Beogradski Zoo vrt se prostire na površini od sedam hektara, u njemu boravi 225 vrsta životinja, a oko 1.100 jedinki, ima ukupno 50 zaposlenih, a infrastruktura u odnosu na najbolje evropske vrtove i standarde jeste još uvek udaljena, ali nije nedostižna.
Beogradski Zoo vrt može se pohvaliti jednim od najmodernijih prostora za pingvine u Evropi u koji su se ove simpatične životinje nastanile posle više od 40 godina. Otvoreni bazen sa dva odvojena dela i zatvoreni deo gde se pingivini sklanjaju tokom vremenskih neprilika ili čišćenja, samo su deo propisa koje je čuveni Vrt dobre nade prilikom gradnje morao da ispuni. Tokom tri godine, koliko je trajala izgradnja pingvinarijuma, uloženo je oko 400.000 evra, a u unutrašnjem delu prostora postoje specijalni sistemi za hlađenje vode i vazduha.
Po svim anketama, pingvini su u Zoo vrtovima jedna od najatraktivnijih i najtraženijih životinja, a naši su kao poklon stigli iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (deset jedinki) i Beča (sedam jedinki), tako da su se već u prethodnim staništima navikli na visoke temperature i specifične uslove. Beogradski zoološki vrt je ušao u proces pridruživanja Evropskoj asocijaciji zoo vrtova i akvarijuma EAZA-i, koja uz delegiranog mentora prati rad i razvoj Zoo vrta i proverava da li dostiže standarde koje Asocijacija propisuje. EAZA funkcioniše vrlo slično EU, samo što pravila važe isključivo za zoo vrtove i akvarijume. Mentor je svetski cenjeni veterinar, Endre Šoš, stručnjak iz Budimpešte i glavni je konsultant za nove projekte ili dorade i izmene starih, posle čije procene se projekti šalju EAZI na odobrenje.
Međunarodni standardi
Domaća zakonska regulativa o držanju životinja u Beo zoo vrtu blaža je od evropske, tako da po njoj naš Zoo vrt već ispunjava uslove koji su propisani. Svaka adaptacija, novina, odnosno svaki projekat radi se po pravilima EAZA-e i u saradnji i konsultacijama sa resornim ministarstvom sa kojim Beo zoo vrt ima odličnu saradnju. Standardi koje propisuje EAZA u većini slučajeva moraju se ispuniti ukoliko težite da postanete punopravni član organizacije. Kada je reč o regionu Beo zoo vrt se nalazi u samom vrhu sa najboljom zbirkom životinja i najvećom posećenošću. Zahvaljujući renoviranju pojedinih delova vrta, stiču se sve bolji uslovi za razmenu i dolazak novih životinja, tako da su se još pre pingvina od prošle godine odomaćile hijene, ali i alpake, kapibare i binturonzi.
Na naše pitanje da li uskoro možemo da očekujemo nosoroga, direktor Beo zoo vrta Srboljub Aleksić nam je rekao da ne možemo, jer pored svih uslova koje bismo možda i ispunili, ograničen prostor ne daje tu mogućnost. „Posetioci bi u vrtu sigurno voleli da vide i npr. pandu, ali i ona zahteva specijalni i unutrašnji i spoljni prostor, kao i specijalnu ishranu (bambus), a zatim i godišnju pretplatu Fondaciji za pande koja je u Kini i koja iznosi oko milion dolara godišnje za svaku jedinku. Tako veliki poduhvati su za sada nedostižni, zato ćemo u budućnosti biti fokusirani na one životinje koje možemo da držimo i za koje možemo da ispunimo sve uslove“, naveo je Aleksić i dodao da četiri važna prioriteta u bliskoj budućnosti moraju biti gotova. Prvi na listi prioriteta je nastavak rekonstrukcije objekta za medvede, započet još prošle godine i čiji se stari deo nalazi ispod bedema. U planu je izgradnja i edukativnog centra, nova ambulanta za životinje, rekonstrukcija prostora za primate kao i novi prostor za nilske konje.
