Na radionici Udruženja novinara Srbije u Nišu zaključeno je da veštačka inteligencija može da olakša rad novinara, ali da ne sme da preuzme ulogu autora, već da se koristi oprezno, etički i uz jasno označavanje kada je primenjena u nastanku medijskog sadržaja.
Na radionici Udruženja novinara Srbije (UNS) o upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu, održanoj u Nišu, ocenjeno je da veštačka inteligencija može značajno da pomogne novinarima, ali da se ne sme doživljavati kao autor tekstova, već isključivo kao asistent.
Novinar agencije FoNet Miloš Milić poručio je studentima Filozofskog fakulteta u Nišu da je veštačka inteligencija moćan alat, ali da sa sobom nosi i rizike.
„Modeli AI mogu ideološki da usmeravaju stanovništvo, da ga dezinformišu i to je važno da imamo na umu. AI neće uništiti novinarstvo, naprotiv – može da ga učini boljim, ali samo ako novinar ostane taj koji razmišlja, proverava i potpisuje ono što objavljuje“, rekao je Milić.
On je upozorio da veštačka inteligencija nema osećaj za odgovornost, da često nudi „slične sadržaje“ i podstiče uniformisanost, kao i da alati mogu da generišu tekstove koji krše tuđa autorska prava.
Transparentnost i etika: publika mora da zna kada je korišćen AI
Novinarka Aleksandra Ničić naglasila je da je ključno da mediji budu transparentni i da jasno naznače kada su koristili veštačku inteligenciju u procesu kreiranja sadržaja.
Prema njenim rečima, AI alati mogu da budu izuzetno korisni u fazi istraživanja tema, planiranja sadržaja i optimizacije tekstova za internet, ali ne smeju da zamene novinarski sud, etiku i odgovornost.
„AI može da pomogne u strukturiranju teksta, predlaganju naslova, analizi podataka ili osmišljavanju planova za serije tekstova, ali novinar je taj koji odlučuje šta je tačno, šta je relevantno i kako će to biti predstavljeno publici“, istakla je Ničić.
Koji alati i za šta: ChatGPT, Claude, Gemini, Perplexity, Copilot
Govoreći o praktičnoj upotrebi alata, Aleksandra Ničić navela je da su različiti jezički modeli i platforme korisni u različitim fazama rada:
- Claude – posebno dobar za stilske korekcije i „peglanje“ teksta,
- ChatGPT – sveobuhvatan alat koji omogućava dodavanje dokumenata i analizu podataka iz njih,
- Microsoft Copilot – koristan za planiranje strukture tekstova i organizaciju sadržaja,
- Perplexity – delotvoran za dalje istraživanje i pronalaženje izvora,
- drugi AI alati – za pomoć u optimizaciji za pretraživače (SEO), predloge ključnih reči i meta opisa.
Ona je podvukla da je važno da novinari poznaju specifičnosti svakog od ovih alata, njihove prednosti i ograničenja, kako bi ih koristili promišljeno, a ne automatski.
AI pomaže, ali ne sme da uniformiše medije
Urednica portala N1 Jelena Petrović navela je da često koristi AI alate za traženje informacija, testiranje ključnih reči i SEO optimizaciju, ali da stil i konačna verzija teksta ostaju u rukama novinara.
„AI je deo naše svakodnevice. Ako ga dobro istrenirate, može da vam pomogne da promenite strukturu članka, da dobijete novu perspektivu ili predlog tema. Ali obavezna je provera svega što AI pripremi i etički pristup u korišćenju tih alata“, rekla je Petrović.
Ona je upozorila da veštačka inteligencija može da dovede do uniformisanosti sadržaja, a da greške i neprovereni podaci generisani AI alatima mogu ozbiljno da ugroze reputaciju medija i poverenje publike.
Vežbanje sa studentima: kako pametno koristiti AI
Na kraju radionice predavači su sa studentima praktično vežbali korišćenje više alata veštačke inteligencije, pokazujući kako se mogu koristiti za:
- generisanje ideja i naslova,
- planiranje strukture teksta,
- pronalaženje izvora i postavljanje pitanja za dalji rad,
- prilagođavanje sadržaja različitim platformama.
Zaključak radionice je da AI alati mogu da unaprede novinarski rad, ali samo ako se koriste uz kritičko razmišljanje, jasna pravila, transparentnost prema publici i punu svest da odgovornost za objavljeni sadržaj uvek ostaje na novinaru i redakciji, a ne na algoritmu.
