zakupu se već nalazi oko 50.000,00 hektara.
Većina jedinica lokalnih samouprava, njih 143, raspisale su oglase u prvom krugu licitacije. Preostalo je raspisivanje oglasa u još dve jedinice lokalne samouprave, čime će u prvom krugu biti oglašeno državno poljoprivredno zemljište na teritoriji cele Republike Srbije. Takođe, više od 90 jedinica lokalne samouprave raspisalo je oglas u drugom krugu licitacije, dok je jedna jedinica lokalne samouprave raspisala oglas u trećem krugu licitacije.
Očekivana površina državnog poljoprivrednog zemljišta koje će biti dato u zakup u skladu sa usvojenim godišnjim programima za 2018. godinu iznosi blizu 300.000,00 hektara, dok očekivani prihod iznosi oko pedeset miliona evra.
Takođe, posle završenih provera i utvrđivanja liste parcela kojima upravlja Ministarstvo poljoprivrede, doneli smo odluku da odemo i korak dalje: da ovu evidenciju učinimo potpuno transparentnom i dostupnom javnosti.
Pri tome se ne misli samo na dostupnost spiska brojeva parcela koje su objavljene na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište, već i na mapiranje državnog poljoprivrednog zemljišta na satelitskim snimcima portala nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka – GeoSrbija.
Na ovom portalu koji je dostupan i predstavlja servis svih građana Srbije postoji posebna rubrika – Poljoprivreda – Uprava za poljoprivredno zemljište, u kojoj su jasno mapirane sve katastarske parcele kojima upravlja Ministarstvo poljoprivrede. Osim njih, čak su naznačene i parcele koje jesu u vlasništvu Republike Srbije, ali ih iz određenih pravnih ili faktičkih razloga Uprava za po- ljoprivredno zemljište izuzima od davanja u zakup, ali su i one popisane i evidentirane kao državna svojina. Klikom na te parcele čak možete da utvrdite i konkretan razlog izuzimanja od zakupa.
Pozitivni efekti ovakve javne objave mapiranog državnog poljoprivrednog zemljišta su brojni – od ispunjavanja zakonskih i međunarodnih obaveza, dobijanja značajnog mehanizma za borbu protiv korupcije obezbeđivanjem transparentnih i javno dostupnih podataka, efikasnije kontrole bespravnog korišćenja državnog zemljišta, pa do veće cena zakupa zbog očekivanog povećanja broja zainteresovanih zakupaca na liciticijama i javnim nadmetanjima.
Kakva je strategija države kada je reč o navodnjavanju zemljišta?
U Srbiji se trenutno navodnjava tek nešto više od 100.000 hektara, a cilj nam je da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest-sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje. Sistemi za navodnjavanje finansiraju se iz fonda Abu Dabi, vrednog 100 miliona dolara. Trećina novca izdvojena je za prvu fazu na kojoj se radi i dok ne otpočnemo novu fazu nema stajanja.
Zakonom o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Razvoja sistema za navodnjavanje – I faza stvoren je pravni osnov da se iz sredstava zajma Fonda za razvoj Abu Dabija finansira, u iznosu od oko 97 milona dolara, izvođenje radova na vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini Republike Srbije. Cilj je veća produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede kroz proširivanje sistema za navodnjavanje, i to regionalnih hidrosistema za navodnjavanje i dvonamenskih sistema na području Bačke i Banata i hidromelioracionih sistema na području Šapca i Čačka.
Projektom je obuhvaćeno izvođenje radova na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji vodnih objekata i sistema za potrebe navodnjavanja, i to na dvonamenskom sistemu „Međa”, „Jankov most
I i II”, „Itebej I” i „Rečej”, izgradnji CS „Jegrička”, CS „Pesir”, CS „Kaloča”, sistemu za navodnjavanje Nova Crnja – Žitište, Tisa-Palić, Kikinda – CS Mokrinska II i Mali Iđoš i hidromelioracionim sistemima na području Šapca, Čačka i Pančevačkog rita, kao i pružanje usluga za vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem radova na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji vodnih objekata i sistema za potrebe navodnjavanja, i to za regionalni hidrosistem za navodnjavanje i dvonamenske sisteme na području Bačke i Banata i hidromelioracioni sistem na području Šapca, Čačka i Pančevačkog rita. Izgradnjom ugovorenih objekata na području Bačke, Banata, Srema i Šapca omogućiće se navodnjavanje oko 47.954 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta.
U 2019. godini, pored završetka ugovorenih radova na izgradnji crpne stanice „Pesir” i sistema za navodnjavanje Kikinda – CS Mokrinska II i nastavka radova na izgradnji sistema za navodnjavanje Mali Iđoš i hidromelioracionog sistema na području Šapca, u cilju proširenja aktivnosti na realizaciji projekta, planira se početak realizacije još 18 projekata na području Bačke, Banata i Srema kojima će se obezbediti uslovi za navodnjavanje dodatnih 57.248 hektara površina poljoprivrednog zemljišta.
Dokle se stiglo u protivgradnoj zaštiti, kakvo je tu strateško opredeljenje?
Studija je pokazala da se ide na automatsku protivgradnu zaštitu. Ministarstvo je pokrenulo projekat automatizacije sistema protivgradne zaštite. Želimo da u narednim godinama teritorija cele Srbije bude pokrivena tim sistemom zaštite od grada, koji će biti efikasniji i efektivniji. Plan je da Srbija izgradi takvih 13 radarskih sistema i centara, koji će koštati ukupno 25 miliona evra, a prvi automatski sistem protivgradne odbrane biće instaliran u radarskom centru „Valjevo“. Valjevo je prvo na udaru jer nemamo sinergiju sa protivgradnim sistemom Bosne i Hercegovine i zato smo tu imali najveću štetu uz Drinu. Sledeći će ići na Bukulju, Aranđelovac, pa na Frušku goru.
Obezbeđena je oprema za automatske daljinske lansirne stanice na 99 lokacija na području radarskog centra „Valjevo“ – oblast Mačvanskog i Kolubarskog okruga (bez teritorije opštine LJig) i na području opštine Obrenovac.
Piše: Bata Bojović
Pročitajte i članak: Svima na korist – prodaja s kućnog praga