Saradnja sa Veterinarskim fakultetom je odlična, iz predmeta Biologija se praksa obavlja u Zoo vrtu, a uz potpisane Protokole i ugovore o saradnji sa nekoliko katedri koje pomažu Zoo vrtu, rade se naučni radovi, vrše patološke analize i sl. Zoo vrt učestvuje u raznim nacionalnim programima zaštite i reprodukcije određenih vrsta prvenstveno beloglavog supa. Prošle godine je prvi put vraćen u prirodu jedan primerak rođen u zoo vrtu, u rezervat Uvac. To je bio prvi takav vid reintrodukcije ikada u Srbiji. Isto tako vrt učestvuje i u evropskom projektu zaštite i vraćanju u prirodu orlova bradana. I određeni broj drugih životinja, stanovnika vrta, su deo programa zaštite, takozvanih EEP (European Endangered Species Programme). Dobri primeri su žirafa koja je u okviru programa stigla iz Zoo vrta Lajpcig i zebra iz zagrebačkog. Posetioci vole kapitalne životinje: slona, lava, tigra, žirafe, foke, nilske konje, kaže direktor i objašnjava da sjajna kolekcija ptica često ne privlači toliku pažnju, mada postoje ljubitelji ptica koji samo zbog njih dolaze u Vrt. Aleksić smatra da će Zoo vrt uspeti da se sopstvenim sredstvima u narednih pet godina priključi EAZI. Uz pomenute prioritete i uspostavljanje edukativnih sadržaja, radionica i slično uslovi za članstvo bili bi ispunjeni i tako bi mogle češće da se razmenjuju životinje, ali i znanja, iskustva i na taj način bi se vrt dodatno uzdigao kao institucija obrazovnog karaktera. „Ulaganja u našem Zoo vrtu su neuporedivo manja od sredstava koje ulažu zemlje EU. Naš cilj nije da ličimo na bilo koji Vrt, već da u okviru obnove onoga što imamo dostignemo evropske standarde“, kaže Aleksić.
Neprekidan rad
Uz pomoć Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koje je finansijski podržalo ideju i jedan od projekata Beo zoo vrta, ovog proleća je rekonstruisan i Dečji zoo vrt. Veliki broj smeštajnih prostora postepeno biva obnovljeno svake godine, menjaju se ograde, a penjalice i dodatne sadržaje odnosno obogaćivanje prostora u kome borave životinje, prave se u vrtu. Kažu da nije baš lako održavati 225 vrsta životinja sa oko 1.100 jedinki. Životinje se u Zoo vrtu kontrolisano razmnožavaju i vodi se računa o genetskom poreklu kako ne bi bilo incesta. I pored toga, vrt se ovog proleća mogao pohvaliti bebama berberske ovce, vidre, dorkas gazele, jaka, ibisa i dr. Aleksić kaže da se retko u našem vrtu radi eutanazija, koja nije retka u evropskim vrtovima. „Mi imamo jednog veterinara Jožefa Ezveđa, ali zato odlično sarađujemo sa Veterinarskim fakultetom, Društvom za zaštitu ptica grabljivica, sa biološkim institutom ‘Siniša Stanković’, sa naučnim Institutom za veterinarstvo, sa Torlakom. Npr. od Torlaka dobijamo dosta zamoraca, miševa, pacova za ishranu naših životinja koje oni koriste za svoje analize, tako da se može reći da sa značajnim brojem institucija Zoo vrt veoma dobro sarađuje.
