Grad Niš osim velikog prirodnog bogatstva i lepote ima burnu istorijsku prošlost. Mnoga mesta u gradu na Nišavi svedoče o junačkoj borbi naroda za slobodu i njegovom velikom stradanju. Jedno od njih se posebno izdvaja svojom zastrašujućom pričom koja je utkana duboko u srce ovog naroda.
Mesto zvano Ćele-kula, nalazi se na 4 km od centra Niša, svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i danas predstavlja muzejski objekat. Ćele-kula je jedinstven zastrašujući spomenik sazidan od 952 lobanje srpskih ratnika, nakon bitke na obližnjem brdu Čegar koja se odigrala 31. maja 1809. godine. Kulu od ljudskih lobanja, godišnje obiđe preko 30.000 posetilaca.
Kako bi iskalio svoj bes zbog organizovane pobune protiv sultana, tadašnji osmanlijski zapovednik grada Hurišid paša, naredio je da se kao opomena svima, sagradi kula od lobanja na putu za Carigrad.
Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, a za mesto izgradnje Hušid-paša je odabrao uzvišenje pored Carigradskog druma, na nekadašnjem ulazu u Niš sa istočne strane, nedaleko od Stambol kapije, na mestu koje danas zauzima središte naselja Trošarina. Izuzevši lobanje palih junaka, Ćele-kula je izgrađena od maltera, kamena i greda. Sačinjena je od četiri potporna zida koji su se naslanjali jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu formu, čija je prvobitna visina iznosila 4,5 metara. U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u pravilnim redovima, kojih je 14, gde se u svakom redu, na svakom zidu nalazilo po 17 lobanja.
Kako su godine prolazile, zub vremena je činio svoje. Mnoge glave srpskih junaka su vađene, iako su Turci zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom skidane i sahranjivane u okolnim grobljima. Neke glave su odnošene kako bi predstavljale jedinstveni suvenir, dok su opet druge propadale od kiše, mrazova, vetrova. Po oslobođenju Niša 1878. godine građani dobrovoljno prikupljaju sredstva, kojima se izgrađuje nadstrešnica i ograđuje se kula, kako bi se sprečilo njeno dalje propadanje. Godine 1892. nišlije još jedanput prikupljaju potrebna sredstva za podizanje skromne kapele nad čitavom kulom. Zaduženje za projektovanje kapele pripalo je ondašnjem arhitekti Dimitriju Leku iz Beograda. Podizanjem kapele, kula je štićena od spoljašnih uticaja. Ipak, štetni uticaji vlage i temperature nisu u potpunosti otklonjeni.
Turskih izvora o Ćele-kuli gotovo i da nema, tako da se podaci o njenom izgledu, načinu gradnje i broju lobanja zasnivaju na beleškama putopisaca koji su u 19. veku prolazili kroz Niš. U Evropi se za Ćele-kulu po prvi put čulo iz spisa francuskog pesnika i akademika Alfonsa de Lamartina koji je 1833. godine posetio ovaj jedinstveni spomenik na povratku iz Carigrada. Potresen prizorom, između ostalog zapisao je: „Nek Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su je cenu platili njihovi očevi.“ 
Godine 2014. američki magazin „Mental floss“ naveo je Ćele-kulu kao najveću građevinu napravljenu od ljudskih kostiju. Izgradnji ovog jedinstvenog spomenika u svetu, predhodila je čuvena Čegarska bitka.
Bitka na Čegru je jedna od presudnih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika i Turaka. Bitka se odigrala na brdu Čegar (potkovica, stopalo) kod sela Kamenica nadomak Niša. Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba.
Kula na Čegru i Ćele-kula u Nišu obnovljeni su 2009. godine i tu je 31. maja 2009. održana centralna proslava 200. godišnjice bitke. Svečano je obeležena i 100. godišnjica bitke 1909. godine.
Svake godine na brdu Čegar, nakon posete spomeniku Ćele-kula, održava se državna ceremonija na kojoj najviši zvaničnici polažu vence i odaju počast neponovljivim srpskim junacima a pesnici celog sveta okupljaju se na jedinstvenoj književnoj manifestaciji „Čegarske vatre“ ne bi li kroz stihove odali zahvalnost slavnom vojvodi i njegovoj nepobedivoj družini. Toga dana, održava se celodnevni kulturno-umetnički program u okviru koga nastupaju dramski umetnici, pevačke družine, učenici niških škola ali i oni stariji u prisustvu velikog broja posetilaca.
Na ovaj način nišlije čuvaju sećanje na veliko stradanje svoga naroda i izražavajući neizmernu zahvalnost zbog hrabrosti i junaštva koja je iskazanog u tom boju a stravičan svedok svega je Ćele-kula, jedinstvena građevina od ljudskih lobanja, simbol stradanja Srba za slobodu.
Piše: Elizabeta Vojinović