Vrt dobre nade je poseban i interesantan po tome što su posetioci, za razliku od ostalih zoo vrtova, u mogućnosti da budu veoma blizu svih, pa i opasnih životinja. Bezbednost je rešena sigurnosnim staklima. Kriterijumi Asocijacije EAZA to, uglavnom, dozvoljavaju, ali pri tome mora se mnogo voditi računa o životinjama i njihovim potrebama, pa se delovi prostora moraju tako obezbediti da one imaju svoj kutak kako bi se odmorile od posetilaca. Aleksić nam je otkrio da će ove godine biti započet i projekat, „Stazom kroz istoriju“, koja je bliže bedemima i kojom će posetioci moći da šetaju i gledaju životinje sa jedne strane, a sa druge delove Beogradske tvrđave. Na toj stazi je planirana i postavka edukativnih i zabavnih sadržaja sa istorijskim podacima tvrđave i Zoo vrta, koji na ovom mestu postoji preko osamdeset godina. Vrt je i jedna vrsta prihvatilišta za povređene, ugrožene i nađene životinje u prirodi, za životinje koje su zaplenjene na granicama ili oduzete nekome. U svakom trenutku vrt vodi računa o bar 60-70 jedinki koje su privremeno udomljene. Često ih vraća u prirodu, a ukoliko nisu sposobne za samostalan život u prirodi, ostaju u vrtu.
Beogradski Zoo vrt se prostire na površini od sedam hektara i svako jutro ga je potrebno umiti, očistiti, zatim dopremiti, spremiti hranu i nahraniti životinje. Tu su i vakcinacija, čišćenje od parazita, dezinfekcija i još mnogo poslova koje zahteva rad sa životinjama. Sve se to postiže sa ukupno 50 zaposlenih, a u Vrtu kažu da infrastruktura u odnosu na najbolje evropske vrtove i standarde jeste još uvek udaljena, ali nije nedostižna.
Prioritet uređenje i održavanje
Ušteda energije u budućnosti je cilj kojem se teži, kao i primena savremenih tehnologija koje će olakšati rad zaposelnima u vrtu, a samim tim smanjiti troškove i time obezbediti sredstva koja će moći da se ulože u nove projekte. „Kada bismo npr. mogli da uštedimo na električnoj energiji, možda bismo mogli da napravimo novi objekat za nilske konje. Neophodna je konsolidacija mrežnog energetskog sistema koja datira još od 1936. godine, i kanalizacione mreže od pre tridesetak godina. Došlo je vreme za modernizaciju i mnogo je važno da nam niko ne odmaže“, naglasio je Aleksić i istakao da se u rad Zoo vrta najbolje razumeju ljudi koji rade u njemu i tim povodom je zahvalio i Gradu Beogradu što podržava i prepoznaje da se vrt unapređuje i što je omogućio da Zoo vrt donosi odluke koje su važne za njegov razvoj.
Aleksić jutro započinje obilaskom vrta i priznaje da su mu sve životinje na neki način drage, ali su kubanski krokodili i flamingosi posebni, jer su obeležili i njegov početak rada u Zoo vrtu. „Išao sam sa našim vozačem Mikijem 2011. godine po njih u Amsterdam, doleteli su direktno sa Kube i tadašnji direktor Bojović nije hteo da čeka dva dana na novi kargo let do Beograda, pa smo odlučili da ih prevezemo kombijem“, prisetio se Aleksić i dodao da su mu i kondori interesantna vrsta, a da ga najviše impresionira sibirski tigar. Da nije bilo Vuka Bojovića, koji je obeležio istoriju Zoo vrta, on danas ne bi bio ovde, tvrdi Aleksić i napominje da je bio privilegovan što je sa njim radio pet godina i da je za to vreme mnogo toga naučio od njega. „Vuk je bio jedan zahtevan rukovodilac koji me je terao da naučim sve ono o čemu smo pričali i sve ono što smo radili. Morali smo svi svaki dan da se edukujemo. I da nije bilo rada sa Vukom u tih skoro pet godina, danas ne bih mogao da radim ovaj posao. Naučio sam da cenim svoj posao i firmu u kojoj radim, a samim tim, njegova strogoća me učinila da budem bolji radnik“, priznao je Aleksić. Na pitanje da li će raditi na proširenju Zoo vrta, Aleksić je odgovorio pozitivno, ali da je za sada prioritet da se uredi ono što već imamo.
Piše: Sanja Kapetanović
